Инфо

Берза

  • aero 1.687 ▼ -0,18%
  • hmbg 510 ⚫ 0,00%
  • lsta 400 ⚫ 0,00%
  • niis 677 ▼ -0,29%
(3. август 2017.)
Економски барометар

Воде, воде господару

Последње недеље јула, и прве августа Лета Седамнаестог, Србију захватиле сахарске врућине. Све изгоре. И док се људи и стока крију, купају и пију у кућама, шталама, базенима, рекама, потоцима и хладовини дрвећа, биљке остале незаштићене. Тешка суша, кукуруз и друге културе без воде и наде. Кад ли, изненада, наша рубрика пронађе воду. У брошури “Вода до сваке њиве” из 2012. године, тадашњег Министарства пољопривреде и Дирекције за воде. Да човек не поверује, док не прочита. Лета Једанаестог Министарство је почело реализацију пројекта “Милион и сто хиљада хектара под системима за наводњавање у наредних 5 година”. Са читавом аналитиком – назив пројекта, микролокација, површина у хектарима, мапа за наводњавање. Те исте године је наручена израда пројектне документације за 270 хиљада нових хидросистема за наводњавање што је завршено у првој половини 2012. године. Исте године почела је израда елабората за ревитализацију већ постојеће каналске мреже на преко 130 хиљада хектара. У буџету за 2012. годину опредељено је 50 милиона ЕУР, којим би се до краја те године, требало у функцију ставити више од 130 хиљада хектара на постојећој каналској мрежи и око 70 хиљада хектара под новим системима. И све тако до 1,1 милион хектара који ће се наводњавати у наредних 5 година. Односно, најдуже до краја првог полугођа Лета Седамнаестог, што би значило - да се остварило, сада не би јадиковали. Кукуруз би био висок и зелено-модар. У брошури прочитасмо, да се у свету, од 1,5 милијарди хектара обрадивог земљишта, наводњава 250 милиона, или 17 посто. Највећи проценат је у “топлој” Грчкој (37,6%), Холандији (29%), и све тако до Србије са око 4,5 посто (180 до 195 хиљада хектара, а без Косова свега 120 хиљада). Ако је за неку “утеху”, тада је “фењер” носила Хрватска са свега 0,86% наводњаваних обрадивих површина. На крају брошуре су набројане предности од наводњавања. Код кукуруза мало више него дупло, јагоде и малине 3 до 4 пута, парадајза 4 до 5 пута, кромпира и шећерне репе преко 50%. Све у свему, да смо до данас, како је било планирано, реализовали пројекат “Вода до сваке њиве” тј. наводњавање 1,1 милион хектара обрадивих површина, рекордни извоз у 2016. години из пољопривреде и прехрамбене производње од 3,2 милијарде ЕУР, и рекордно учешће у БДП од скоро 13%, би се повећало за најмање 50%. Где би нам био крај, кад су нам стопе, и без воде овако “напредне”?
Што су ових пет предодређених година за наводњавање, “појели скакавци”, нико поуздано не зна. Или зна али ћути. Где су планови, пројекти, елаборати, мапе? Како је овај “највећи српски инвестициони” пројекат, заборављен? Прођоше оволике године и аграрни буџети. Да би тек ових последњих врелих јулских дана Лета Седамнаестог, када је већ требало да имамо “воду до сваке њиве”, ресорни министар обећао да ће у наредних неколико месеци почети реализација 11 система за наводњавање, укупне вредности од око 30 милиона ЕУР, где ће се наводњавати 25 до 30 хиљада хектара обрадивих површина. Већ ових дана почиње изградња првих 5 система за наводњавање.
Тешко бреме на леђима новог министра. Прво мора да се суочи са последицама, великом сушом, смањеним приносима и угрожавањем високих “светих” стопа раста. Али и са узроцима. Јесу ли постојали готови пројекти наводњавања, и ко је крив што су се негде “крили” читавих 5 година? Тек почињу, када су требали да се комплетно заврше. Ипак, тешко да ће министар “проговорити”. Иако је и сам некада помало био “жут”. Није време. Боје дресова су најважније.
Истина, било је и супротних примера када су се “локал” и сељаци самоорганизовали, јер су видели и схватили, да малине, јагоде анд цо. нема без воде, па је тако у Поцерини направљено оних, већ помињаних, 500 бунара за заливање 1.200 хектара јагода. Коштало је милион и по ЕУР. Пола Град Шабац, пола сељаци. Ове године остало скоро 20 милиона ЕУР профита. Мало за кућу и одећу, мало за црне аудије. Негде су газдинства сама плаћала “свету воду”. Ситуација се ипак мора уозбиљити. Пројекат наводњавања је толико “тежак”(милиона тона и ЕУР), да се морају ујединити држава, “локал” и газдинства. Без обзира какве су им боје дресови.
Драган Вујадиновић

Најновији број

13. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa