Инфо

Берза

  • aero 1.690 ▲ 0,06%
  • agbc 500 ⚫ 0,00%
  • alfa 36.000 ▲ 7,14%
  • amsopb 545 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.490 ▲ 2,47%
  • enhl 690 ⚫ 0,00%
  • hmbg 510 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.105 ▲ 2,08%
  • kmbn 1.900 ⚫ 0,00%
  • niis 680 ▲ 0,15%
  • rso1488 127,40 ⚫ 0,00%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
(21. септембар 2017.)
Глас младих

Какав министар, такво и образовање

„Наш најбољи министар образовања у последњих 20 година“, како су пре неколико дана представници СНС назвали Младена Шарчевића, заиста има запажене резултате и за разлику од претходног министра, ради пуном паром. Он је још на почетку рада нове Владе нагласио да ће образовање сада бити други по реду приоритет, одмах након дигитализације.
Пошто је недавно почела још једна школска година, са њом је делимично кренула и реализација најављиваних измена у образовању. Ђаке након дуалног образовања и неколико нових школских предмета сада чекају и ђачке униформе, а професори ће ускоро бити финансирани моделом платних разреда. Главна ствар која повезује мере које ће бити спроведене и за ђаке и за професоре, јесте покушај прикривања проблема уместо његово решавање – и то је изгледа оно што министра Шарчевића кандидује за титулу најбољег?
Наиме, он је изјавио како ће увођење ђачких униформи у школама избрисати социјалне разлике међу ученицима. Осим што није јасно како ће ова мера избрисати разлику између некога ко има ајфон и некога ко нема телефон уопште ; некога ко има новца да приушти екскурзију и некога ко нема, такође је нејасно и како ће избрисати материјалне разлике увођење скупљих и јефтинијих униформи.
Слична ситуација се дешава и у Бугарској где је почетак школске године уместо бизниса са униформама обележио „уџбенички бизнис“. У жељи да одређеним мерама сузбију дечије сиромаштво кроз образовни процес, они су само даље репродуковали социјалну неједнакост. Родитељи су тек преко телевизије сазнали да ће једна бугарска издавачка кућа штампати за њихову децу уџбенике различитог квалитета: једне скупље и у боји, а друге јефтиније црно-беле. Срећа је да су родитељи приговорили оваквој мери јер су схватили да би онда ти скупљи уџбеници постали нека врста статусног симбола и извор понижења за сиромашније ученике.
Док држава покушава да растући јаз између богатих и сиромашних ученика прикрије увођењем униформи, ни просветарима се не смешка задовољавајући одговор на њихове дугогодишње проблеме. Просветни радници су и ове школске године наставили да воде борбу за побољшање свог материјалног положаја. Према најавама из министарства, чак 4.500 просветних радника је технолошки вишак, и не само да ће велики број просветних радника остати без посла, него ће им увести и платне разреде као решење за ниске плате. Чињеница је да је положај просветних радника јако лош и већ дуги низ година се системски занемарује. Њихова зарада је, иако су високообразовани, 17 одсто нижа од просечне плате у Србији. Увођење платних разреда и поделом наставника на интересне групе које се међусобно такмиче за већу плату, ће и могућност њихове заједничке борбе у будућности свести на минимум.
Овај модел финансирања просветним радницима чак не гарантује ни веће плате. Једни ће вероватно бити награђени (ко зна по ком основу), а други ће добити мање плате уз изговор да не раде довољно добро (исто, ко зна по ком основу). И тако ће једнима мало повећати плату, другима мало смањити, а треће отпустити као технолошки вишак.
Кад се све сабере и одузме – ово је све, само не улагање у образовање.
Катарина Антонић

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa