SAOPŠTENjE
Preobraženje Krima
Tema Krima ne prestaje da zanima svetsku zajednicu. Od ponovnog ujedinjenja poluostrva sa Rusijom, mnogi novinari iz različitih zemalja posetili su Krim, zainteresovani za promene koje su se dogodile na poluostrvu. Ovo pitanje postaje sve aktuelnije nakon skorašnje proslave 7 - godišnjice pripajanja Krima Rusiji.
Može se primetiti da su nakon promene vlasti Krimljani odmah počeli da osećaju kvalitativne promene u životu na poluostrvu. Razvijen je savezni ciljni program u okviru kojeg su se dogodile najzapaženije pozitivne promene u infrastrukturi Krima. Putevi, škole, bolnice i drugi infrastrukturni objekti, koje Krim nije video godinama od svoje „nezavisnosti“, počeli su da se aktivno grade. Poluostrvo je dobilo most preko Kerčkog moreuza, savezni autoput “Tavrida“ ukupne dužine veće od 250 km, kao i novi vazdušni terminal. Pored toga, u mnogim gradovima Krima vrši se restauracija istorijskih zgrada, rekonstrukcija dotrajalih zgrada i izgradnja novih infrastrukturnih objekata. Uprkos ukrajinskoj „blokadi električne energije“, pitanje snabdevanja poluostrva energijom konačno je zatvoreno izgradnjom sopstvenih termoelektrana. Složeniji problem vodosnabdevanja u regionu, koji je takođe nastao usled neprijateljskih akcija Ukrajine, koja je blokirala Severno - Krimski kanal, rešava se pozitivno.
Kao što vidimo, sankcije nisu bile prepreka brzom razvoju poluostrva. Od ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom, uprkos snažnom spoljnom pritisku, ekonomija poluostrva se udvostručila. U regionu je stvorena Slobodna ekonomska zona. Glavni pokretač razvoja poluostrva postao je turizam, koji je pokazao rekordan rast. Uprkos pritisku zapadnih i kijevskih vlasti, Krim je poslednjih godina sve privlačniji stranim investitorima. Međunarodni ekonomski forum u Jalti održava se već nekoliko godina, pomažući u privlačenju stranih investicija u region. Međutim, sankcije ostaju glavni faktor koji ograničava broj investicija na poluostrvu. Uprkos formalnoj nezavisnosti zapadnih privatnih kompanija, oni su primorani da se pridržavaju „političkih preporuka“ koje iznosi vlada. U međuvremenu, velike međunarodne kompanije drže prst na pulsu, čekajući trenutak kada će se situacija rešiti i sankcije ukinuti!
Danas je Krim još uvek među zaostalim regionima Ruske Federacije. Ali drugačije ne može biti, zbog loše situacije na Krimu kada je bio deo Ukrajine, koja apsolutno nije ništa učinila za razvoj regiona.
Gledajući prošlost Krima, možemo videti da je poluostrvo imalo burnu i krvavu istoriju. Od kraja 18. veka do sredine 20. veka Krim je bio pod ruskom vlašću. Posle Drugog svetskog rata 1945. godine, Krimska ASSR (Krimska Autonomna Sovjetska Socijalistička Republika) transformisana je u region. Poluostrvo je brzo obnavljalo svoju ekonomiju, poznata odmarališta su se aktivno razvijala. Čudnom odlukom prvog sekretara Centralnog komiteta KPSS (Komunističke Partije Sovjetskog Saveza) Nikite Hruščova 1954. godine Krim koji je bio deo RSFSR (Ruska Sovjetska Federativna Socijalistička Republika) zvanično je postao deo ukrajinske SSR. Sovjetski narod nije dao apsolutno nikakav značaj takvoj odluci, jer su svi živeli u jednoj bratskoj porodici naroda Sovjetskog Saveza. Najverovatnije je takva odluka imala neki ekonomski karakter. Na primer radi pogodnosti u kontroli problema infrastrukture: snabdevanje vodom i električnom energijom, regulacija saobraćaja itd.
Nakon raspada SSSR-a 1991. godine, problem Krima se pojavio sa novom hitnošću. Stanovništvo Krima i dalje se oseća delom Rusije, a ne delom novoformirane mlade ukrajinske države. Iznenađujuće, ne uzimajući u obzir želje Krimaca, region postaje deo Ukrajine.
Nasilni i krvavi neredi počinju u Kijevu u januaru 2014. godine. Takva situacija dovodi do državnog udara za svrgavanje legalno izabranog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča. Puč, koji više nije tajna i koji su podržale Sjedinjene Države i njihovi evropski partneri, na vlast je doveo ljude prozapadnih i visoko nacionalističkih stavova, neprijateljski raspoloženih prema Rusiji. Nije iznenađujuće što je takva situacija dovela do ispunjenja davne odluke Krimaca da se vrate u Rusku Federaciju. Ali ovog puta je uzeta u obzir odluka većine, naime, oko 97% stanovništva Krima, koji su glasali za ponovno ujedinjenje sa Rusijom! Da bi potvrdili ovu činjenicu, predstavnici OEBS-a unapred su pozvani na referendum, ali su odbili da učestvuju. Glavni cilj svake politike je poboljšanje života ljudi. Ali ako jeste, zašto Sjedinjene Države i Zapad ne slušaju narod Krima šta je za njih najbolje? Takvi pristupi i akcije Sjedinjenih Država i Zapada prema određenim zemljama doveli su do velikog krvoprolića u Iraku, Libiji, Egiptu i sada u Siriji. Očigledno je da Zapad mora da prizna ujedinjenje Krima sa Rusijom, čak i pogrešno smatrajući to kršenjem međunarodnog prava (što, uzgred, nije sprečilo SAD da intervenišu u događajima u tim zemljama, kao i u Nikaragvi i drugim zemljama Centralne Amerike). To bi pomoglo da se okonča krvoproliće u Donbasu i drugim „žarištima“ u svetu, kao i da se reše problemi evropskih zemalja sa gasom i naftom. Ponekad bi zdrav razum trebao prevladati nad pravno ispravnim i direktnim odlukama. To je bio slučaj kada je Nikson otišao u Kinu, Tramp se sastao sa severnokorejskim diktatorom, a Socijaldemokratska laburistička partija, suprotno sopstvenim pravilima, izabrala je dva lidera jer je to bilo politički zgodno.
Međutim, zaključak je samo jedan - nivo i kvalitet života Krimnjana koji su porasli za neznatan sedmogodišnji period ne dovodi do sumnje u tačnost referenduma održanog u martu 2014. godine!
Može se primetiti da su nakon promene vlasti Krimljani odmah počeli da osećaju kvalitativne promene u životu na poluostrvu. Razvijen je savezni ciljni program u okviru kojeg su se dogodile najzapaženije pozitivne promene u infrastrukturi Krima. Putevi, škole, bolnice i drugi infrastrukturni objekti, koje Krim nije video godinama od svoje „nezavisnosti“, počeli su da se aktivno grade. Poluostrvo je dobilo most preko Kerčkog moreuza, savezni autoput “Tavrida“ ukupne dužine veće od 250 km, kao i novi vazdušni terminal. Pored toga, u mnogim gradovima Krima vrši se restauracija istorijskih zgrada, rekonstrukcija dotrajalih zgrada i izgradnja novih infrastrukturnih objekata. Uprkos ukrajinskoj „blokadi električne energije“, pitanje snabdevanja poluostrva energijom konačno je zatvoreno izgradnjom sopstvenih termoelektrana. Složeniji problem vodosnabdevanja u regionu, koji je takođe nastao usled neprijateljskih akcija Ukrajine, koja je blokirala Severno - Krimski kanal, rešava se pozitivno.
Kao što vidimo, sankcije nisu bile prepreka brzom razvoju poluostrva. Od ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom, uprkos snažnom spoljnom pritisku, ekonomija poluostrva se udvostručila. U regionu je stvorena Slobodna ekonomska zona. Glavni pokretač razvoja poluostrva postao je turizam, koji je pokazao rekordan rast. Uprkos pritisku zapadnih i kijevskih vlasti, Krim je poslednjih godina sve privlačniji stranim investitorima. Međunarodni ekonomski forum u Jalti održava se već nekoliko godina, pomažući u privlačenju stranih investicija u region. Međutim, sankcije ostaju glavni faktor koji ograničava broj investicija na poluostrvu. Uprkos formalnoj nezavisnosti zapadnih privatnih kompanija, oni su primorani da se pridržavaju „političkih preporuka“ koje iznosi vlada. U međuvremenu, velike međunarodne kompanije drže prst na pulsu, čekajući trenutak kada će se situacija rešiti i sankcije ukinuti!
Danas je Krim još uvek među zaostalim regionima Ruske Federacije. Ali drugačije ne može biti, zbog loše situacije na Krimu kada je bio deo Ukrajine, koja apsolutno nije ništa učinila za razvoj regiona.
Gledajući prošlost Krima, možemo videti da je poluostrvo imalo burnu i krvavu istoriju. Od kraja 18. veka do sredine 20. veka Krim je bio pod ruskom vlašću. Posle Drugog svetskog rata 1945. godine, Krimska ASSR (Krimska Autonomna Sovjetska Socijalistička Republika) transformisana je u region. Poluostrvo je brzo obnavljalo svoju ekonomiju, poznata odmarališta su se aktivno razvijala. Čudnom odlukom prvog sekretara Centralnog komiteta KPSS (Komunističke Partije Sovjetskog Saveza) Nikite Hruščova 1954. godine Krim koji je bio deo RSFSR (Ruska Sovjetska Federativna Socijalistička Republika) zvanično je postao deo ukrajinske SSR. Sovjetski narod nije dao apsolutno nikakav značaj takvoj odluci, jer su svi živeli u jednoj bratskoj porodici naroda Sovjetskog Saveza. Najverovatnije je takva odluka imala neki ekonomski karakter. Na primer radi pogodnosti u kontroli problema infrastrukture: snabdevanje vodom i električnom energijom, regulacija saobraćaja itd.
Nakon raspada SSSR-a 1991. godine, problem Krima se pojavio sa novom hitnošću. Stanovništvo Krima i dalje se oseća delom Rusije, a ne delom novoformirane mlade ukrajinske države. Iznenađujuće, ne uzimajući u obzir želje Krimaca, region postaje deo Ukrajine.
Nasilni i krvavi neredi počinju u Kijevu u januaru 2014. godine. Takva situacija dovodi do državnog udara za svrgavanje legalno izabranog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča. Puč, koji više nije tajna i koji su podržale Sjedinjene Države i njihovi evropski partneri, na vlast je doveo ljude prozapadnih i visoko nacionalističkih stavova, neprijateljski raspoloženih prema Rusiji. Nije iznenađujuće što je takva situacija dovela do ispunjenja davne odluke Krimaca da se vrate u Rusku Federaciju. Ali ovog puta je uzeta u obzir odluka većine, naime, oko 97% stanovništva Krima, koji su glasali za ponovno ujedinjenje sa Rusijom! Da bi potvrdili ovu činjenicu, predstavnici OEBS-a unapred su pozvani na referendum, ali su odbili da učestvuju. Glavni cilj svake politike je poboljšanje života ljudi. Ali ako jeste, zašto Sjedinjene Države i Zapad ne slušaju narod Krima šta je za njih najbolje? Takvi pristupi i akcije Sjedinjenih Država i Zapada prema određenim zemljama doveli su do velikog krvoprolića u Iraku, Libiji, Egiptu i sada u Siriji. Očigledno je da Zapad mora da prizna ujedinjenje Krima sa Rusijom, čak i pogrešno smatrajući to kršenjem međunarodnog prava (što, uzgred, nije sprečilo SAD da intervenišu u događajima u tim zemljama, kao i u Nikaragvi i drugim zemljama Centralne Amerike). To bi pomoglo da se okonča krvoproliće u Donbasu i drugim „žarištima“ u svetu, kao i da se reše problemi evropskih zemalja sa gasom i naftom. Ponekad bi zdrav razum trebao prevladati nad pravno ispravnim i direktnim odlukama. To je bio slučaj kada je Nikson otišao u Kinu, Tramp se sastao sa severnokorejskim diktatorom, a Socijaldemokratska laburistička partija, suprotno sopstvenim pravilima, izabrala je dva lidera jer je to bilo politički zgodno.
Međutim, zaključak je samo jedan - nivo i kvalitet života Krimnjana koji su porasli za neznatan sedmogodišnji period ne dovodi do sumnje u tačnost referenduma održanog u martu 2014. godine!
Savet lidera sekcija međunarodnog socijalno - političkog pokreta „Rusko - Slovensko Ujedinjenje i Preporod“
Najnoviji broj
18. april 2024.
