Математичар са блинкером

Почео је каже од лесковог прута, а стигао до савремених пецарских штапова и друге опреме, која заузима доста места у шупи код куће недалеко од Дрине. Жељко Вујић из Црне Баре је један од најистакнутијих чланова Удружења спортских риболоваца “Ушће” у овом питомом мачванском селу и нема дана кад не оде на омиљену реку, ако не да пеца оно бар да је обиђе. Наглашава да је свој савременој опреми за хватање риба, на плаховитој Дрини, претходио бамбусов штап, а из средњошколских дана радо памти пецање са земљаком Сретеном Ђуровићем.
- Пецање је за мене велика страст и љубав. То је и дружење с природом, без уобичајене градске вреве, мобилних телефона, журбе и стреса. Нажалост, очигледно је смањење рибљег фонда у Дрини. Разлози су разни, а још ми је деда причао да је много боље хватати рибу и мрежом, а не у ту сврху користити динамит, плин... Сведок сам да у овој води (Дрина код Црне Баре) сада нема смуђа, а проређен је и број скобаља “култне” рибе која је “заштитни знак” овог подручја, каже Вујић, дипломирани инжењер грађевинарства, који 18 година предаје математику у сеоској школи.
Познат му је риболовачки календар, а од 365 дана у години “паузира” са одласцима на реку само два месеца. Риболов му је просто “прирастао за срце”. Често шета крај Дрине у потрази за местом где риба највише гризе. Наглашава да треба “читати воду” и тако пронаћи најважније, место за пецање. У потрази за њим прелази и на другу страну обале. Свеједно, својеврстан бег у тишину живописне природе Дрине, где дневно проведе у просеку по четири сата за њега је очарајући.