Berza

  • aero 830 ▲ 0,24%
  • dinnpb 4.252 ▲ 0,05%
  • dnos 2.800 ⚫ 0,00%
  • enhl 700 ▲ 1,30%
  • impl 3.350 ⚫ 0,00%
  • jesv 6.300 ▲ 4,95%
  • jgpk 2.300 ▲ 4,55%
  • jmbn 7.000 ▲ 7,12%
  • kmbn 3.210 ▼ -2,73%
  • kopb 5.501 ▲ 1,83%
  • lsta 550 ⚫ 0,00%
  • neks 1.484 ▲ 4,21%
  • niis 672 ▼ -0,89%
  • nssj 623 ▲ 24,60%
  • pkrp 1.200 ⚫ 0,00%
  • rmks 3.400 ▲ 13,33%
  • rso18171 109,80 ▲ 0,19%
  • rso19182 106,00 ▲ 1,46%
  • svrl 510 ▲ 1,39%
  • tgas 12.302 ▼ -0,02%
(26. jul 2018.)
PET DECENIJA POSTOJANjA POSLASTIČARNICE “TAMNAVSKI CVET” U KOCELjEVI

KOD POSLASTIČARA PAJE NA KOLAČE

“Nije mi žao što sam ostao ovde. Nije mi žao zbog svega što sam Koceljevi dao jer mi je to vraćeno. Najveći uspeh u životu jeste kada nakon svih godina možete da prođete mestom u kojem živite i radite podignute glave”
KOD POSLASTIČARA  PAJE NA KOLAČE
Pola veka poslastičarstva u Koceljevi vezano je za ime Tafira Pajazitija i njegovu porodicu. Ovog šesdesetdevetogodišnjeg zanatliju meštani varoši i okoline uglavnom znaju po nadimku Paja koji su mu sami nametnuli a koji je, pak, ovaj tih i skroman čovek sa osmehom prihvatio. U Koceljevi se prvi put obreo marta meseca 1969. godine. Došao je iz Beograda u kojem je pored pravljenja slatkiša i slaniša izučio krojački zanat, ali je ipak nastavio da se bavi porodičnim poslom. Njegov deda i otac su bili začetnici, a uz Paju nastavili su ga njegovi sinovi Azil i Asfer koji i danas žive i rade u Koceljevi.
–Rođen sam u selu Krstac na Gori. Preci su dugo živeli u Beogradu. U martu sledeće godine će biti tačno pedeset godina kako sam ovde, u Koceljevi. Prvo što je na mene ostavilo utisak kada sam došao je to što je sve bilo veselo. Narod je bio veseliji nego danas. Zvučnici po Koceljevi, muzika, bioskop...Prihvaćen sam lepo. Nikada nisam imao nikakavih problema ovde. Rođen sam kao Goranac i ostaću Goranac ali nisam doživeo probleme zbog toga. Poštovao sam svakoga i zato me verovatno i drugi poštuju- priča Paja poslastičar.
Poslastičarnica “Tamnavski cvet” nije se uvek nalazila preko puta zgrade Zavičajnog muzeja. Prvih devet godina Koceljevci su na sladoled, kolače, limunadu i pite svraćali u kuću Dače Paunovića gde se danas nalazi apoteka “Vega”.
–Radnja se oduvek zove “Tamnavski cvet”. Ovom imenu kumovao je Šašić koji je radio u opštini. Nekada se pravilo mnogo više proizvoda. Danas narod ima sve manje para. Ipak svi voze skupe automobile i žive bolje nego što se nekada živelo. Zato ne treba biti nezadovoljan. Sećam se, kada smo došli ovde, cela opština je imala 15-20 vozila. Sećam se gumaraba, konja, blata, ali su svi dolazili na kolače. Bilo je para- kaže ovaj zanatlija evocirajući uspomene na vremena kada su ljudi imali manje ali živeli srećnije.
Mnogim generacijama ostao je u sećanju burek pita iz “Tamnavskog cveta”. I danas se može naći u ovoj zanatskoj radnji. Prisećanje na fišek od papira sa “crnim” i “belim” semenkama starijim generacijama mami osmeh na lice. Koceljevci i dalje najviše vole sladoled koji se, tvrde vlasnici, pravi isključivo od domaćeg mleka. Među omiljenim proizvodima su i brojni kolači ali i pekarski proizvodi. Kažu da je za uspešnog poslastičara najvažnije da voli da radi i da ima dobru opremu, da se stalno usavršava i ide u korak sa vremenom.
–Oprema nam pomaže da neke stvari jednostavnije uradimo ali se baklava, na primer, pravi isto kao i pre 50 godina. Receptura je ista- objašnjava Paja i dodaje da je kupac uvek u pravu i da je važno ispoštovati svaku mušteriju, pa i pomoći onome kome je pomoć neophodna. Imao je priliku da ode u veći grad što bi bio, smatra, dobar potez za posao kojim se bavi. Ipak, nikada nije poželeo to da učini jer više voli miran život koji podrazumeva i skromnost. U ovoj pitomoj, tamnavskoj dolini našao je svoj mir.
–Nije mi žao što sam ostao ovde. Nije mi žao zbog svega što sam Koceljevi dao jer mi je to vraćeno. Najveći uspeh u životu jeste kada nakon svih godina možete da prođete mestom u kojem živite i radite podignute glave. Svojoj deci kažem da je u životu najbitnije biti pošten. Prvo prema sebi, pa prema drugima i na kraju prema svojoj profesiji. U svakom poslu pobeđuju rad i skromnost- savetuje ovaj zanatlija koji je svojim radom i odnosom prema sugrađanima ostavio neizbrisiv trag.
Iz porodice Pajaziti četvrta generacija se bavi poslastičarstvom. Tafir smatra da će se ta tradicija prekinuti jer unuci Isa, Hurija koja nosi ime svoje pokojne bake, Hana i Selma nisu zainteresovane za ovaj posao koji je zahtevan ali i kreativan.

V.Bošković

Najnoviji broj

12. septembar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa