Stare kuće “nagriza” vreme

Definitivno je postalo jasno da selo stari i nestaje. Brojna istraživanja stručnjaka i konkretni primeri ukazuju na to. Jedna od najdrastičnijih činjenica je sve manje novih “krovova nad glavom” i sve više napuštenih kuća na selu. Alarm se poodavno upalio, a reakcija iz Srpske akademije nauka, odbora za selo uz pomoć Ministarstva poljoprivrede da je selu neophodna pomoć, čije sprovođenje je u toku, budi novu nadu.

I letimičnim pogledom na neka, pre svih mačvanska sela moguće je uočiti dosta lepih, svetlih kuća od betona i cigle. Činjenica je da su izgrađene u većini slučajeva pre dvadesetak i više godina, a ponegde koje domaćinstvo danas stigne da ih “osveži”. Krajnje je vreme za to ali badava kad je kriza stigla i u ove krajeve. Sve manje je novih temelja, čašćenja domaćina povodom gradnje nove kuće i svega što uz to ide.

S druge strane sve više je napuštenih kuća, koje naslednici nude u bescenje i ne mogu da prodaju. Za neke je i održavanje objekata koje su nasledili postalo skupo.

-Krov nad glavom u selu, obično se gradi jednom u životu. Mnogi nažalost danas nisu spremni na takav poduhvat. Ekonomske prilike im to ne dozvoljavaju. U malo čijem dvorištu “niču” novi objekti, a dosta problema je i sa održavanjem nasleđenih, jada se Živan Martinović iz Bogatića, kome je otac pre pola veka sazidao kuću.

- Materijali za gradnju kuća strogo su vezani za stupanj razvitka društva i tehnologiju proizvodnje u datom momentu. Neke kuće, dosta ranije građene su od drvene konstrukcije, a zidovi od pruća, obloženi blatom. Krov najčešće pokriven cepanim drvetom, kaže Milorad Lala Dostanić, arhitekta iz Salaša Noćajskog, koji je projektovao mnogo lepih kuća u Mačvi, a danas ima sve manje posla.

- Naravno, dodaje on ubrzanim razvojem društva, usvojene su nove tehnologije u građevinarstvu, pre svega u izboru materijala za gradnju kuće.

Na svetlo dana izašle su velike građevine s betonskim temeljima i zidovima od cigle. Pojavio se i krečni malter, koji je zamenio onaj od blata. Došao je i specijalni izolacioni materijal i razne vrste fasada. Dostanić i druge arhitekte nastojali su da svojim rešenjima izađu u susret probirljivim investitorima. Naravno, ni investitori se nisu ustručavali da “srcu učine na volju”, te su se prosto nadmetali ko će sagraditi lepšu i veću kuću.
Danas, nažalost mnoge, te “lepe kuće, nagriza vreme”. Vlasnici ne stižu ni da ih “okreče”. Nove, kao što na početku ove priče rekosmo su prava retkost.

Odnedavno, istina sve ređim i starijim žiteljima sela je probuđena nada.
Ne da je poželjan, već i neophodan “novi talas” gradnje na selu. Pod novim “krovovima nad glavom”, udobnost bi trebalo da ostvaruju pre svih mladi. Ekonomska kriza koja ne zaobilazi ni ove prostore sve usporava.
Zato je važan uspeh inicijative Srpske akademije nauka, Odbora za selo, koja uz pomoć Ministarstva poljoprivrede nastoje da ožive ruralne prostore države.

Za sada, napominje arhitekta Dostanić, dođe po gde koji investitor i to uglavnom oni koji su novac zaradili u inostranstvu sa zahtevom da gradi kuću.
- Štednja je neminovna, a kriza se i dalje oseća, gotovo na svakom koraku, ističe naš sagovornik.