(13. april 2017.)
POŽARI NA OTVORENOM POČINjU SA PRVIM TOPLIM DANIMA

SPALjIVANjE ŽETVENIH OSTATAKA JE DRUŠTVENI PROBLEM

SPALjIVANjE ŽETVENIH OSTATAKA JE DRUŠTVENI PROBLEM
Spaljivanjem žetvenih ostataka kao i osušene trave, žbunja i šiblja postao je društveni problem ali i ekonomski minus sa svakom upaljenom šibicom. Svedoci smo vrlo čestih i velikih šteta izazvanih nekontrolisanim paljenjem na njivama koje ugrožavaju kako biljni i životinjski svet i pozitivnu mikrofloru, tako i živote i imovinu.
-Spaljivanjem ostataka, zemljišni hranljivi sloj ostaje bez potrebnih hraniva kao i mikroflore koja bi, da su žetveni ostaci bez spaljivanja zaorani, razgradila i stvorila preko potrebni humus. Na taj način bi se vratila i određena količina mineralnih hraniva koja mi moramo dodati u zemljište preko mineralnih đubriva. Pored humusa koji bi ostao u zemljištu smanjili bismo primenu mineralnih hraniva. Nažalost mi paljenjem činimo duplu štetu, ostajemo bez hraniva a paljenjem uništavamo i ono što je bilo korisno, kaže Predrag Srdanović.
Godinama unazad imamo i štete na stambenim i poljoprivrednim objektima a vrlo često se dešavaju i povrede pa i smrtni slučajevi usled nestručnog i nekontrolisanog paljenja. Na teritoriji grada Šapca poslednjih nekoliko godina vrši se edukacija građana preko medija, Direkcije za poljoprivredu odnosno sada Odeljenja za poljoprivredu. Redovno pred žetvene radove se, zajedno sa Sektorom za vanredne situacije upućuje apel građanima i upozorenje na moguće štete.
Postoji i ekonomski razlog da se žetveni ostaci i drugi biljni ostaci u narednom periodu ne spaljuju. U najavi je izgradnja toplane na biomasu za koju je urađena studija procene pa će višak biljnih ostataka biti iskorišćen u toplani a građani će imati koristi od prikupljanja. Već u prethodnim godinama pojedina domaćinstva koriste žetvene ostatke za grejanje, a poljoprivredni proizvođači gorionike za sušenje žitarica preuređuju za korišćenje žetvenih ostataka. Time se vrše znatne uštede energenata. Takav slučaj imamo i u Prnjavoru u domaćinstvu Rada Trilovića koji sušaru za kukuruz snabdeva žetvenim ostacima soje.
Paljenje na otvorenom je i zakonom zabranjeno. Propisane kazne su od 10.000 do 50.000 dinara, za fizičko lice koje spaljuje ostatke strnih useva.
-Uprkos svim apelima, broj požara na otvorenom u martu i prvih 10 dana aprila ove godine, znatno je veći nego za isti period 2016. Prošle godine pripadnici Vatrogasno-spasilačke jedinice su intervenisali 85 puta i nije bilo ni povređenih ni stradalih. Ove godine, zbog požara su na teren izlazili 111 puta, dve osobe su povređene, a jedna je, nažalost izgubila život, navodi komandant Vatrogasno-spasilačke jedinice Goran Stefanović.
Dok je palio nisko rastinje u selu Dvorska, u opštini Krupanj, 63-godišnji muškarac je zadobio teške opekotine, od kojih je kasnije preminuo.
Prilikom paljenja i sečenja šiblja dešava se i da se pronađu neeksplodirana ubojna sredstva, nekada zaostala još iz Drugog svetskog rata, a nekada savremena. Tako je nedavno u Tabanoviću čovek izorao artiljerijsku granatu, dok je na deponiji u Zminjaku pronađeno osam ručnih bombi. Na ovoj deponiji se smeće spaljuje gotovo svakodnevno, pa je pravo čudo da nije bilo povređenih.

Najnoviji broj

19. septembar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa