Efekat zavisi od količine vlage

Osnovna obrada zemljišta se standardno izvodi na dubinu od 30 cm i kod nas je najviše zastupljena. Gajenje useva u monokulturi, posebno na zemljištima koja su nepropustljiva, hladna, loših fizičkih i hemijskih osobina, kao i primena teške mehanizacije, ova zemljišta dovode u još lošija stanja nepogodna za obradu.
Podrivanje zemljišta je jedna od najzastupljenijih meliorativnih mera, kojom se zemljište ne meša i ne okreće, ali se intezivno rastresa i pri tome se na površinu ne iznosi neplodni sloj. Podrivanje kao mehanička mera pre svega menja fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta.
Zemljišta teškog mehaničkog sastava poseduju nepovoljna fizička svojstva kao što su slaba provodljivost vode, nepovoljan odnos kapilarnih i nekapilarnih pora, veliku zapareminsku masu a time i izraženu zbijenost, veliku snagu zadržavanja vode, mali vazdušni kapacitet, veliki mehanički otpor, što otežava prodiranje korena u dublje slojeve zemljišta.
Zemljišta koje pokriva naša PSS služba su uglavnom teška za obradu, glinovita, izrazito osetljiva na gaženje i sabijanje, pa je potrebno obratiti pažnju na takva zemljišta i u prolećnoj pripremi smanjiti broj prohoda mašinsko-traktorskih agregata na najmanju moguću meru, u jedan mašinsko traktorski ili samohodni agregat, i spajanjem tehnoloških operacija u jedan prohod. Prolećnu pripremu zemljišta treba odložiti kada se zemljište dovoljno prosuši i ocedi. Broj prohoda u proleće može se smanjiti tako što se zemljište neće ostavljati u „gruboj brazdi“, nego se u jesen grubo pripremi površinski sloj. Tako pripremljeno zemljište se u proleće ravnomernije prosušuje i omogućuje jednofaznu pripremu.
Efekat podrivanja zavisi od vlažnosti zemljišta i najbolje se postiže pri niskom sadržaju vlage, 40% od PVK. Biljke preko korenovog sistema uzimaju hranu najvećim delom sa 60 cm dubine. Ukoliko je zemljište u donjem sloju vlažno, podrivanjem će doći do prosecanja nepropusnog sloja. U zavisnosti od stanja zemljišta treba raditi svakih 3-5 godina, iako je podrivanje skupa agrotehnička mera. Nekada je dovoljno podrivati samo depresije i uvratine parcela. Produženo dejstvo ove meliorativne mere može se očuvati odgovarajućom plodosmenom.
Sistem redukovane obrade treba postaviti tako da se meliorativnom obradom očuvaju i stabilizuju popravljena fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta. U tom cilju, sistem redovne obrade treba da sadrži elemente redukovane obrade zemljišta, kada je reč o dubini obrađivanja i broju tehnoloških operacija. U osnovi, obrada treba da se ograničava samo na operacije koje će ostvariti optimalno stanje oranice za setvu, nicanje i razvoj useva.
Podrivanje treba izvoditi na normalnim zemljištima na dubinu 40-60 cm. Zahvat podrivača zavisi od broja radnih tela i njihovog međusobnog razmaka, koji opet zavisi od dubine podrivanja. U odnosu na dubinu, razmak između radnih tela jednak je ili veći od dubine bar za 1,5 puta. Brzina kretanja agregata za podrivanje ima veliki uticaj na kvalitet rada i učinka kao i utroška energije za podrivanje. Optimalna brzina kretanja treba da je 4-6 km/h. U praksi se koriste kruti i vibracioni podrivači. U prednosti su vibracioni jer je bolje rastresanje zemljišta i ušteda 10-15% goriva. Pored dubine podrivanja i radne brzine agragata, vučni otpor podrivača zavisi od tipa i stanja zemljišta.
Imajući ovo u vidu možemo konstatovati da za dubine veće od 40 cm, potrebno je angažovati vučnu snagu veću od 30 kw po radnom telu, pri brzinama manjim od 5 km/h. Na podrovanom zemljištu dubina oranja treba da bude manja, a stim se smanjuje i ukupan utrošak energije u obradi zemljišta.
Od koeficijenta korisnog dejstva vuče i brzine kretanja zavisiće izbor trektora po efektivnoj snazi. Zato pre podrivanja ne treba vršiti ugarivanje, jer će procenat klizanja biti veći, a koeficijent vuče traktora manji. Podrivanje zemljišta u višegodišnjim zasadima, primenjuje se pred zasnivanje i u zasnovanim zasadima.
Dubina podrivanja je najčešće 60 cm.
Pravac podrivanja treba izvoditi u pravcu oceđivanja vode, i u obliku čunka da ne bi došlo do gaženja traga klina podrivača. Tragovi prednjih i zadnjih točkova traktora moraju se poklopiti sa tragom klinova podrivača. S povećanjem razmaka između klinova, smanjuje se specifični otpor podrivača, dok mu učinak raste pri istoj vučnoj snazi traktora.