ГЕНЕРАЦИЈА 1965/66. ЕКОНОМСКЕ ШКОЛЕ У ШАПЦУ ОБЕЛЕЖИЛА ПЕДЕСЕТОГОДИШЊИЦУ МАТУРЕ
ПРЕЛИСТАВАЊЕ СПОМЕНАРА
Изражена радост због указане прилике и снаге да се присете не баш свежих, али, свакако, драгих успомена из средњошколских дана.
Када су чланови Организационог одбора за обележавање педесетогодишњице матуре: Бранко Мишић, Брана Михаиловић, Иван Јанковић и Драган Мићић недавно били у Економској школи у Шапцу да се са директором договоре око времена и учионице за прозивку, испред његових врата група ђака-матураната, пуна животне наде, полетних ишчекивања и идеја, била је збуњена, готово забезекнута, када је чула да „маторци“ означавају пет деценија од ђачког растанка. Широм отворених очију као да су се питали: „Шта ови траже?“. Тек како су изгледали када им је речено да се, чак, ни њихови родитељи нису родили када се генерација 1965/66. радовала првој матурској прослави. Тако су се, вероватно, и ове старине осмехивале посматрајући ондашње сличне јубиларце.
- Да нам је неко онда рекао да ће наш данашњи сусрет бити више прелиставање споменара него прича о плановима и животним хтењима, тешко бисмо поверовали, - приметио је Драган Мићић у поздравној речи при прозивци. - Да су нам сада оне године, а ова памет, неко би мењао животну путању, неко би нешто додао или одузео. Има и оних који су задовољни пређеном стазом. Сада, само здравље да послужи.
У сваком случају, изражена је радост због указане воље и снаге да се, као своји међу својима, присете не баш свежих, али драгих успомена из средњошколских дана, уверени да ће ови тренуци дружења заувек остати у сећању.
Том приликом је проф. др Мирјана Петковић, некадашњи ђак и професор Економске школе у Шапцу, иначе, актуелни професор на Економском факултету у Београду, даровала својој бившој школи уџбенике факултета, а Драган Мићић своје књиге „Тањуг јавља“.
Када су чланови Организационог одбора за обележавање педесетогодишњице матуре: Бранко Мишић, Брана Михаиловић, Иван Јанковић и Драган Мићић недавно били у Економској школи у Шапцу да се са директором договоре око времена и учионице за прозивку, испред његових врата група ђака-матураната, пуна животне наде, полетних ишчекивања и идеја, била је збуњена, готово забезекнута, када је чула да „маторци“ означавају пет деценија од ђачког растанка. Широм отворених очију као да су се питали: „Шта ови траже?“. Тек како су изгледали када им је речено да се, чак, ни њихови родитељи нису родили када се генерација 1965/66. радовала првој матурској прослави. Тако су се, вероватно, и ове старине осмехивале посматрајући ондашње сличне јубиларце.
- Да нам је неко онда рекао да ће наш данашњи сусрет бити више прелиставање споменара него прича о плановима и животним хтењима, тешко бисмо поверовали, - приметио је Драган Мићић у поздравној речи при прозивци. - Да су нам сада оне године, а ова памет, неко би мењао животну путању, неко би нешто додао или одузео. Има и оних који су задовољни пређеном стазом. Сада, само здравље да послужи.
У сваком случају, изражена је радост због указане воље и снаге да се, као своји међу својима, присете не баш свежих, али драгих успомена из средњошколских дана, уверени да ће ови тренуци дружења заувек остати у сећању.
Том приликом је проф. др Мирјана Петковић, некадашњи ђак и професор Економске школе у Шапцу, иначе, актуелни професор на Економском факултету у Београду, даровала својој бившој школи уџбенике факултета, а Драган Мићић своје књиге „Тањуг јавља“.
Љ. Ђукић
Најновији број
24. април 2025.
