VK “ŠABAC” - PRIMER KOJI TREBA SLEDITI

Anto Vasović čest je gost Šapca, grada i Vaterpolo kluba. Iako se, kako sam ističe, uvek osećao kao kod kuće, predsednik Stručnog saveta VSS sada i zvanično može da kaže da je domaćin. Rukovanje sa njim od skoro je i rukovanje sa savetnikom za sve kategorije VK “Šabac”.
Kako je došlo do Vašeg angažovanja u Šapcu i zašto je baš ovdašnji klub bio izbor?
- Jako dugo se znam sa Nenadom i Živislavom Živanovićem, delimo mnoge stavove po pitanju vaterpola. Prilikom prethodnih poseta uverio sam se da ovaj klub poseduje najbolju kombinaciju velikog entuzijazma i sistemskog, postepenog rada, uz poseban akcenat na mlađe kategorije. Pristup radu i trenerski kadar je jedan od najboljih u regionu, te sam ja i svoje dete doveo da stasava baš u Šapcu, uveren da je to najbolji put.
Koja su Vaša zaduženja u klubu?
- Ja sam savetnik u klubu, usmeren na sve kategorije, posebno ću pomagati pri radu sa mlađim kategorijama. Cilj je jasan, već postavljene osnove sistema ojačati i vremenom napraviti pogon koji stvara igrače ne samo za prvi tim kluba, već buduće reprezentativce u svim kategorijama. Nema razloga za manje ambicije.
Koliko se razlikuje funkcionisanje reprezentacije i kluba kao sistema?
- Neke razlike su očigledne, klupska sezona je mnogo duža, ali suštinskih diferencija nema. Baza su visoki kriterijumi, veliki ciljevi i posvećenost u radu.
Vi ste jedan od najvećih zagovornika učešća naših timova u Regionalnoj ligi od početka?
- To je pravi način da klubovi napreduju jer za rivale imaju vrhunske klubove poput “Juga”, “Primorja”. Naravno, problem je što je RL razvojna liga, klubovi nemaju prođu u neko od evropskih takmičenja. Od ove sezone Srbija praktično tvori A2 ligu, ali verujem da imamo timove koji mogu ostvariti plasman u A1 ligu. Za sada je ovako, a naredno leto ćemo analizirati šta je dalji interes našeg klupskog vaterpola.
Koje su ambicije VK “Šabac” ove sezone?
- Prošle godine je klub bio najprijatnije iznenađenje, voleli bi da to budemo i ove, ali ne opterećujemo igrače visokim ambicijama. Mogu da garantujem da ćemo fizički biti izuzetno spremni, možda i najbolje u ligi, a kvalitet posedujemo. Imam veliko poverenje u trenera Rađenovića.
Nažalost, naš klupski vaterpolo je daleko od nivoa susednih država, poput Hrvatske.
- Klubovi u Hrvatskoj imaju gotovo vekovnu tradiciju, konkretno iza “Juga” stoji čitav grad, budžeti su neuporedivi sa našim, no nisu samo finansije uzrok naših lošijih rezultata, već loša organizacija u klubovima. Nama talenata i dece ne manjka, imamo sav potencijal, ali loš rad sa decom, pogrešan pristup treninzima odvodi decu u druge sportove, a bez baze, prvi tim zahteva dodatne finansije kojih nema.
Verujete da je pristup u VK “Šabac” drugačiji i bolji?
- Ovaj klub je svetao primer koji treba slediti. Fantastično je videti toliko dece na treningu, dobar rad sa njim i interesantne treninge koji animiraju da ostanu tu. To je problem kod drugih što na prvi trening dođe mnogo mališana, ali ne ostanu dugo zbog monotonije u radu. Već sada brojnost prevazilazi mogućnosti jednog bazena u Šapcu, ali uspevamo sve da organizujemo. Važno je da oni zavole ovaj sport, da sanjaju reprezentativnu kapicu, neće svi uspeti, ali snovi će ih vući, motivisati, nositi ih na trenzima, doneće posevećenost.
Bili ste šampion tokom igračke karijere, klupske i reprezentativne. Da li se šampion rađa ili se postaje samo treningom?
- Muhamed Ali je rekao da šampion ima “to nešto u sebi sa čime se rodi” i mislim da je bio u pravu. Trening je važan, on to “nešto” poboljša ili pokvari, ne može se do trona bez rada, ali neosporno da postoji nešto što nema fizičku formu, ali pravi razliku između vrhunskog sportiste i šampiona.