ГЛАНЦАЈ ПРАШИНУ

Горак је хлеб новинарски. Стешњени између професионалног задатка да јавности сервирају истину о догађајима и људима и непрекидног захтева да медиј за који раде буде занимљив публици, новинари и медијске куће у којима раде су остали потпуно сами. Изложени су ударима тржишта које, као и у било којој другој области, уводи конкуренцију, а она у средиште свих циљева као основни, врховни циљ, поставља профит. Задатак новинара је да трага за истином. Истина, често, разголићена и сервирана јавности није ни лепа, ни добра, по оне личности о којима новинар говори.
Ту новинара и кућу за коју ради чека велики проблем. Људи чији су поступци, одлуке и сличне делатности анализирани и јавности указано на њихову погубност или мане, незадовољни таквим „писанијама“ пресавију „табак“ па туже за клевету, за наношење душевне боли, за злоупотребу информације и за Бог те пита шта све не. Стигне тужба у суд, судија суди према закону, што би наш народ рекао „ни по бабу ни по стричевима“ и готово извесно донесе пресуду на штету медијске куће. Нађе се у анализи садржаја текста који је новинар презентирао јавности увек неки део реченице, нека конструкција речи, која је судији деловала сумњиво, увредљиво и која је оштетила тужитеља. Чак и у ослобађајућим пресудама, судија често иде на „помирљива“ решења па пресуди да свака страна у поступку плати део судских трошкова. И ето ти врага: чак и судски трошкови за сиромашне медијске куће су пропаст, јер су примања таква да кад се плате судски трошкови, оде плата. А гладни не копају за истином, већ за кором хлеба по контејнерима.