SRCA JE PLAVO, SNOVA PUNO

Volimo da kažemo da smo u Nemačkoj, na Svetskom rukometnom prvenstvu imali dvojicu Šapčana. Mladi Milić je u METALOPLASTIKU došao iz Župe, a Vukašin Vorkapić iz Beograda. Ipak, popularni „Vule“ od velikog potencijala, u našem gradu, stasao je do reprezentativca za budućnost, nadamo se svetliju, srpskog rukometa, te osećanje pripadnosti Šapcu je obostrano.
-Jesam iz Beograda, ali ne samo da me drugi doživljavaju kao Šapčanina, već se i ja tako osećam. Ovaj klub i grad mi mnogo znače i deo mojih rukometnih snova su i uspesi, trofeji sa METALOPLASTIKOM. Ne mislim o inostranstvu, o narednoj sezoni, verujem da možemo mnogo i ove, te je kompletan fokus na tome – kazuje, slobodno možemo reći, standardno desno krilo reprezentacije Srbije Vukašin Vorkapić.
Odrastao si u Beogradu, ali si rukometno “porastao” u Šapcu?
-Apsolutno. U Šabac sam došao kao neafirmisan igrač, ali sam od starta bio uveren da činim pravi potez. Znao sam da priliku treba zaslužiti na treninzima, da igrač mora da napreduje i da bude spreman kada se ukaže šansa. Treneri mi nisu dozvolili da posustanem u težim momentima, verovali su u mene, bili potpora samouverenosti. U ovaj grad sam stigao kao dete praktično, a sada sam reprezentativac sa iskustvom nastupa na Svetskom prvenstvu. Po mnogo čemu je METALOPLASTIKA više od običnog kluba, a meni je i lično mnogo više od kluba u kome gradim karijeru.
Nesumnjivo je, već sada, da ćeš 2019. godinu pamtiti zauvek, godinu koja je počela debijem u reprezentaciji? Već sada u biografiji imaš 16 golova na najvećem takmičenju.
- Sanjao sam, nadao se, ali nisam očekivao da ću biti na konačnom spisku. Bogdan Radivojević je sada saigrač iz reprezentacije, ali je bio i još uvek jeste uzor i idol koga sam gledao, od koga sam učio. Postoje osećaji za koje adekvatne reči ne postoje, jedan od tih je pročitati ime na spisku naslovljenom kao sastav Srbije na Svetskom prvenstvu.
Čast je biti u kombinacijama selektora, biti podrška sa klupe, ali si na šansu čekao do Koreje.
- Znao sam da ću dobiti priliku, pre ili kasnije, svaki meč sam bio skoncentrisan i spreman da uđem u igru. Protiv Francuske sam bio na terenu nekoliko minuta, meč je već bio rešen, dok protiv Koreje duel nije tekao kako smo zamislili. Selektor Peruničić je uvideo priliku za mene, ruke nisu zadrhtale, sačuvao sam fokus i poklopio se niz golova, preokret i prva pobeda.
Razlikuje li se osećaj debija za prvi tim i reprezentativnog „prvenca“, ne s aspekta značaja, već osećaja u debitantu?
- U oba slučaja je bila pozitivna trema, naravno Svetsko prvenstvo je vrhunac, ali i u ovim mladim godinama svaka je važna, te je i debi za reprezentaciju usledio uz već neko iskustvo. Nisam se uplašio, samo sam imao pozitivnu tremu i želju da pokažem kako mi je mesto u najboljoj selekciji.
Koliko je igrač svestan atmosfere i veličine događaja kada je na terenu?
- Pune tribine, atmosfera, navijanje, sve to impresionira pred meč, dok se zagrevate, međutim od ulaska, ukoliko ste fokusirani, sve to je zvuk i slika u daljini, pažnja je usmerena na vaše kretanje, kretanje rivala, loptu, navijanje nestane, kao da izgubite sluh za druge zvukove, sve je dogovor i realizacija. Sve što odvlači pažnju je samo teret i ostavlja posledice na pruženo.
Srbija se nije proslavila na Prvenstvu, a posebno su „zaboleli“ porazi od neevropskih selekcija Brazila i Argentine.
- To nisu države koje povezujemo za rukometom, no to su velike zemlje sa mnogo sportista u kojima rade odlični, inostrani treneri. Kao sportske velesile ne želi ni u rukometu da budu autsajderi. Ulažu, imaju strpljenja i napreduju velikom koracima. Brazil je pobedio i jednu Hrvatsku. Vodeći igrači igraju u najjačim ligama. Jesmo očekivali pobede, pre svega protiv Brazila, ne zato što su oni slabi, već je bila neophodna za drugi krug. Nismo uspeli, ali verujte da nije više senzacija izgubiti od takve reprezentacije. Mogu da iznenade taktikom, no nikoga ne sme da iznenadi njihov kvalitet. Nije ni nas.
Vratimo se, za kraj, na klub, „plavi“ blizu plej ofa uz uvek prisutne snove o trofeju.
- Od povratka sav fokus mi je na klubu. Rekao sam koliko mi ovaj tim znači. Prvo da obezbedimo plej of, a potom i tamo da budemo problem svima. Uveren sam da imamo kvalitetan tim, kadar da parira svima, bićemo još bolji do proleća. Voleo bih da igram u najjačim ligama, ali želim da plavi dres zamenim nekim drugim posle nekog velikog uspeha, trofeja, zašto ne i titule. Radimo da ostvarimo snove, a u mojim snovima su slavlja sa Metaloplastikom. Za sve drugo ima vremena.