Старе куће “нагриза” време

Дефинитивно је постало јасно да село стари и нестаје. Бројна истраживања стручњака и конкретни примери указују на то. Једна од најдрастичнијих чињеница је све мање нових “кровова над главом” и све више напуштених кућа на селу. Аларм се поодавно упалио, а реакција из Српске академије наука, одбора за село уз помоћ Министарства пољопривреде да је селу неопходна помоћ, чије спровођење је у току, буди нову наду.

И летимичним погледом на нека, пре свих мачванска села могуће је уочити доста лепих, светлих кућа од бетона и цигле. Чињеница је да су изграђене у већини случајева пре двадесетак и више година, а понегде које домаћинство данас стигне да их “освежи”. Крајње је време за то али бадава кад је криза стигла и у ове крајеве. Све мање је нових темеља, чашћења домаћина поводом градње нове куће и свега што уз то иде.

С друге стране све више је напуштених кућа, које наследници нуде у бесцење и не могу да продају. За неке је и одржавање објеката које су наследили постало скупо.

-Кров над главом у селу, обично се гради једном у животу. Многи нажалост данас нису спремни на такав подухват. Економске прилике им то не дозвољавају. У мало чијем дворишту “ничу” нови објекти, а доста проблема је и са одржавањем наслеђених, јада се Живан Мартиновић из Богатића, коме је отац пре пола века сазидао кућу.

- Материјали за градњу кућа строго су везани за ступањ развитка друштва и технологију производње у датом моменту. Неке куће, доста раније грађене су од дрвене конструкције, а зидови од прућа, обложени блатом. Кров најчешће покривен цепаним дрветом, каже Милорад Лала Достанић, архитекта из Салаша Ноћајског, који је пројектовао много лепих кућа у Мачви, а данас има све мање посла.

- Наравно, додаје он убрзаним развојем друштва, усвојене су нове технологије у грађевинарству, пре свега у избору материјала за градњу куће.

На светло дана изашле су велике грађевине с бетонским темељима и зидовима од цигле. Појавио се и кречни малтер, који је заменио онај од блата. Дошао је и специјални изолациони материјал и разне врсте фасада. Достанић и друге архитекте настојали су да својим решењима изађу у сусрет пробирљивим инвеститорима. Наравно, ни инвеститори се нису устручавали да “срцу учине на вољу”, те су се просто надметали ко ће саградити лепшу и већу кућу.
Данас, нажалост многе, те “лепе куће, нагриза време”. Власници не стижу ни да их “окрече”. Нове, као што на почетку ове приче рекосмо су права реткост.

Однедавно, истина све ређим и старијим житељима села је пробуђена нада.
Не да је пожељан, већ и неопходан “нови талас” градње на селу. Под новим “крововима над главом”, удобност би требало да остварују пре свих млади. Економска криза која не заобилази ни ове просторе све успорава.
Зато је важан успех иницијативе Српске академије наука, Одбора за село, која уз помоћ Министарства пољопривреде настоје да оживе руралне просторе државе.

За сада, напомиње архитекта Достанић, дође по где који инвеститор и то углавном они који су новац зарадили у иностранству са захтевом да гради кућу.
- Штедња је неминовна, а криза се и даље осећа, готово на сваком кораку, истиче наш саговорник.