ИЗВОРИ ТОПЛЕ ВОДЕ КАО ПРИВРЕДНИ ПОТЕНЦИЈАЛ КРАЈА
БОГАТСТВО У ПУНОМ ПОГОНУ
Србија располаже са више од 1.000 изворишта хладне и топле минералне воде, али ови потенцијали још увек нису довољно искоришћени. Места са дугом традицијом бележе рекордне посете, док је неку “нову“ причу теже покренути
Стручњаци кажу да Србија раполаже са више од 1.000 изворишта хладне и топле минералне воде. Према постојећим подацима, тренутно имамо 40 активних бања и рехабилитационих центара. Судећи по наведеним цифрама имамо завидан потенцијал за развој здравственог туризма, али још увек не користимо све предности које нам је природа дала.
Више од 150 милиона људи у свету ужива у благодетима здравственог туризма, док по интересовању за бањски туризам Срби, прате ове трендове. Све већи број нас се из различитих разлога, одлучује да море замени бањама. Стога не чуди податак да једна од најлепших бања у овом крају Ковиљача ових дана бележи рекордан број гостију. Са друге стране, житељи Мачве скоро три деценије чекају да се природно благо на којем живе стави у погон.
У Ковиљачи се тражи кревет више
Иако тачних података о броју посетилаца у Бањи Ковиљачи нема, јер се доста долазака не евидентира, како наводи руководилац Туристичко информативног центра “Краљевска Бања Ковиљача“ Владимир Вуловић, постоје процене да је до сада у Бањи боравило око 20.000 гостију који у просеку остварују 8 ноћења.
-Средином јула у Бањи Ковиљачи скоро да није било слободног места. И даље су најбројнији домаћи гости, док је удео иностраних гостију око 10 одсто- наводи Вуловић и каже да су посетиоцима најинтересантније природне лепоте Бање Ковиљаче, чист ваздух, лековита вода и пристојне цене.
-Обилазак дестинација у близини Ковиљаче, попут Тршића, Троноше, Гучева, Дрине, Соко Града, Дрвенграда и других, а у оквиру Инфо центра је нешто што домаћи, а поготово страни туристи истичу као освежење и нешто најинтересантније током њиховог боравка код нас. Водичка служба на нашем и страним језицима је прави репрезент једне од осам краљевских бања- истиче Вуловић.
По његовим речима неоспорна чињеница је да сада приватни сектор и лечилиште носе туризам Ковиљаче, те да Град и држава морају више улагати у инфраструктуру и развој потенцијала овог краја.
-Недостају базени, аква парк, спортски терени, терени за децу, прилазни путеви. Бања мора да напредује и у другим сегментима туризма, а не само у сектору здравственог туризма. Позитивно је што су се само грађани успели изборити да се спаси Кур салон, симбол Бање који се тренутно реконструише а који је био на ивици самоурушавања због немара појединих институција- закључује Вуловић.
Подземни бојлер у Мачви слабо користе
Док у Ковиљачи ових дана бележе рекордан број посета, Мачвани скоро три деценије чекају да се њихова природна богатства напокон ставе у пун погон. Када је реч о туристичким атракцијама прича се своди на неколико приватних базена, док се обећања о коришћењу драгоцене природне енергије за изградњу стакленика и пластеника намењених повртарској производњи своде на политичку поштапалицу.
Мачвани су после открића топле воде 1987. године у Дубљу у потврду истраживања о потенцијалу геотермалне енергије у овом крају направили још двадесетак бушотина у околини. Прво је на истом терену урађена истражна бушотина, дубине 250 метара. Резултат је био вода температуре 50 степени Целзијуса. Наставак радова дао је сличне резултате. Свугде је на дубинама од 200-600 метара, откривена топла вода ( 50 до 75 степени Целзијуса ). Носилац ових истраживања је био Рударско-геолошки факултет у Београду ( група за хидрологију ). Поштујући мишљења стручњака може се рећи да су ови извори међу највећим и најтоплијим у Европи. У нормалним условима вода ове температуре могла би се пронаћи на дубини од 1.800 до 2. 000 метара. Овде је реч о специфичним топлим стенама које су попут сунђера испуњене водом. Сви су изгледи да ове стене захватају велики простор, што обезбеђује стабилну количину воде у сваком тренутку.
До сада се практично у погледу коришћења овог подземног блага опробао само Љубомир Драговић, градећи Термалну Ривијеру у мачванском атару, близу Богатића, али и многобројни грађани који овде шуре прасад или пилиће али и домишљате домаћице које овом водом перу веш. Бројне најаве о изградњи стакленика и пластеника за претежно повртарску производњу још су само честа политичка поштапалица бројних руководилаца општине.
С друге стране Дрине амерички бизнисмен, српског порекла, Слободан Павловић, гради Аква парк на бази коришћења топле воде, будући да се подземно језеро простире и у Семберији.
За велику српску равницу је откривање нових извора топле воде исто толико вредно, као да су откривена налазишта угља или нафте. Годишњи енергетски потенцијал из бушотине у Богатићу ( атар Баир, где је пронађена вода температуре 75 степени) може заменити 16 хиљада тона висококалоричног угља. То је потврдио Зоран Ракић, стручњак за геотермалну енергију, радећи на њеном проналажењу у Мачви. Примера ради енергетски потенцијал из три бушотине има еквивалент 17 мегавата, а поређења ради 10 мегавата има енергетски еквивалент од седам хиљада тона нафте. Стручњаци су утврдили да је укупан потенцијал топле воде у Мачви, еквивалента од 20 милиона тона нафте.
Дубоко у утроби плодних ораница налази се право мало језеро, које је на неким местима “дебело“ и 500 метара. Јавно је публиковано више могућности коришћења ове природне енергије, почев од загревања стамбених и индустријских објеката, преко изградње сушара за воће, поврће и житарице. На крају али никако по значају, поготово после бројних уочених проблема око коришћења воде за пиће, помињана вода кад се потпуно расхлади може без проблема да се пије.
Више од 150 милиона људи у свету ужива у благодетима здравственог туризма, док по интересовању за бањски туризам Срби, прате ове трендове. Све већи број нас се из различитих разлога, одлучује да море замени бањама. Стога не чуди податак да једна од најлепших бања у овом крају Ковиљача ових дана бележи рекордан број гостију. Са друге стране, житељи Мачве скоро три деценије чекају да се природно благо на којем живе стави у погон.
У Ковиљачи се тражи кревет више
Иако тачних података о броју посетилаца у Бањи Ковиљачи нема, јер се доста долазака не евидентира, како наводи руководилац Туристичко информативног центра “Краљевска Бања Ковиљача“ Владимир Вуловић, постоје процене да је до сада у Бањи боравило око 20.000 гостију који у просеку остварују 8 ноћења.
-Средином јула у Бањи Ковиљачи скоро да није било слободног места. И даље су најбројнији домаћи гости, док је удео иностраних гостију око 10 одсто- наводи Вуловић и каже да су посетиоцима најинтересантније природне лепоте Бање Ковиљаче, чист ваздух, лековита вода и пристојне цене.
-Обилазак дестинација у близини Ковиљаче, попут Тршића, Троноше, Гучева, Дрине, Соко Града, Дрвенграда и других, а у оквиру Инфо центра је нешто што домаћи, а поготово страни туристи истичу као освежење и нешто најинтересантније током њиховог боравка код нас. Водичка служба на нашем и страним језицима је прави репрезент једне од осам краљевских бања- истиче Вуловић.
По његовим речима неоспорна чињеница је да сада приватни сектор и лечилиште носе туризам Ковиљаче, те да Град и држава морају више улагати у инфраструктуру и развој потенцијала овог краја.
-Недостају базени, аква парк, спортски терени, терени за децу, прилазни путеви. Бања мора да напредује и у другим сегментима туризма, а не само у сектору здравственог туризма. Позитивно је што су се само грађани успели изборити да се спаси Кур салон, симбол Бање који се тренутно реконструише а који је био на ивици самоурушавања због немара појединих институција- закључује Вуловић.
Подземни бојлер у Мачви слабо користе
Док у Ковиљачи ових дана бележе рекордан број посета, Мачвани скоро три деценије чекају да се њихова природна богатства напокон ставе у пун погон. Када је реч о туристичким атракцијама прича се своди на неколико приватних базена, док се обећања о коришћењу драгоцене природне енергије за изградњу стакленика и пластеника намењених повртарској производњи своде на политичку поштапалицу.
Мачвани су после открића топле воде 1987. године у Дубљу у потврду истраживања о потенцијалу геотермалне енергије у овом крају направили још двадесетак бушотина у околини. Прво је на истом терену урађена истражна бушотина, дубине 250 метара. Резултат је био вода температуре 50 степени Целзијуса. Наставак радова дао је сличне резултате. Свугде је на дубинама од 200-600 метара, откривена топла вода ( 50 до 75 степени Целзијуса ). Носилац ових истраживања је био Рударско-геолошки факултет у Београду ( група за хидрологију ). Поштујући мишљења стручњака може се рећи да су ови извори међу највећим и најтоплијим у Европи. У нормалним условима вода ове температуре могла би се пронаћи на дубини од 1.800 до 2. 000 метара. Овде је реч о специфичним топлим стенама које су попут сунђера испуњене водом. Сви су изгледи да ове стене захватају велики простор, што обезбеђује стабилну количину воде у сваком тренутку.
До сада се практично у погледу коришћења овог подземног блага опробао само Љубомир Драговић, градећи Термалну Ривијеру у мачванском атару, близу Богатића, али и многобројни грађани који овде шуре прасад или пилиће али и домишљате домаћице које овом водом перу веш. Бројне најаве о изградњи стакленика и пластеника за претежно повртарску производњу још су само честа политичка поштапалица бројних руководилаца општине.
С друге стране Дрине амерички бизнисмен, српског порекла, Слободан Павловић, гради Аква парк на бази коришћења топле воде, будући да се подземно језеро простире и у Семберији.
За велику српску равницу је откривање нових извора топле воде исто толико вредно, као да су откривена налазишта угља или нафте. Годишњи енергетски потенцијал из бушотине у Богатићу ( атар Баир, где је пронађена вода температуре 75 степени) може заменити 16 хиљада тона висококалоричног угља. То је потврдио Зоран Ракић, стручњак за геотермалну енергију, радећи на њеном проналажењу у Мачви. Примера ради енергетски потенцијал из три бушотине има еквивалент 17 мегавата, а поређења ради 10 мегавата има енергетски еквивалент од седам хиљада тона нафте. Стручњаци су утврдили да је укупан потенцијал топле воде у Мачви, еквивалента од 20 милиона тона нафте.
Дубоко у утроби плодних ораница налази се право мало језеро, које је на неким местима “дебело“ и 500 метара. Јавно је публиковано више могућности коришћења ове природне енергије, почев од загревања стамбених и индустријских објеката, преко изградње сушара за воће, поврће и житарице. На крају али никако по значају, поготово после бројних уочених проблема око коришћења воде за пиће, помињана вода кад се потпуно расхлади може без проблема да се пије.
Љ.Ђ.-Т.Т.
Најновији број
25. април 2024.
