OSVRTI UČESNIKA NA ŠABAČKI POLUMARATON
STAZA ZA „RUŠENjE“ REKORDA
Prvi Šabački polumaraton je iza nas, ali neki od učesnika uspomene još sabiraju. Profesionalcima je Šabac dodatak maratonskog programa za koji veruju da će dugo trajati, a neki rekreativci su prevazišli svoje granice u svom gradu
Nekada je teško ustati ujutru, mnogima je preveliki napor prepešačiti kilometar-dva, ali samo je jedan trenutak, jedna odluka dovoljna da pokrenete sebe i granice koje su u vama, koje osećate i pogađaju vas, sami počnete pomerati, prevazilaziti. Odlučite, krenete da trenirate i odjednom trčanje, nekadašnji napor postaje zadovoljstvo. Ovu priču su iskusili, doživeli i nama ispričali Aleksandra Todorović i Petar Kurdulić, sugrađani, poklonici trčanja, jedni od brojnih rekreativaca koji su nastupili na Polumaratonu, istrčali 21 km. Kada je bilo teško, lokalpatriotizam je bio vetar u leđa.
- Više od godinu dana trčim polumaratone, svaki je izazov za sebe, svaki je novi zadatak samoprevazilaženja, ali sam došla da nastupim u svom gradu, zajedno sa klupskim kolegama iz “Beogradske škole trčanja” (Belgrade running club”) i shvatila koliko je divan osećaj biti deo prvog Polumaratona u Šapcu i proći kroz cilj dok vas pozdravljaju sugrađani. Staza je lepa, ravna, nije monotona, “dušu dala” za obaranje rekorda. Dan je bio pretopao, što je otežavalo bolji rezultat, ali sam svakako ponosna. Jedina preporuka organizatorima je da naredne godine na još nekim delovima staze, tamo gde nema mnogo publike, postave punktove čime bi nas animirali, čime bi naulili snagu. Ko trči zna koliko aplauz i reč podrške posetilaca znači – ističe Aleksandra, po profesiji dipl. farmaceut.
Bogatu maratonsku biografiju ima i Petar Kurdulić, a najdraža stavka spiska je naš Polumaraton.
- Nigde nije kao u svom gradu. Nisam imao mnogo vremena za pripremu, ali nisam želeo da propustim i da “pobedim” šabačku stazu. Sjajno iskustvo, ravna staza, bogata okolina koja sprečava monotoniju. Jedino je vreme pokvarilo utisak, ali septembar nekada više liči na avgust. U okviru našeg neformalnog kluba “Krug” pripremamo se za svaki nastup, tako je bilo i sada i ponosni smo što smo izdržali sve napore i došli do cilja – rekao je Kurdulić.
Posebnu snagu ipak daju pohvale nekoga kao što je Olivera Jevtić, pobednica u ženskoj konkurenciji.
- Staza sjajna, svetska i verujem da će Šabac odvesti na mapu evropskih i svetskih maratonskih gradova. Tek će rasti manifestacija, dolaziti veliki maratonci, a ja sam ponosna što sam prvi pobednik – ističe Olivera.
Trka zadovoljstva na 7 km privukla je one koji nisu osećali spremnost da nastupe u polumaratonu.
-Učestvovala je naša Škola trčanja iz Šapca, zadovoljni smo organizacijom, ovde je visinska razlika između starta i cilja najmanja i zato verujem da će svake godine biti sve više učesnika, ovde će „padati“ rekordi. Kada se kroz cilj prođe uz osmeh, onda sve ima smisla – rekao je Saša Vinčić.
- Vreme jeste bilo teško, ali sam uživao. Dugo rekreativno trčim i lepo je u svom gradu imati priliku da se nastupi na nekoj zvaničnoj manifestaciji. Vreme ne dozvoljava put u druge gradove, a nama sada to nije potrebno. Organizacija dobra, uz nedostatke koji se mogu ispraviti, ipak je prvi Polumaraton. Smatram da je trebalo duž staze postaviti više obaveštenja o pređenim kilometrima kako bi dozirali tempo i nedostajalo je više mesta za osveženje zbog teškog vremena. Ne sumnjam da će naredne godine biti na još višem nivou – uveren je još jedan učesnik Dejan Milošević.
- Više od godinu dana trčim polumaratone, svaki je izazov za sebe, svaki je novi zadatak samoprevazilaženja, ali sam došla da nastupim u svom gradu, zajedno sa klupskim kolegama iz “Beogradske škole trčanja” (Belgrade running club”) i shvatila koliko je divan osećaj biti deo prvog Polumaratona u Šapcu i proći kroz cilj dok vas pozdravljaju sugrađani. Staza je lepa, ravna, nije monotona, “dušu dala” za obaranje rekorda. Dan je bio pretopao, što je otežavalo bolji rezultat, ali sam svakako ponosna. Jedina preporuka organizatorima je da naredne godine na još nekim delovima staze, tamo gde nema mnogo publike, postave punktove čime bi nas animirali, čime bi naulili snagu. Ko trči zna koliko aplauz i reč podrške posetilaca znači – ističe Aleksandra, po profesiji dipl. farmaceut.
Bogatu maratonsku biografiju ima i Petar Kurdulić, a najdraža stavka spiska je naš Polumaraton.
- Nigde nije kao u svom gradu. Nisam imao mnogo vremena za pripremu, ali nisam želeo da propustim i da “pobedim” šabačku stazu. Sjajno iskustvo, ravna staza, bogata okolina koja sprečava monotoniju. Jedino je vreme pokvarilo utisak, ali septembar nekada više liči na avgust. U okviru našeg neformalnog kluba “Krug” pripremamo se za svaki nastup, tako je bilo i sada i ponosni smo što smo izdržali sve napore i došli do cilja – rekao je Kurdulić.
Posebnu snagu ipak daju pohvale nekoga kao što je Olivera Jevtić, pobednica u ženskoj konkurenciji.
- Staza sjajna, svetska i verujem da će Šabac odvesti na mapu evropskih i svetskih maratonskih gradova. Tek će rasti manifestacija, dolaziti veliki maratonci, a ja sam ponosna što sam prvi pobednik – ističe Olivera.
Trka zadovoljstva na 7 km privukla je one koji nisu osećali spremnost da nastupe u polumaratonu.
-Učestvovala je naša Škola trčanja iz Šapca, zadovoljni smo organizacijom, ovde je visinska razlika između starta i cilja najmanja i zato verujem da će svake godine biti sve više učesnika, ovde će „padati“ rekordi. Kada se kroz cilj prođe uz osmeh, onda sve ima smisla – rekao je Saša Vinčić.
- Vreme jeste bilo teško, ali sam uživao. Dugo rekreativno trčim i lepo je u svom gradu imati priliku da se nastupi na nekoj zvaničnoj manifestaciji. Vreme ne dozvoljava put u druge gradove, a nama sada to nije potrebno. Organizacija dobra, uz nedostatke koji se mogu ispraviti, ipak je prvi Polumaraton. Smatram da je trebalo duž staze postaviti više obaveštenja o pređenim kilometrima kako bi dozirali tempo i nedostajalo je više mesta za osveženje zbog teškog vremena. Ne sumnjam da će naredne godine biti na još višem nivou – uveren je još jedan učesnik Dejan Milošević.
Najnoviji broj
25. april 2024.
