ПРОСЛАВЉЕНО 210 ГОДИНА ОД БОЈА НА МИШАРУ
ПОТОМЦИ ПРЕЦИМА
На свечаности одржаној на месту велике победе у Првом српском устанку прошле суботе, 13. августа, поручено да је српски народ увек и изнад свега ценио слободу. Министар Александар Вулин: „ Свака генерација у историји српског народа бар једном добије питање јеси ли спреман да прихватиш владавину јачег. До ове и од ове ниједна генерација у историји српског народа није дала погрешан одговор. Ни на Мишару ни на Кошарама“. Градоначелник Небојша Зеленовић: „Мишарски шанац треба да се копа за неким столом уз велику памет и велику мудрост“
Одневши 13. августа далеке 1806. године победу у знаменитом Боју на Мишару српски устаници пружили су пример безмерне храбрости и патриотизма који је остао уткан у колективну свест нације током читава два наредна столећа. Своје родољубље српски устаници исказивали су борећи се против вишевековног завојевача. Велики број њих страдао је у тој борби уткавши своју жртву у темеље наше слободе. Данас више од два века касније патриотизам није потребно показивати на бојном пољу већ у даљем оснаживању Републике Србије засноване на поштовању људских и грађанских права, равноправности свих својих грађана опредељене за даљи свеопшти напредак региона у коме се налази, чуло се протекле суботе на централној државној свечаности код споменика Мишарским јунацима.
- Данас стојимо на овом месту, на месту велике победе у Првом српском устанку. На месту које су заједно извојевали Мачвани, Поцерци, Посавотамнавци, Срби које је окупио Карађорђе у велику важну војску. Данас славимо победу. Славећи победу ми славимо и нашу храброст, славимо слободу, али славимо и умешност. И то је оно што карактерише наш народ. Након свих ових година и након двеста десет година искушења, изазова треба да се запитамо да ли смо победили и можемо ли да наставимо да побеђујемо. Ми у Шапцу мислимо да можемо. Мишарски шанац треба да се копа за неким столом уз велику памет и велику мудрост. И мислим да смо за то такође спремни. Требало је синоћ да будете овде у Дому културе у Мишару где су млади глумци одиграли представу пред пуном салом. Ми смо се у Шапцу одлучили за културу, за културу сећања, за културу традиције али за културу као основни темељ нашег друштва. На њему треба да градимо све будуће вредности ““ рекао је градоначелник Небојша Зеленовић.
У име Владе Републике Србије окупљенима се обратио Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
- Срби су народ који изнад свега цени слободу. Слободу коју не даје ни за шта, никада и никоме. И тражи од њега шта хоћеш и добићеш више него што тражиш, али немој му тражити слободу. Не тражи од Србина да се одрекне себе, успомене на себе, да се одрекне свог језика, писма, своје вере, историје, своје куће, своје традиције, јер тада ће се претворити у људско биће које изнад свог живота цени слободу. И знају Срби да кад год нису били устаници, били су прогнаници. Кад год нису побеђивали, други су одлучивали за њима. И јесте да није било Мишарског шанца не би било Ичковога мира. И да није било Карађорђевог јунаштва не би било Милошеве мудрости. Знају Срби да нема мудрости без храбрости као што знају Срби да нема храбрости без мудрости јер мудрост без храбрости обично заврши у кукавичлуку. А храброст без мудрости у поразу и махнитости. А Срби умеју да победе. А Срби умеју да буду народ победника. Кад могу да бирају Срби обично изаберу да буду сељаци, да буду радници. Кад могу да бирају Срби обично изаберу да ору своје њиве, да граде своје мале, ниске, широке куће уз друмове, да гледају босоногу децу како расту, да старе са њима и надају се и радују се да им синови и унуци очи и руке склопе. Кад могу да бирају, али кад не могу да бирају онда се боре као много већи и много бројнији. Свака генерацији у историји српског народа бар једном добије питање јеси ли спреман да прихватиш владавину јачег. До ове и од ове ниједна генерација у историји српског народа није дала погрешан одговор. Ни на Мишару ни на Кошарама.
После централне државне церемоније окупљени су обишли поставку у Музеју на Мишару где су могли чути све оно што их је интересовало у вези овог великог историјског датума у Првом српском устанку. Том приликом градоначелнику Шапца уручено је десет бројева „Читанке Мишарског боја“ који је обећао да ће у годинама пред нама Мишар бити важно историјско, али и туристичко место.
Ретроспективна изложба Мишарске колоније 1999. - 2015.
„Којекуде по душите! Ја сам Ђорђе Петровић Карађорђе. Јест! Рођен сам у селу Вишевцу...“ одјекнуле су добро познате речи на отварању изложбе „Ретроспектива Мишарске колоније“ у извођењу Филипа Рајковића, директора Омладинског позоришта „Вожд“ прошлог четвртка у Мишарској галерији. Поред дела аутора од прве, ратне ликовне колоније, 1999. године до 2015., посетиоци су имали прилику да погледају слајд шоу прошлогодишње радионице скулптура шабачких вајара коју је водио историчар уметности Филип Ковачевић.
- Од те прве ратне колоније имали смо уметнике из Србије, Црне Горе, Бугарске, Босне и Херцеговине тако да мислим да је колонија била интернационална и да у том смислу треба и даље радити на томе да се позивају уметници не само из наше земље него и из иностранства. С друге стране мислим да је та прича са скулптурама једна сасвим нова прича која отвара широм врата новим вајарима, познатим и оним мање познатим. Ово је једна прича коју треба неговати јер је Мишар део наше традиције, историје надомак Шапца и може да буде једна добра културолошко-историјска прича. То је нешто на чему сви заједно треба да радимо. Да славу Мишара проносимо кроз целу земљу, а и шире у нашем окружењу ““ поручила је Соња Петровић Јагић, директорка Културног центра, додајући да све оно што су са душом носили и уносили у колонију потрудиће се да живи у Културном центру и граду кроз уметност.
Уручујући захвалнице и повеље председник Задужбинског друштва „Први српски устанак“ Драгиша Марсенић истакао је да је и једно и друго дато од срца из поштовања људима који су помагали и излазили у сусрет, али и показали велику љубав према Задужбинском друштву.
- Нама је свима стало да једнога дана Мишар по свом изгледу и по могућностима доведе, прими људе и покаже шта може. На овим младим људима свет остаје и ми то поштујемо и волимо их много као да су и наша деца - рекао је Марсенић уручујући захвалнице члановима Омладинског позоришта „Вожд“ Николи Ђукићу, Тамари Бастаји, Марку Рибићу, Ђорђу Митровићу, Нини Стокић.
Повеље за изузетну сарадњу и велику помоћ додељене су Бати Јоксимовићу, Новаку Шљиванчанину и Милутину Ранковићу.
„Човек кад се роди дужан је од Бога да ради и ствара. Ствара своју породицу, свој народ и свога Бога. Кад умире човек за собом оставља својој породици и свом народу културна и материјална дела, а Богу оставља душу и духовна дела“, написао је у посвети захвалница заслужнима за Трбушац др Марко Тодоровић које су између осталих уручене Владимиру Милијанчевићу и Слободану Остојићу.
Мишарци неће изневерити!
Идући стопама својих предака Мишарци на челу са ентузијастима из Задужбинског друштва „Први српски устанак“ Мишар нису изневерили очекивања кад је у питању организација Мишарских свечаности. Иако због недостатка финансија нису могли да организују ликовну колонију и штампају нови број „Читанке Мишарског боја“, својом истрајношћу у очувању традиције показали су и више од виђеног. То су потврдили и млади нараштаји окупљени у Омладинском позоришту „Вожд“ премијером представе „Зона Замфирова“ у препуној сали одушевљене публике у Дому културе у предвечерје централне свечаности посвећене јунацима Мишарског боја.
ОДАВАЊЕ ПОЧАСТИ
Церемонији полагања венаца и одавања високих државних и војних почасти приступили су у име Владе Републике Србије Александар Вулин, министар за министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, представници Министарства одбране и Војске Србије, дипломатски кор Русије, Француске, Грчке, Америке, Гвинеје, Палестине, градоначелник Шапца Небојша Зеленовић, престолонаследник Александар ИИ Карађорђевић, Задужбинско друштво „Први српски устанак“ Мишар, Друштво за неговање традиције Шабац, Градски одбори СПС Шабац, СНС Шабац, Удружења социјалиста Шабац, Нове странке Шабац, Савез бораца Шабац, Савез потомака Републике Србије 1912.- 1920. ГО Кикинда.
Пре почетка централне државне церемоније свештенство Шабачке цркве на челу са епископом Лаврентијем служило је помен изгинулима.
Одневши 13. августа далеке 1806. године победу у знаменитом Боју на Мишару српски устаници пружили су пример безмерне храбрости и патриотизма који је остао уткан у колективну свест нације током читава два наредна столећа. Своје родољубље српски устаници исказивали су борећи се против вишевековног завојевача. Велики број њих страдао је у тој борби уткавши своју жртву у темеље наше слободе. Данас више од два века касније патриотизам није потребно показивати на бојном пољу већ у даљем оснаживању Републике Србије засноване на поштовању људских и грађанских права, равноправности свих својих грађана опредељене за даљи свеопшти напредак региона у коме се налази, чуло се протекле суботе на централној државној свечаности код споменика Мишарским јунацима.
- Данас стојимо на овом месту, на месту велике победе у Првом српском устанку. На месту које су заједно извојевали Мачвани, Поцерци, Посавотамнавци, Срби које је окупио Карађорђе у велику важну војску. Данас славимо победу. Славећи победу ми славимо и нашу храброст, славимо слободу, али славимо и умешност. И то је оно што карактерише наш народ. Након свих ових година и након двеста десет година искушења, изазова треба да се запитамо да ли смо победили и можемо ли да наставимо да побеђујемо. Ми у Шапцу мислимо да можемо. Мишарски шанац треба да се копа за неким столом уз велику памет и велику мудрост. И мислим да смо за то такође спремни. Требало је синоћ да будете овде у Дому културе у Мишару где су млади глумци одиграли представу пред пуном салом. Ми смо се у Шапцу одлучили за културу, за културу сећања, за културу традиције али за културу као основни темељ нашег друштва. На њему треба да градимо све будуће вредности ““ рекао је градоначелник Небојша Зеленовић.
У име Владе Републике Србије окупљенима се обратио Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
- Срби су народ који изнад свега цени слободу. Слободу коју не даје ни за шта, никада и никоме. И тражи од њега шта хоћеш и добићеш више него што тражиш, али немој му тражити слободу. Не тражи од Србина да се одрекне себе, успомене на себе, да се одрекне свог језика, писма, своје вере, историје, своје куће, своје традиције, јер тада ће се претворити у људско биће које изнад свог живота цени слободу. И знају Срби да кад год нису били устаници, били су прогнаници. Кад год нису побеђивали, други су одлучивали за њима. И јесте да није било Мишарског шанца не би било Ичковога мира. И да није било Карађорђевог јунаштва не би било Милошеве мудрости. Знају Срби да нема мудрости без храбрости као што знају Срби да нема храбрости без мудрости јер мудрост без храбрости обично заврши у кукавичлуку. А храброст без мудрости у поразу и махнитости. А Срби умеју да победе. А Срби умеју да буду народ победника. Кад могу да бирају Срби обично изаберу да буду сељаци, да буду радници. Кад могу да бирају Срби обично изаберу да ору своје њиве, да граде своје мале, ниске, широке куће уз друмове, да гледају босоногу децу како расту, да старе са њима и надају се и радују се да им синови и унуци очи и руке склопе. Кад могу да бирају, али кад не могу да бирају онда се боре као много већи и много бројнији. Свака генерацији у историји српског народа бар једном добије питање јеси ли спреман да прихватиш владавину јачег. До ове и од ове ниједна генерација у историји српског народа није дала погрешан одговор. Ни на Мишару ни на Кошарама.
После централне државне церемоније окупљени су обишли поставку у Музеју на Мишару где су могли чути све оно што их је интересовало у вези овог великог историјског датума у Првом српском устанку. Том приликом градоначелнику Шапца уручено је десет бројева „Читанке Мишарског боја“ који је обећао да ће у годинама пред нама Мишар бити важно историјско, али и туристичко место.
Ретроспективна изложба Мишарске колоније 1999. - 2015.
„Којекуде по душите! Ја сам Ђорђе Петровић Карађорђе. Јест! Рођен сам у селу Вишевцу...“ одјекнуле су добро познате речи на отварању изложбе „Ретроспектива Мишарске колоније“ у извођењу Филипа Рајковића, директора Омладинског позоришта „Вожд“ прошлог четвртка у Мишарској галерији. Поред дела аутора од прве, ратне ликовне колоније, 1999. године до 2015., посетиоци су имали прилику да погледају слајд шоу прошлогодишње радионице скулптура шабачких вајара коју је водио историчар уметности Филип Ковачевић.
- Од те прве ратне колоније имали смо уметнике из Србије, Црне Горе, Бугарске, Босне и Херцеговине тако да мислим да је колонија била интернационална и да у том смислу треба и даље радити на томе да се позивају уметници не само из наше земље него и из иностранства. С друге стране мислим да је та прича са скулптурама једна сасвим нова прича која отвара широм врата новим вајарима, познатим и оним мање познатим. Ово је једна прича коју треба неговати јер је Мишар део наше традиције, историје надомак Шапца и може да буде једна добра културолошко-историјска прича. То је нешто на чему сви заједно треба да радимо. Да славу Мишара проносимо кроз целу земљу, а и шире у нашем окружењу ““ поручила је Соња Петровић Јагић, директорка Културног центра, додајући да све оно што су са душом носили и уносили у колонију потрудиће се да живи у Културном центру и граду кроз уметност.
Уручујући захвалнице и повеље председник Задужбинског друштва „Први српски устанак“ Драгиша Марсенић истакао је да је и једно и друго дато од срца из поштовања људима који су помагали и излазили у сусрет, али и показали велику љубав према Задужбинском друштву.
- Нама је свима стало да једнога дана Мишар по свом изгледу и по могућностима доведе, прими људе и покаже шта може. На овим младим људима свет остаје и ми то поштујемо и волимо их много као да су и наша деца - рекао је Марсенић уручујући захвалнице члановима Омладинског позоришта „Вожд“ Николи Ђукићу, Тамари Бастаји, Марку Рибићу, Ђорђу Митровићу, Нини Стокић.
Повеље за изузетну сарадњу и велику помоћ додељене су Бати Јоксимовићу, Новаку Шљиванчанину и Милутину Ранковићу.
„Човек кад се роди дужан је од Бога да ради и ствара. Ствара своју породицу, свој народ и свога Бога. Кад умире човек за собом оставља својој породици и свом народу културна и материјална дела, а Богу оставља душу и духовна дела“, написао је у посвети захвалница заслужнима за Трбушац др Марко Тодоровић које су између осталих уручене Владимиру Милијанчевићу и Слободану Остојићу.
Мишарци неће изневерити!
Идући стопама својих предака Мишарци на челу са ентузијастима из Задужбинског друштва „Први српски устанак“ Мишар нису изневерили очекивања кад је у питању организација Мишарских свечаности. Иако због недостатка финансија нису могли да организују ликовну колонију и штампају нови број „Читанке Мишарског боја“, својом истрајношћу у очувању традиције показали су и више од виђеног. То су потврдили и млади нараштаји окупљени у Омладинском позоришту „Вожд“ премијером представе „Зона Замфирова“ у препуној сали одушевљене публике у Дому културе у предвечерје централне свечаности посвећене јунацима Мишарског боја.
ОДАВАЊЕ ПОЧАСТИ
Церемонији полагања венаца и одавања високих државних и војних почасти приступили су у име Владе Републике Србије Александар Вулин, министар за министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, представници Министарства одбране и Војске Србије, дипломатски кор Русије, Француске, Грчке, Америке, Гвинеје, Палестине, градоначелник Шапца Небојша Зеленовић, престолонаследник Александар ИИ Карађорђевић, Задужбинско друштво „Први српски устанак“ Мишар, Друштво за неговање традиције Шабац, Градски одбори СПС Шабац, СНС Шабац, Удружења социјалиста Шабац, Нове странке Шабац, Савез бораца Шабац, Савез потомака Републике Србије 1912.- 1920. ГО Кикинда.
Пре почетка централне државне церемоније свештенство Шабачке цркве на челу са епископом Лаврентијем служило је помен изгинулима.
Текст: О. Гавриловић, Фото: Б. Станић
Најновији број
25. април 2024.
