GLANCAJ PRAŠINU

Gorak je hleb novinarski. Stešnjeni između profesionalnog zadatka da javnosti serviraju istinu o događajima i ljudima i neprekidnog zahteva da medij za koji rade bude zanimljiv publici, novinari i medijske kuće u kojima rade su ostali potpuno sami. Izloženi su udarima tržišta koje, kao i u bilo kojoj drugoj oblasti, uvodi konkurenciju, a ona u središte svih ciljeva kao osnovni, vrhovni cilj, postavlja profit. Zadatak novinara je da traga za istinom. Istina, često, razgolićena i servirana javnosti nije ni lepa, ni dobra, po one ličnosti o kojima novinar govori.
Tu novinara i kuću za koju radi čeka veliki problem. Ljudi čiji su postupci, odluke i slične delatnosti analizirani i javnosti ukazano na njihovu pogubnost ili mane, nezadovoljni takvim „pisanijama“ presaviju „tabak“ pa tuže za klevetu, za nanošenje duševne boli, za zloupotrebu informacije i za Bog te pita šta sve ne. Stigne tužba u sud, sudija sudi prema zakonu, što bi naš narod rekao „ni po babu ni po stričevima“ i gotovo izvesno donese presudu na štetu medijske kuće. Nađe se u analizi sadržaja teksta koji je novinar prezentirao javnosti uvek neki deo rečenice, neka konstrukcija reči, koja je sudiji delovala sumnjivo, uvredljivo i koja je oštetila tužitelja. Čak i u oslobađajućim presudama, sudija često ide na „pomirljiva“ rešenja pa presudi da svaka strana u postupku plati deo sudskih troškova. I eto ti vraga: čak i sudski troškovi za siromašne medijske kuće su propast, jer su primanja takva da kad se plate sudski troškovi, ode plata. A gladni ne kopaju za istinom, već za korom hleba po kontejnerima.