Berza

  • aero 896 ▲ 3,11%
  • dinnpb 3.606 ▼ -1,21%
  • enhl 645 ⚫ 0,00%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • kmbnpb 1.298 ▲ 0,23%
  • niis 683 ▲ 0,44%
  • slmh 4.500 ⚫ 0,00%
  • utsi 1.300 ▼ -13,33%
(20. oktobar 2016.)
Predstavljena knjiga o šabačkim i podrinskim Jevrejima

Avramova deca

Biblioteka šabačka je u svom Aneksu, u svečanoj sali „Stanislav Vinaver“ 19. oktobra priredila predstavljanje knjige „Avramova deca“, autorke Živane Vojinović. Rukopis ove knjige dobio je Prvu nagradu na 56. književnom konkursu Saveza jevrejskih opština Srbije 2012. godine. Na taj način Živana Vojinović se svrstala u red velikana poput Davida Albaharija, Filipa Davida, Danila Kiša i Ljubivoja Ršumovića, koji su, između ostalih, bili dobitnici prestižnog priznanja „Žani Lebl“.
Književno veče otvorila je direktorka Šabačke biblioteke Sonja Bokun Đinić, ističući da delo Živane Vojinović „Avramova deca“ pripada kulturi sećanja na najlepši način, navodeći da ona ne govori samo o brojevima, već da su tu i imena ljudi, ličnosti koje imaju svoje živote, svoje patnje, sumnje čiji je život obeležen u našem gradu i našem kraju. Podsetila je prisutne na procvat Šapca u XIX veku, kada ga Kanić u svom putovanju kroz Srbiju naziva „Mali Pariz“, podvlačeći da su tom procvatu doprinos dali i njegovi stanovnici Mojsijevske vere. Osvrnula se na izuzetan doprinos istoriji i kulturi Srbije. porodica Baruh, Ruso, Vinaver, Koen, Papo, Alimuli, Davičo, Albahari itd.
O knjizi su govorili Filip David i autorka, dok je predstavljanju prisustvovao i predstavnik izdavačke kuće „Orion-art“ pod čijim okriljem je ova knjiga objavljena 2015. godine.
- To je jedan jako važan posao: prikupiti podatke, dokumenta i eventualno svedočenja preostalih živih iz holokausta, a ima ih sve manje. Knjige ovog žanra zahtevaju mnogo rada, istraživanja, razgovora sa potomcima onih koji su proživeli tako nešto - Filip David, srpski književnik, izrazio je divljenje prema poslu koji je obavila autorka romana, iz razloga što je takvih knjiga vrlo malo.
On se dotakao i teme velike posećenosti ovog događaja, kao i problema krize čitanja.
- Uvek je zadivljujuće kada vidite ovoliki broj ljudi, niko ih nije naterao, verujem da među njima čak i nema mnogo jevrejskih potomaka, ali ima Šapčana koji žele da znaju o svojim sugrađanima koji su nekad bili ovde. Nažalost, u poslednje vreme, sve manje verujem u moć knjige. Više se i ne čita. Ljudi su zaokupljeni mnogim drugim stvarima. Živimo u svetu gde su ljudi najviše okupirani pre svega egzistencijalnim, pa onda i politikim pitanjima. Čitali ili ne čitali, ova knjiga će stajati u biblioteci, za nju će se znati i pre ili kasnije, svi oni koji su zainteresovani iz raznih razloga ““ neki, možda, da napišu roman o šabačkim Jevrejima ili nešto drugo, vraćaće se toj knjizi. Važno je da ova knjiga postoji.
Živana Vojinović, autorka romana, takođe je izrazila počastvovanost velikom odzivu posetilaca na predstavljanju knjige, ističući kao bitnu stavku da su Šapčani time potvrdili da neguju kulturu pamćenja i da je, kako ona kaže, Šabac kuća sećanja a ne kuća zaborava. Knjiga „Avramova deca“ na 600 strana velikog formata predstavlja šabačke Jevreje od prvog pomena do današnjih dana.
- „Avramova deca“ su izraz moje empatije prema narodu koji je tokom vekova bio osuđivan na nerazumevanje, žute trake i progone koji ga prate od njegovog nastanka. U takvu sliku uklapaju se i šabački Jevreji, a ova knjiga čuva te ljude od zaborava. Ta dokumentovana priča počinje u 16. veku, a masovno se nastavlja u 19. i 20. veku. Naslov knjige nastao je od izraza „Avramovo pleme“ jer su Jevreji pleme čiji je prvi patrijarh bio Avram, pa njega smatraju rodonačelnikom. Avrama, inače, poštuju pored jevrejske i hrišćanska i islamska religija. Prvi tekst koji sam uradila na Jevrejsku temu bio je intervju sa Nebojšom Glišićem, koji je odličan i koji svi mogu pogledati.
Autorka je kao završni deo, citirala Nebojšu Glišića, pročitavši upravo jedan deo njenog, malopre pomenutog prvog intervjua na jevrejsku temu, sa kojim je 1989. godine počeo njen istraživački rad.
Autorka romana „Avramova deca“ rođena je u Uzveću, u Mačvi. Školovala se u rodnom selu, Šapcu i Beogradu. Završila je žurnalistiku na beogradskom Fakultetu političkih nauka. Novinarstvom se profesionalno bavi od 1983. godine. Pre ovog romana, objavila je knjigu „Princeza Anka“ (o životu i delu kćerke Jevrema Obrenovića), a autor je scenarija za dokumentarno ““ igrani film „Šabački Jevreji“(koji prati život jevrejske zajednice U Šapcu od prvog pisanog traga (XVI vek) do iseljenja poslednje jevrejske porodice u Izrael 1992.godine).
B.Simić

Najnoviji broj

18. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa