(17. septembar 2020.)
KARATE: ANjA KOJIĆ, REPREZENTATIVKA SRBIJE

VERUJEM DA MOGU

Kandidat za Olimpijske igre. Posle brojnih priznanja odlučila da pokuša da se domogne najveće sportske smotre. Rad, trud i vera su aduti u njenoj borbi. Sport i obrazovanje jednako važni
Autor fotografije: Foto Nera

Autor fotografije: Foto Nera

U ovom trenutku Šabac nema nijedno zagarantovano mesto na Olimpijskim igrama narednog leta u Tokiju, odnosno samo jedno ukoliko posmatramo u globalu Olimpijske i Paraolimpijske igre, zahvaljujući Mitru Palikući. Nadu polažemo u kajakaše, nekoga iz redova VK „Šabac“ ko bi mogao da se nametne selektoru Saviću kao adut u odbrani zlata, a u međuvremenu se iskristalisalo još jedno. Sanja i ne želi da se probudi, dok se san io java ne prepletu. Karatistkinja „Kaišina“ ANjA KOJIĆ, svetski vicešampion, mislila je da će tim srebrom zaokružiti svoju sportsku priču, no nešto u njoj, ljubav, želja, ambicija nisu dale spokoj i postavila je sebi novi cilj.
-Želim da predstavljam Srbiju na Olimpijskim igrama, i na tome je fokus. Od oktobra počinje „atak“ na Igre, trebaće mnogo truda, odricanja, znoja i krvi ali znam da mogu. Sa verom u Boga. Želim da pomerim granice karatea, Bila sam šampion države, postala sam šampion Evrope i vicešampion sveta. Mislila sam da sam osvojila sve što sam mogla ali sam sebi zadala teži zadatak. Kao i u svemu u životu shvatiš da sve možeš ukoliko imaš dovoljno veliki želju i veru u sebe.
Za nju je karate više od sporta, deo ličnosti koji je sledi u svim životnim izborima.
-Nije sve u medaljama i uspesima, jer karate je moj način života, ljubav i strast. Odlučila sam da moja priča još nije zaokružena. Nije nagrada obličje sporta, već osećaj da si dao sve od sebe. Svaka medalja je posebna ali sama činjenica da predstavljam našu zemlju me čini motivisanom, fokusirano na cilj. Želim uvek da zadržim energiju zbog koje se borim, jer to volim, a ne zbog nagrade.
Došla je u godine gde su mnogi na prekretnici sport ili obrazovanje, Anja ističe da se opredelila za put kojim se najređe ide, onaj gde nema izbora, već se biraju oba.
-Uverena sam da ću uspeti da uskladim obaveze na Pravnom fakultetu i u sportu kao i do sada, želja je jača od svega. Na listi prioriteta obrazovanje i sport dele prvo mesto. Vidim budućnost u kojoj radni vek provodim kao diplomirani pavnik, a dug prema sportu svog života „vraćam“ kroz trenerski rad, u svom klubu. Moje srce kuca za karate, za borbu, tatami, kimono. Slušaću svoje srce.
Borilačke veštine u svojoj suštini nisu samo sport, već kriju filozofiju života koju borac usvoji i primenjuje je, ne zato što mora, već zbog toga što veruje u nju. Znak jednakosti je između velikog sportiste i čoveka.
-Čovek se uči dok je živ, biti velikan u sportu znači uraditi nešto više od vrhunskih rezultata. To znači biti čovek. Ponašanje je nešto što čini sportistu velikim, nadam se da držim do toga. Vera je za mene velika reč, veća čak i od nade, jer nemoguće postaje moguće.

Najnoviji broj

22. oktobar 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa