Инфо

Берза

  • aero 1.676 ▼ -0,36%
  • dnos 1.103 ▼ -1,34%
  • fito 2.791 ▼ -0,32%
  • impl 3.200 ▲ 4,92%
  • jesv 5.150 ⚫ 0,00%
  • mtlc 2.025 ▼ -4,03%
  • niis 681 ▲ 0,29%
  • pdcl 10.310 ▲ 24,97%
  • rso17153 103,96 ▲ 0,20%
  • sjpt 143 ▲ 2,14%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
(26. јул 2018.)
ПЕТ ДЕЦЕНИЈА ПОСТОЈАЊА ПОСЛАСТИЧАРНИЦЕ “ТАМНАВСКИ ЦВЕТ” У КОЦЕЉЕВИ

КОД ПОСЛАСТИЧАРА ПАЈЕ НА КОЛАЧЕ

“Није ми жао што сам остао овде. Није ми жао због свега што сам Коцељеви дао јер ми је то враћено. Највећи успех у животу јесте када након свих година можете да прођете местом у којем живите и радите подигнуте главе”
КОД ПОСЛАСТИЧАРА  ПАЈЕ НА КОЛАЧЕ
Пола века посластичарства у Коцељеви везано је за име Тафира Пајазитија и његову породицу. Овог шесдесетдеветогодишњег занатлију мештани вароши и околине углавном знају по надимку Паја који су му сами наметнули а који је, пак, овај тих и скроман човек са осмехом прихватио. У Коцељеви се први пут обрео марта месеца 1969. године. Дошао је из Београда у којем је поред прављења слаткиша и сланиша изучио кројачки занат, али је ипак наставио да се бави породичним послом. Његов деда и отац су били зачетници, а уз Пају наставили су га његови синови Азил и Асфер који и данас живе и раде у Коцељеви.
–Рођен сам у селу Крстац на Гори. Преци су дуго живели у Београду. У марту следеће године ће бити тачно педесет година како сам овде, у Коцељеви. Прво што је на мене оставило утисак када сам дошао је то што је све било весело. Народ је био веселији него данас. Звучници по Коцељеви, музика, биоскоп...Прихваћен сам лепо. Никада нисам имао никакавих проблема овде. Рођен сам као Горанац и остаћу Горанац али нисам доживео проблеме због тога. Поштовао сам свакога и зато ме вероватно и други поштују- прича Паја посластичар.
Посластичарница “Тамнавски цвет” није се увек налазила преко пута зграде Завичајног музеја. Првих девет година Коцељевци су на сладолед, колаче, лимунаду и пите свраћали у кућу Даче Пауновића где се данас налази апотека “Вега”.
–Радња се одувек зове “Тамнавски цвет”. Овом имену кумовао је Шашић који је радио у општини. Некада се правило много више производа. Данас народ има све мање пара. Ипак сви возе скупе аутомобиле и живе боље него што се некада живело. Зато не треба бити незадовољан. Сећам се, када смо дошли овде, цела општина је имала 15-20 возила. Сећам се гумараба, коња, блата, али су сви долазили на колаче. Било је пара- каже овај занатлија евоцирајући успомене на времена када су људи имали мање али живели срећније.
Многим генерацијама остао је у сећању бурек пита из “Тамнавског цвета”. И данас се може наћи у овој занатској радњи. Присећање на фишек од папира са “црним” и “белим” семенкама старијим генерацијама мами осмех на лице. Коцељевци и даље највише воле сладолед који се, тврде власници, прави искључиво од домаћег млека. Међу омиљеним производима су и бројни колачи али и пекарски производи. Кажу да је за успешног посластичара најважније да воли да ради и да има добру опрему, да се стално усавршава и иде у корак са временом.
–Опрема нам помаже да неке ствари једноставније урадимо али се баклава, на пример, прави исто као и пре 50 година. Рецептура је иста- објашњава Паја и додаје да је купац увек у праву и да је важно испоштовати сваку муштерију, па и помоћи ономе коме је помоћ неопходна. Имао је прилику да оде у већи град што би био, сматра, добар потез за посао којим се бави. Ипак, никада није пожелео то да учини јер више воли миран живот који подразумева и скромност. У овој питомој, тамнавској долини нашао је свој мир.
–Није ми жао што сам остао овде. Није ми жао због свега што сам Коцељеви дао јер ми је то враћено. Највећи успех у животу јесте када након свих година можете да прођете местом у којем живите и радите подигнуте главе. Својој деци кажем да је у животу најбитније бити поштен. Прво према себи, па према другима и на крају према својој професији. У сваком послу побеђују рад и скромност- саветује овај занатлија који је својим радом и односом према суграђанима оставио неизбрисив траг.
Из породице Пајазити четврта генерација се бави посластичарством. Тафир сматра да ће се та традиција прекинути јер унуци Иса, Хурија која носи име своје покојне баке, Хана и Селма нису заинтересоване за овај посао који је захтеван али и креативан.

В.Бошковић

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa