Уметност оплемењује душу

Свет уметности је очаравајући и врло брзо вас опије. Углавном се догоди да нисте ни свесни како постајете његов део, већ само у тренутку схватите да немате само хоби, већ сте „заробљени“ у колекционарској стварности - каже Небојша Илић о својој страсти према уметничким делима.
Илић признаје да колекционарство није било љубав на први поглед, већ задовољство које се развило у каснијем животном периоду. Пре брачне заједнице поседовао је, како каже, свега две слике, али је уз бившу супругу закорачио у свет скупљања дела великих сликара.

Колекционари створе посебан однос према одређеној слици и тешко се одлучују да је продају

-Заједно смо гледали аукције на малом екрану и временом је то пробудило радозналост, најпре да сазнајем више о стваралаштву појединих уметника, а потом и да креирам своју колекцију. После окончања брака желео сам да направим личну колекцију, постојао је простор који сам желео да оплеменим на свој начин - додаје Илић показујући нам своју „најдражу“ слику, не највреднију са материјалног становишта, нити естетски најпривлачнију, већ више едукативну посебно за почетнике.
-Реч је о фалсификату, односно лажном делу. Укратко преварен сам и њу сам сачувао као подсетник шта може да се догоди уколико нисте добар познавалац. Схватио сам да је моја кривица, јер, признајем, ништа нисам знао. Буквално сам платио лекцију, али је вредела. После таквог искуства, почео сам да учим.

Страст и знање предуслов за уметност
Пронашао је одговарајућу литературу и студиозно се посветио српској ликовној уметности, лоше искуство није га обесхрабрило, напротив, било му је инспирација.
-Прва књига коју сам прочитао је „Ликовна уметност у Шапцу 1900 - 1980“, то сам до детаља савладао, а затим сам ширио информисаност и на креације сликара ван Шапца. Уследиле су књиге Михаила Бате Протића, а потом дела Лазара Трифуновића, најзначајнијег домаћег ликовног критичара. Ипак, круна мог сазнања о уметности је дружење са Дејаном Уларџићем. Он је добрим делом заслужан за моју страст према ликовној уметности, али и познавање исте - појашњава наш саговорник и дели импресије о стваралаштву.
-Слика има моћ да оплемењује сваки простор. Ту снагу осетим увек када дођем уморан са посла, мој кутак обогаћен делима ми пружа енергију и сваки пут уочим неки нови детаљ посматрајући колекцију. Једнако душу хране и познанства, односно дружења са уметницима.

Најбољи српски сликари у колекцији
У Небојшиној колекцији, како каже, највише су заступљена дела најбољих српских живих сликара: Дејана Уларџића, Александра Цветковића, Милана Милетића, Драгана Мартиновића, Горана Митровића, Апарина, Жељка Ђуровића, Васе Доловачког, Дуњића, Јале, Тикала и Месароша. Стваралаштво Шапчана заступљено је и кроз радове: Војводића, Маре Лукић Јелесић, Лала Станковића, Слободанке Ракић Шефер и Роке.
- Недостаје ми слика Милоша Шобајића, чиме ћу комплетирати колекцију дела најпознатијих живих српских сликара. После тога ћу видети шта је следећи корак, вероватно ће бити медијала. Мислим да ћу пажњу усмерити ка 13 ликовних уметника који су према мом мишљењу оставили највећи траг. Неки од њих су: Дадо Ђурић, Урош Тошковић, Леонид Шејка, сви најпре истакнуте архитекте, да би потом направили искорак ка сликарству. Шабац има неколико значајних колекционара, а међу њима је Милан Перић Пепа. Он је млад, поседује знање и његов кафић, баш назван „Art caffe“ је место окупљања љубитеља уметности. Можда ће звучати нескромно, али то место је за мене као француска „Café de la Rotonde“.
Колекционари створе посебан однос према одређеној слици и тешко се одлучују да је продају.
-Више пута ми се догађало да ми се допадне слика из нечије колекције, међутим власник није желео да је прода, заиста није желео ни по коју цену. Не трудим се да га убедим, јер разумем колико су колекционарима важне слике.

Тржиште богато, недостаје правих конзумената
Данашње тржиште уметнина нуди све, Србија има талентоване младе ствараоце, али недостаје купаца и познавалаца дела, напомиње Илић.
-Људи у данашње време радије купују скуп сат, аутомобил и сличне предмете, јер њих видео као престиж. Тржиште је испуњено свиме, од оригинала до фалсификата, не само од уметника који нису међу нама, већ и од живих. Није поента само купити слику, већ бити пажљив на сваки детаљ. Када одредимо аутора, треба да бирамо рани или златни период његовог рада. Догађа се да ликовна критика одређено дело посебно истакне, међутим коначну реч доносе конзументи и од њиховог суда зависи хоће ли неко пожелети да је има у власништву или не. Важно је да сваки аутор буде препознатљив и да има лични печат, а то је у овом времену тешко. Данас је посебан изазов бити самостални уметник, изузетно ценим ту храброст и зато никада нисам спуштао цену дела које купујем директно од ствараоца. Волим да купујем од аутора, јер верујем да тако подржавам њих и српску уметност. На другој страни, при куповини од трговаца сам неумољив. Потребно је давати шансу младима, не говорим само о уметности, већ у свим областима живота неопходно је бити подршка младим, талентованим, образованим људима. Уз тренутно најцењеније сликаре средње генерације, није лако младим ауторима да се пробију. Ипак, имамо одличне младе уметника као што су Милан Пантелић, Кристина Пирковић, Ђерђи Ачаји, Гала Чаки. Они су плејада за коју ће се тек чути у будућности - истиче Илић указујући на најстарију уметничку смотру у Србији, Октобарски салон, као важан репрезент стваралаштва, како на локалном нивоу, тако и на националном.
-Од изузетног је значаја за Шабац, за стваралаштво у нашем граду, што постоји Октобарски салон, као манифестација дуге традиције и октобар као месец који је посвећен стваралаштву. Награда „Игор Белохлавек“ за младог уметника је посебан дар и подстицај. Сматрам да треба наставити ту традицију - каже за крај разговора Небојша уз напомену да уметност оплемењује душу и указује нам на посебно дело у колекцији, добијено на поклон.
-Уз поштовање свих великих уметника, ипак највреднија и најдража уметнина коју поседујем је цртеж „Бубамара“ моје ћерке Милице која има шест година, али је већ у уметничким водама.
Колекција Небојше Илића биће представљена у августу на изложби у галерији Културног центра, јер жели да Шабац укаже на значај неговања ликовне уметности у земљи кроз подршку домаћим ствараоцима.