28. novembar 2019.28. nov 2019.
DECU NAJVIŠE BOLI NEPRAVDA
STOP KRIMINALITETU MLADIH (10)

DECU NAJVIŠE BOLI NEPRAVDA

Prema podacima dobijenim od Centra za socijalni rad broj dece u sukobu sa zakonom u Šapcu je u stalnom porastu. U skladu sa tom činjenicom cilj projekta “STOP kriminalitetu mladih”je povećeati stepen znanja i informisanosti o značaju i načinu prevencije društveno neprihvatljivog ponašanja dece i mladih u cilju smanjenja kriminaliteta. Realizaciju Projekta finansijski je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije
Rad u školi i stalni kontakt sa decom, ukoliko mu se posvetimo, svakodnavno nam omogućava nove uvide, širi saznanja. Iz dana u dan sa njima rastemo, delimo sreću i tugu, podnosimo nepravdu. Jedna od tih posvećenih, i pre svega odanih profesorskom pozivu je pedagog Šabačke gimnazije Biljana Drobnjak.
Nakon petnaest godina rada, mnogobrojnih tribina i radionica posvećenih obrazovanju novih vršnjačkih edukatora i sprečavanju pojave vršnjačkog nasilja, Drobnjak kaže, da je zajedničko svim generacijama da ih najviše boli nepravda, ali da su vremenom načini zlostavljanja evoluirali, a verbalni sukobi i fizički obračuni dobili na trajnosti štetnog efekta u elektronskom izdanju. Slaže se sa konstatacijom stručnjaka objedinjenih projektom “Stop kriminalitetu mladih”, da skladna porodica nedri kvalitetne i empatične ljude, te da je u formiranju mladog čoveka presudna uloga roditelja, ali, istovremeno tvrdi da se i u školi može mnogo toga uraditi na prevenciji i saniranju bola kao posledice zlostavljanja i nerazumevanja. Na žalost, prema njenim saznanjima sve veći broj dece ustaljenog je mišljenje da je nasilje nemoguće sprečiti, jer je postalo deo svakodnevice, ali kao jedna od retkih koja učenike pita, ali i čuje šta imaju da kažu, ne gubi nadu, da uporno delovanje i upućivanje na “hod u tuđim cipelama” iz kojeg će se roditi saosećanje, moraju da daju rezultate.
Deca se pitaju
Rad sa decom zahteva celog čoveka. Ukoliko hoćete da vam veruju morate mnogo toga da im date, da im posvetite dovoljno vremena. Tokom tog perioda oni se otvaraju, vi stičete uvid u njihove živote, osećanja, razmišljanja. Ta razmišljanja navode na brojne zaključke.
Sa druge strane da smo društvo koje polako prihvata nasilje kao “normalnu” pojavu svakodnevno nas uveravaju mediji. Naslovi su sve brutalniji, opisi nasilja detaljniji. Milosti nema ni kada su deca među nastradalima, a kamo li kada su mladi ljudi vinovnici nasilja.
-Na žalost, kao i u zajednici uopšte, tako je i u školama sve više nasilja.Mediji mu senzacionalistički pristupaju, što utiče i na naše učenike. Oni su jedinstvenog mišljenja kako ceo sitem treba da se menja, ne bi li došlo do smanjenja nasilja, u istom cilju već postojeće kazne treba pooštriti i bez izuzetka primenjivati, - ističe Biljana Drobnjak, i o dečjem shvatanju kažnjavanja iznosi sledeće:
-Kada pričamo o kaznama, od njih najčešće čujem da su one tu da budu primenjene, dosledne, odnosno da pojedinci koji urade nešto što je van prihvatljivih normi ponašanja snose posledice. Na žalost, često pomisle da neki “nasilnici”, pogotovo u sistemu škole prolaze nekažnjeno. Ta nepravda ih jako boli.
Nije sve u kazni
Međutim, nije sve ni u kazni. Mnogo je bitnije na nasilje preventivno delovati, učiniti sve da do njega ne dođe.
-Veliku energiju treba uložiti u osvešćivanje dece i prevenciju.Treba ih uputiti da ne doživljamo svi istovetno svet, odnosno da on što je za njih “šala”, nekog zna da zaboli jako i ostavi trajne posledice- objašnjava Drobnjak, i podvlači da je jedan od najvažnijih zadataka učenje dece da budu tolerantna, empatična, da neguju poverenje i poštovanje.
U smislu prevencije u školama se često organizuju radionice, vršnjačke edukacije, tribine. U korak sa vremenom sve češće se prave i video prezentacije, edukativni filmovi, spotovi, elektronske novine. Dok su u slučaju konkretnog iskakanja iz prohvatljivih okvira, najefikasniji tradicionalni idndividualni ili grupni savetodavni rad.
Posvećenost daje rezultate
-Nekada nemamo vremena za intenzivan rad sa učenicima o agresivnom ponašanju, rešavanju konflikata, ali ja sve svoje raspoložive resurse koristim da budem u kontaktu sa učenicima, jer to daje najviše efekata, i pokazuje da rad u prosveti onda ima smisla- ističe Biljana Drobnjak i kaže da bez obzira što radi u školi u kojoj nema konfliktnih situacija, svaka priča sa mladim ljudima donosi pozitivan efekat i povratne informacije o napretku i menjanju negativnih ponašanja.
Kada većini mladih ljudi ukazujete svakodnevno na posledice učinjenih dela, kada im razvijate empatiju za druge ljude i životinje, oni sve manje posežu za neprihvatljivim modelima koje oponašaju, a koje su im u okruženju. Samo zajedničkim snagama možemo dečovati preventivno, adekvatnim pronalaženjem uzroka možemo suzbijati nasilje i ići ka kreativnom rešavanju sukoba.
T.T.

Najnoviji broj

26. novembar 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa