Glas mladih
Kakav ministar, takvo i obrazovanje
„Naš najbolji ministar obrazovanja u poslednjih 20 godina“, kako su pre nekoliko dana predstavnici SNS nazvali Mladena Šarčevića, zaista ima zapažene rezultate i za razliku od prethodnog ministra, radi punom parom. On je još na početku rada nove Vlade naglasio da će obrazovanje sada biti drugi po redu prioritet, odmah nakon digitalizacije.
Pošto je nedavno počela još jedna školska godina, sa njom je delimično krenula i realizacija najavljivanih izmena u obrazovanju. Đake nakon dualnog obrazovanja i nekoliko novih školskih predmeta sada čekaju i đačke uniforme, a profesori će uskoro biti finansirani modelom platnih razreda. Glavna stvar koja povezuje mere koje će biti sprovedene i za đake i za profesore, jeste pokušaj prikrivanja problema umesto njegovo rešavanje – i to je izgleda ono što ministra Šarčevića kandiduje za titulu najboljeg?
Naime, on je izjavio kako će uvođenje đačkih uniformi u školama izbrisati socijalne razlike među učenicima. Osim što nije jasno kako će ova mera izbrisati razliku između nekoga ko ima ajfon i nekoga ko nema telefon uopšte ; nekoga ko ima novca da priušti ekskurziju i nekoga ko nema, takođe je nejasno i kako će izbrisati materijalne razlike uvođenje skupljih i jeftinijih uniformi.
Slična situacija se dešava i u Bugarskoj gde je početak školske godine umesto biznisa sa uniformama obeležio „udžbenički biznis“. U želji da određenim merama suzbiju dečije siromaštvo kroz obrazovni proces, oni su samo dalje reprodukovali socijalnu nejednakost. Roditelji su tek preko televizije saznali da će jedna bugarska izdavačka kuća štampati za njihovu decu udžbenike različitog kvaliteta: jedne skuplje i u boji, a druge jeftinije crno-bele. Sreća je da su roditelji prigovorili ovakvoj meri jer su shvatili da bi onda ti skuplji udžbenici postali neka vrsta statusnog simbola i izvor poniženja za siromašnije učenike.
Dok država pokušava da rastući jaz između bogatih i siromašnih učenika prikrije uvođenjem uniformi, ni prosvetarima se ne smeška zadovoljavajući odgovor na njihove dugogodišnje probleme. Prosvetni radnici su i ove školske godine nastavili da vode borbu za poboljšanje svog materijalnog položaja. Prema najavama iz ministarstva, čak 4.500 prosvetnih radnika je tehnološki višak, i ne samo da će veliki broj prosvetnih radnika ostati bez posla, nego će im uvesti i platne razrede kao rešenje za niske plate. Činjenica je da je položaj prosvetnih radnika jako loš i već dugi niz godina se sistemski zanemaruje. Njihova zarada je, iako su visokoobrazovani, 17 odsto niža od prosečne plate u Srbiji. Uvođenje platnih razreda i podelom nastavnika na interesne grupe koje se međusobno takmiče za veću platu, će i mogućnost njihove zajedničke borbe u budućnosti svesti na minimum.
Ovaj model finansiranja prosvetnim radnicima čak ne garantuje ni veće plate. Jedni će verovatno biti nagrađeni (ko zna po kom osnovu), a drugi će dobiti manje plate uz izgovor da ne rade dovoljno dobro (isto, ko zna po kom osnovu). I tako će jednima malo povećati platu, drugima malo smanjiti, a treće otpustiti kao tehnološki višak.
Kad se sve sabere i oduzme – ovo je sve, samo ne ulaganje u obrazovanje.
Pošto je nedavno počela još jedna školska godina, sa njom je delimično krenula i realizacija najavljivanih izmena u obrazovanju. Đake nakon dualnog obrazovanja i nekoliko novih školskih predmeta sada čekaju i đačke uniforme, a profesori će uskoro biti finansirani modelom platnih razreda. Glavna stvar koja povezuje mere koje će biti sprovedene i za đake i za profesore, jeste pokušaj prikrivanja problema umesto njegovo rešavanje – i to je izgleda ono što ministra Šarčevića kandiduje za titulu najboljeg?
Naime, on je izjavio kako će uvođenje đačkih uniformi u školama izbrisati socijalne razlike među učenicima. Osim što nije jasno kako će ova mera izbrisati razliku između nekoga ko ima ajfon i nekoga ko nema telefon uopšte ; nekoga ko ima novca da priušti ekskurziju i nekoga ko nema, takođe je nejasno i kako će izbrisati materijalne razlike uvođenje skupljih i jeftinijih uniformi.
Slična situacija se dešava i u Bugarskoj gde je početak školske godine umesto biznisa sa uniformama obeležio „udžbenički biznis“. U želji da određenim merama suzbiju dečije siromaštvo kroz obrazovni proces, oni su samo dalje reprodukovali socijalnu nejednakost. Roditelji su tek preko televizije saznali da će jedna bugarska izdavačka kuća štampati za njihovu decu udžbenike različitog kvaliteta: jedne skuplje i u boji, a druge jeftinije crno-bele. Sreća je da su roditelji prigovorili ovakvoj meri jer su shvatili da bi onda ti skuplji udžbenici postali neka vrsta statusnog simbola i izvor poniženja za siromašnije učenike.
Dok država pokušava da rastući jaz između bogatih i siromašnih učenika prikrije uvođenjem uniformi, ni prosvetarima se ne smeška zadovoljavajući odgovor na njihove dugogodišnje probleme. Prosvetni radnici su i ove školske godine nastavili da vode borbu za poboljšanje svog materijalnog položaja. Prema najavama iz ministarstva, čak 4.500 prosvetnih radnika je tehnološki višak, i ne samo da će veliki broj prosvetnih radnika ostati bez posla, nego će im uvesti i platne razrede kao rešenje za niske plate. Činjenica je da je položaj prosvetnih radnika jako loš i već dugi niz godina se sistemski zanemaruje. Njihova zarada je, iako su visokoobrazovani, 17 odsto niža od prosečne plate u Srbiji. Uvođenje platnih razreda i podelom nastavnika na interesne grupe koje se međusobno takmiče za veću platu, će i mogućnost njihove zajedničke borbe u budućnosti svesti na minimum.
Ovaj model finansiranja prosvetnim radnicima čak ne garantuje ni veće plate. Jedni će verovatno biti nagrađeni (ko zna po kom osnovu), a drugi će dobiti manje plate uz izgovor da ne rade dovoljno dobro (isto, ko zna po kom osnovu). I tako će jednima malo povećati platu, drugima malo smanjiti, a treće otpustiti kao tehnološki višak.
Kad se sve sabere i oduzme – ovo je sve, samo ne ulaganje u obrazovanje.
Katarina Antonić
Najnoviji broj
25. april 2024.
