KAKAV ĆE POLOŽAJ IMATI ŠABAC I MAČVANSKI OKRUG U BUDUĆOJ REGIONALIZACIJI SRBIJE
ŠABAC - REGIONALNI CENTAR ILI PROVINCIJA?
Ko aktuelizuje pitanje regionalne podele Srbije? Kakvi su motivi, ciljevi i argumenti regionalizacije? Uloga javnosti - stručne, ekonomske, političke i kulturne u definisanju pitanja regionalizacije. Kako ponuđena rešenja vide mesto
Šapca i Mačvanskog okruga u regionalnoj organizaciji Srbije
Učestale priče o potrebi brze regionalizacije Srbije, koje su proteklih nedelja, gotovo zaglušile sve domaće medije, malo su „splasle“ ovih dana zbog najavljene rekonstrukcije Vlade. Trenutno je postalo važnije raspravljati o tome koji će ministar otići, a ko će doći na njegovo mesto, nego analizirati da li će buduća regionalizacija Srbije dovesti do njenog bržeg i ravnomernijeg razvoja, ili do dezintegracije i cepanja na suprotstavljene regije. U svakom slučaju, formiranje novog Cvetkovićevog kabineta biće završeno u narednim danima, a posao preuređenja Srbije i obezbeđivanje državnih instrumenata koji će omogućiti brži i ravnomerniji razvoj svih njenih delova - ostaje zadatak koji će država u najskorije vreme morati rešiti.
Pitanje regionalizacije nije samo pitanje evropskih integracija Srbije i potreba da se i u ovoj oblasti ostvare utvrđeni standardi. „Razvlašćivanje“ države i prenošenje njenih nadležnosti na niže organe vlasti, postaje potreba ovog doba, kako bi se ona, kao servis, više približila građanima i bila efikasnija. To postaje imerativ, zbog činjenice da migracioni procesi prete da se stanovništvo i bukvalno preseli u Beograd i još nekoliko većih centara. Podatak da se u Beograd godišnje doseli između 30 i 40 hiljada ljudi, a da, sa druge strane, u isto vreme opuste desetine srpskih sela i varoši, alarmantno ukazuje na potrebu da država preduzme korake kako bi se ovaj proces zaustavio. Država, dakle, treba da obezbedi perspektive ljudima da ostanu da žive tamo gde su i do sada živeli. Zato je njeno „približavanje“ građanima, odnosno ravnomeran regionalni razvoj, jedini razuman odgovor na pogubnu tendenciju umiranja unutrašnjosti Srbije.
Učestale priče o potrebi brze regionalizacije Srbije, koje su proteklih nedelja, gotovo zaglušile sve domaće medije, malo su „splasle“ ovih dana zbog najavljene rekonstrukcije Vlade. Trenutno je postalo važnije raspravljati o tome koji će ministar otići, a ko će doći na njegovo mesto, nego analizirati da li će buduća regionalizacija Srbije dovesti do njenog bržeg i ravnomernijeg razvoja, ili do dezintegracije i cepanja na suprotstavljene regije. U svakom slučaju, formiranje novog Cvetkovićevog kabineta biće završeno u narednim danima, a posao preuređenja Srbije i obezbeđivanje državnih instrumenata koji će omogućiti brži i ravnomerniji razvoj svih njenih delova - ostaje zadatak koji će država u najskorije vreme morati rešiti.
Pitanje regionalizacije nije samo pitanje evropskih integracija Srbije i potreba da se i u ovoj oblasti ostvare utvrđeni standardi. „Razvlašćivanje“ države i prenošenje njenih nadležnosti na niže organe vlasti, postaje potreba ovog doba, kako bi se ona, kao servis, više približila građanima i bila efikasnija. To postaje imerativ, zbog činjenice da migracioni procesi prete da se stanovništvo i bukvalno preseli u Beograd i još nekoliko većih centara. Podatak da se u Beograd godišnje doseli između 30 i 40 hiljada ljudi, a da, sa druge strane, u isto vreme opuste desetine srpskih sela i varoši, alarmantno ukazuje na potrebu da država preduzme korake kako bi se ovaj proces zaustavio. Država, dakle, treba da obezbedi perspektive ljudima da ostanu da žive tamo gde su i do sada živeli. Zato je njeno „približavanje“ građanima, odnosno ravnomeran regionalni razvoj, jedini razuman odgovor na pogubnu tendenciju umiranja unutrašnjosti Srbije.
Najnoviji broj
25. april 2024.
