ИЗБАЦИВАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ СА ЕУРА 1992. ГОДИНЕ
Неправда, брука, понижење...
Последња деценија двадесетог века, била је време великих промена. Зид у Берлину је пао, хладни рат се завршавао, а нажалост, на овим просторима долазиле су године када је успех било преживети, док фудбал више није био важан. Наша психа узела нам је злато на Првенствима 1960. и 1968. године, а политика, светски моћници и неправда, вероватно злато 1992. године у Шведској. Ово је јединствена, никада поновљена прича о политици, спорт је „само“ недужна жртва.
У јесен 1990. отпочеле су квалификације за ЕУРО. Велике промене су се осећале у ваздуху, али је геополитичка ситуација у Европи, бар наизглед, била непромењена. Терет националног дреса Југославије преузели су „Чилеанци“, омладински шампиони света. Били смо најбољи у квалификационој групи са: Данском, Аустријом, Северном Ирском и Фарским Острвима. Једини неуспех доживели смо против Данске, у Београду, 1:2, али смо то надокнадили рутинском победом у Копенхагену, 2:0. Дарко Панчев је био најбољи стрелац квалификација, а уз све пробелеме у СФРЈ, репрезентација је деловала моћно и с“™ правом носила улогу фаворита за титулу. Жреб нас је сместио у групу А са: Шведском, Француском и Енглеском. Ратни вихор већ је узимао маха, селектор Ивица Осим повукао се са своје позиције када се запуцало у Босни, а улогу шефа преузео Иван Чабриновић. Хрватски фудбалери нису били на располагању, а из Београда у Шведску је испраћен састав: Омеровић, Лековић, Стојковић, Дубајић, Мијатовић, Новак, Станојковић, Брновић, Вујачић, Јокановић, Миланич, Савићевић, Михајловић, Најдовски, Радиновић, Југовић, Петрић и Јаковљевић. База је била у Москогену. Припреме су текле наизглед нормално, али је притисак био стравичан. а медији из целог света наглашавали су да „Југославија не постоји“. Тренинге су обезбеђивали полицајци са псима, а страни новинари су, свакодневно, постављали питања које нису имала било какве везе са спортом, све док им то није забранио селектор речима: „Нисмо политичари“. Дошао је и 30. мај 1992. године и одлука УН о увођењу санкција СРЈ, које су се, први и једини пут у историји, односили на СВЕ СФЕРЕ ЖИВОТА !!!! Дуел са Енглеском у првом колу Групе А био је близу, а притисак „јавности“ све већи. Уредник „Газета дело спорта“, Тосади, истицао је како се „та лажна држава мора избацити“ и да то није избор, „већ обавеза“. Ондашњи премијер В. Британије, Џон Мејџор, обећао је да ће учинити све како не би дошло до меча Енглеске и Југославије. Већ, 2. јуна, стигла одлуке УЕФА да је Југославија искључена са ЕП. Попут осуђеника за тешке злочине, аутобус са нашим фудбалерима и стручним штабом, у пратњи полиције, испраћен је до Стокхолма. Ни ту није био крај „иживљавања“. Швеђани нису желели да издају дозволу за пуњење горива ЈАТ ““ овог авиона, а репрезентативци су исход чекали у ВИП салону. Остају записане речи пилота, Стево Попова да ће узлетети макар без горива и слетети и на аутопут, али да фудбалере и авион Швеђанима оставити неће. Капитен, Драган Стојковић стао је пред камере, али је успео само да изговори:
- Ја и сви моји другови... Стварно нисмо очекивали овако нешто и овако драстичну казну јер смо ми ипак спортисти и нимало нисмо криви за све то што се дешава. Ми смо кроз квалификације изборили пласман на зеленом тепиху. Сада нам је то одузето. Не знам шта да кажем...
Гордан Петрић, халф, наглашавао је касније да су играчи припремани за такав “сценарио“. Није ни тајна да су се и Данци припремали за шампионат и чекали незаслужен позив.
Највећи фер плеј, показао је чувени Михаел Лаудруп. Одбио је да игра у Шведској јер се Данска тамо « политички пласирала ». Данци су били у кампу где и наша репрезентација, возили се аутобусом на којем је писало Југославија, а на њиховим утакмицама, део навијачког декора биле су заставе СФРЈ.
« Душебрижницима » Енглезима, жеља се испунила, избегли су дуел и вероватно пораз од Југославије, а у првом колу изборили су реми са Данцима, 0 :0. Ипак, први круг је, за њих, био и последњи. Тосадију се испунила жеља да избаце « лажну државу », а сигурно се надао да би, на мала врата и Италијани могли до ЕУРА, с“™ обзиром да је нестао и СССР, тим који је био бољи од њих у квалификацијама. Ипак, « интересантан » облик уређења и са становишта политичких наука, Заједница независних држава (ЗНД) заузео је у Шведској место СССР ““ а. Наступали су без заставе и у чудним црвено ““ црно ““ белим дресовима.
А на ЕП, победом у последњем колу над Французима, Данци су изборили полуфинале одамах иза Шведске. У другој групи, Холандија и Немачка потврдили су улоге фаворита испред Шкотске и ЗНД. Били су Данци аутсајдери у полуфиналу, али су победили страшне Холанђане, браниоце титуле, 5 :4 (после једнаестераца). Немци су « уништили снове » домаћина, 3 :2 и имали улогу фаворита у финалу. Ипак, нова бриљантна партија Данске и победа од 2 :0 довела их је на трон такмичења где нису требали да учествују.
На овим просторима, у јуну и јулу 1992. године, слабо се мислило о фудбалу, али највећим навијачима, остала је велика горчина, горчина понижења, неправде, али и чињенице да је титулу освојила екипа од које смо ми били знатно бољи. Ко зна шта би било, да је било правде, логике и здравог разума...
У јесен 1990. отпочеле су квалификације за ЕУРО. Велике промене су се осећале у ваздуху, али је геополитичка ситуација у Европи, бар наизглед, била непромењена. Терет националног дреса Југославије преузели су „Чилеанци“, омладински шампиони света. Били смо најбољи у квалификационој групи са: Данском, Аустријом, Северном Ирском и Фарским Острвима. Једини неуспех доживели смо против Данске, у Београду, 1:2, али смо то надокнадили рутинском победом у Копенхагену, 2:0. Дарко Панчев је био најбољи стрелац квалификација, а уз све пробелеме у СФРЈ, репрезентација је деловала моћно и с“™ правом носила улогу фаворита за титулу. Жреб нас је сместио у групу А са: Шведском, Француском и Енглеском. Ратни вихор већ је узимао маха, селектор Ивица Осим повукао се са своје позиције када се запуцало у Босни, а улогу шефа преузео Иван Чабриновић. Хрватски фудбалери нису били на располагању, а из Београда у Шведску је испраћен састав: Омеровић, Лековић, Стојковић, Дубајић, Мијатовић, Новак, Станојковић, Брновић, Вујачић, Јокановић, Миланич, Савићевић, Михајловић, Најдовски, Радиновић, Југовић, Петрић и Јаковљевић. База је била у Москогену. Припреме су текле наизглед нормално, али је притисак био стравичан. а медији из целог света наглашавали су да „Југославија не постоји“. Тренинге су обезбеђивали полицајци са псима, а страни новинари су, свакодневно, постављали питања које нису имала било какве везе са спортом, све док им то није забранио селектор речима: „Нисмо политичари“. Дошао је и 30. мај 1992. године и одлука УН о увођењу санкција СРЈ, које су се, први и једини пут у историји, односили на СВЕ СФЕРЕ ЖИВОТА !!!! Дуел са Енглеском у првом колу Групе А био је близу, а притисак „јавности“ све већи. Уредник „Газета дело спорта“, Тосади, истицао је како се „та лажна држава мора избацити“ и да то није избор, „већ обавеза“. Ондашњи премијер В. Британије, Џон Мејџор, обећао је да ће учинити све како не би дошло до меча Енглеске и Југославије. Већ, 2. јуна, стигла одлуке УЕФА да је Југославија искључена са ЕП. Попут осуђеника за тешке злочине, аутобус са нашим фудбалерима и стручним штабом, у пратњи полиције, испраћен је до Стокхолма. Ни ту није био крај „иживљавања“. Швеђани нису желели да издају дозволу за пуњење горива ЈАТ ““ овог авиона, а репрезентативци су исход чекали у ВИП салону. Остају записане речи пилота, Стево Попова да ће узлетети макар без горива и слетети и на аутопут, али да фудбалере и авион Швеђанима оставити неће. Капитен, Драган Стојковић стао је пред камере, али је успео само да изговори:
- Ја и сви моји другови... Стварно нисмо очекивали овако нешто и овако драстичну казну јер смо ми ипак спортисти и нимало нисмо криви за све то што се дешава. Ми смо кроз квалификације изборили пласман на зеленом тепиху. Сада нам је то одузето. Не знам шта да кажем...
Гордан Петрић, халф, наглашавао је касније да су играчи припремани за такав “сценарио“. Није ни тајна да су се и Данци припремали за шампионат и чекали незаслужен позив.
Највећи фер плеј, показао је чувени Михаел Лаудруп. Одбио је да игра у Шведској јер се Данска тамо « политички пласирала ». Данци су били у кампу где и наша репрезентација, возили се аутобусом на којем је писало Југославија, а на њиховим утакмицама, део навијачког декора биле су заставе СФРЈ.
« Душебрижницима » Енглезима, жеља се испунила, избегли су дуел и вероватно пораз од Југославије, а у првом колу изборили су реми са Данцима, 0 :0. Ипак, први круг је, за њих, био и последњи. Тосадију се испунила жеља да избаце « лажну државу », а сигурно се надао да би, на мала врата и Италијани могли до ЕУРА, с“™ обзиром да је нестао и СССР, тим који је био бољи од њих у квалификацијама. Ипак, « интересантан » облик уређења и са становишта политичких наука, Заједница независних држава (ЗНД) заузео је у Шведској место СССР ““ а. Наступали су без заставе и у чудним црвено ““ црно ““ белим дресовима.
А на ЕП, победом у последњем колу над Французима, Данци су изборили полуфинале одамах иза Шведске. У другој групи, Холандија и Немачка потврдили су улоге фаворита испред Шкотске и ЗНД. Били су Данци аутсајдери у полуфиналу, али су победили страшне Холанђане, браниоце титуле, 5 :4 (после једнаестераца). Немци су « уништили снове » домаћина, 3 :2 и имали улогу фаворита у финалу. Ипак, нова бриљантна партија Данске и победа од 2 :0 довела их је на трон такмичења где нису требали да учествују.
На овим просторима, у јуну и јулу 1992. године, слабо се мислило о фудбалу, али највећим навијачима, остала је велика горчина, горчина понижења, неправде, али и чињенице да је титулу освојила екипа од које смо ми били знатно бољи. Ко зна шта би било, да је било правде, логике и здравог разума...
Д. Благојевић
Најновији број
25. април 2024.
