КОМУНАЛНИ МИЛИЦАЈАЦ УВЕК У СЛУЖБИ ГРАЂАНА
Ако је пас није лав
Овлашћења Комуналне милиције јасно су дефинисана. Међутим, грађани често када виде униформу очекују решење за бројне друге проблеме који немају везе са надлежноћу комуналног милицајца.
Тако је комунални милицајац Филип Степановић у понедељак возио службени аутомобил када га је пролазник зауставио и показао му пса расе кане корсо који је трчао улицом. Пас је јурио за бициклистом и изазвао панику код пролазника.
-Видео сам да пас није опасан. Хтео је да се угра. Имао сам штапиће у ауту, понудио сам му и пас је дошао. Имао сам идеју да га одвезем у градски Азил, али није желео да уђе у аутомобил, тако да сам сачекао раднике из Прихватилишта да дођу и одведу га. Већ су се јављали људи који желе да га удоме, каже Филип.
Иако нема пса, воли их и, очигледно, уме са њима. Ово није први пут да велике псе са улице, којих се грађани плаше, води у Азил.
-Довољно је што волим псе и немам проблема са њима. Разумем се у њих можда мало више него просечан грађанин. Све луталице су безопасне. Траже храну или их иритирају точкови који се окрећу па их јуре и лају. Пси су опасни када чувају своју територију, двориште, наводи Филип.
Склањао је и два стафорда из центра, лабрадора... Поред тога што је желео да спречи страх код грађана, желео је и да пси буду на сигунром.
-Наша овлашћења су да кажњавамо људе када псе пусте из дворишта, или их шетају пез поводца и корпе, као и да контролишемо услове у којима их власници држе. Нисмо ни задужени ни обучени да хватамо псе на улици, то ради служба Прихватилишта, објашњава Филип.
Овај посао са собом носи велику одговорност. Често их људи виде само као оне који кажњавају. Филип каже да за посао комуналног милиција треба бити и психолог и медијатор. За десет година рада у служби Комуналне милиције са псима није имао проблема, али је зато више пута интервенисао и како би зауставио туче, а каже да су највећи проблем локали ноћу, посебно за жене које раде у овој служби. Ипак, разуме своје суграђане и не љути се чак и када се не понашају баш најпримереније.
Тако је комунални милицајац Филип Степановић у понедељак возио службени аутомобил када га је пролазник зауставио и показао му пса расе кане корсо који је трчао улицом. Пас је јурио за бициклистом и изазвао панику код пролазника.
-Видео сам да пас није опасан. Хтео је да се угра. Имао сам штапиће у ауту, понудио сам му и пас је дошао. Имао сам идеју да га одвезем у градски Азил, али није желео да уђе у аутомобил, тако да сам сачекао раднике из Прихватилишта да дођу и одведу га. Већ су се јављали људи који желе да га удоме, каже Филип.
Иако нема пса, воли их и, очигледно, уме са њима. Ово није први пут да велике псе са улице, којих се грађани плаше, води у Азил.
-Довољно је што волим псе и немам проблема са њима. Разумем се у њих можда мало више него просечан грађанин. Све луталице су безопасне. Траже храну или их иритирају точкови који се окрећу па их јуре и лају. Пси су опасни када чувају своју територију, двориште, наводи Филип.
Склањао је и два стафорда из центра, лабрадора... Поред тога што је желео да спречи страх код грађана, желео је и да пси буду на сигунром.
-Наша овлашћења су да кажњавамо људе када псе пусте из дворишта, или их шетају пез поводца и корпе, као и да контролишемо услове у којима их власници држе. Нисмо ни задужени ни обучени да хватамо псе на улици, то ради служба Прихватилишта, објашњава Филип.
Овај посао са собом носи велику одговорност. Често их људи виде само као оне који кажњавају. Филип каже да за посао комуналног милиција треба бити и психолог и медијатор. За десет година рада у служби Комуналне милиције са псима није имао проблема, али је зато више пута интервенисао и како би зауставио туче, а каже да су највећи проблем локали ноћу, посебно за жене које раде у овој служби. Ипак, разуме своје суграђане и не љути се чак и када се не понашају баш најпримереније.
М.М.
Најновији број
3. октобар 2024.