Info

25. mart 2021.25. mar 2021.
Efekat zavisi od količine vlage
PODRIVANjE ZEMLjIŠTA

Efekat zavisi od količine vlage

Podrivanje zemljišta je jedna od najzastupljenijih meliorativnih mera, kojom se zemljište ne meša i ne okreće, ali se intezivno rastresa i pri tome se na površinu ne iznosi neplodni sloj. Podrivanje kao mehanička mera pre svega menja fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta
Osnovna obrada zemljišta se standardno izvodi na dubinu od 30 cm i kod nas je najviše zastupljena. Gajenje useva u monokulturi, posebno na zemljištima koja su nepropustljiva, hladna, loših fizičkih i hemijskih osobina, kao i primena teške mehanizacije, ova zemljišta dovode u još lošija stanja nepogodna za obradu.
Podrivanje zemljišta je jedna od najzastupljenijih meliorativnih mera, kojom se zemljište ne meša i ne okreće, ali se intezivno rastresa i pri tome se na površinu ne iznosi neplodni sloj. Podrivanje kao mehanička mera pre svega menja fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta.
Zemljišta teškog mehaničkog sastava poseduju nepovoljna fizička svojstva kao što su slaba provodljivost vode, nepovoljan odnos kapilarnih i nekapilarnih pora, veliku zapareminsku masu a time i izraženu zbijenost, veliku snagu zadržavanja vode, mali vazdušni kapacitet, veliki mehanički otpor, što otežava prodiranje korena u dublje slojeve zemljišta.
Zemljišta koje pokriva naša PSS služba su uglavnom teška za obradu, glinovita, izrazito osetljiva na gaženje i sabijanje, pa je potrebno obratiti pažnju na takva zemljišta i u prolećnoj pripremi smanjiti broj prohoda mašinsko-traktorskih agregata na najmanju moguću meru, u jedan mašinsko traktorski ili samohodni agregat, i spajanjem tehnoloških operacija u jedan prohod. Prolećnu pripremu zemljišta treba odložiti kada se zemljište dovoljno prosuši i ocedi. Broj prohoda u proleće može se smanjiti tako što se zemljište neće ostavljati u „gruboj brazdi“, nego se u jesen grubo pripremi površinski sloj. Tako pripremljeno zemljište se u proleće ravnomernije prosušuje i omogućuje jednofaznu pripremu.
Efekat podrivanja zavisi od vlažnosti zemljišta i najbolje se postiže pri niskom sadržaju vlage, 40% od PVK. Biljke preko korenovog sistema uzimaju hranu najvećim delom sa 60 cm dubine. Ukoliko je zemljište u donjem sloju vlažno, podrivanjem će doći do prosecanja nepropusnog sloja. U zavisnosti od stanja zemljišta treba raditi svakih 3-5 godina, iako je podrivanje skupa agrotehnička mera. Nekada je dovoljno podrivati samo depresije i uvratine parcela. Produženo dejstvo ove meliorativne mere može se očuvati odgovarajućom plodosmenom.
Sistem redukovane obrade treba postaviti tako da se meliorativnom obradom očuvaju i stabilizuju popravljena fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta. U tom cilju, sistem redovne obrade treba da sadrži elemente redukovane obrade zemljišta, kada je reč o dubini obrađivanja i broju tehnoloških operacija. U osnovi, obrada treba da se ograničava samo na operacije koje će ostvariti optimalno stanje oranice za setvu, nicanje i razvoj useva.
Podrivanje treba izvoditi na normalnim zemljištima na dubinu 40-60 cm. Zahvat podrivača zavisi od broja radnih tela i njihovog međusobnog razmaka, koji opet zavisi od dubine podrivanja. U odnosu na dubinu, razmak između radnih tela jednak je ili veći od dubine bar za 1,5 puta. Brzina kretanja agregata za podrivanje ima veliki uticaj na kvalitet rada i učinka kao i utroška energije za podrivanje. Optimalna brzina kretanja treba da je 4-6 km/h. U praksi se koriste kruti i vibracioni podrivači. U prednosti su vibracioni jer je bolje rastresanje zemljišta i ušteda 10-15% goriva. Pored dubine podrivanja i radne brzine agragata, vučni otpor podrivača zavisi od tipa i stanja zemljišta.
Imajući ovo u vidu možemo konstatovati da za dubine veće od 40 cm, potrebno je angažovati vučnu snagu veću od 30 kw po radnom telu, pri brzinama manjim od 5 km/h. Na podrovanom zemljištu dubina oranja treba da bude manja, a stim se smanjuje i ukupan utrošak energije u obradi zemljišta.
Od koeficijenta korisnog dejstva vuče i brzine kretanja zavisiće izbor trektora po efektivnoj snazi. Zato pre podrivanja ne treba vršiti ugarivanje, jer će procenat klizanja biti veći, a koeficijent vuče traktora manji. Podrivanje zemljišta u višegodišnjim zasadima, primenjuje se pred zasnivanje i u zasnovanim zasadima.
Dubina podrivanja je najčešće 60 cm.
Pravac podrivanja treba izvoditi u pravcu oceđivanja vode, i u obliku čunka da ne bi došlo do gaženja traga klina podrivača. Tragovi prednjih i zadnjih točkova traktora moraju se poklopiti sa tragom klinova podrivača. S povećanjem razmaka između klinova, smanjuje se specifični otpor podrivača, dok mu učinak raste pri istoj vučnoj snazi traktora.


Izvor: dipl. inž. GORDANA REHAK PSSS Šabac

Najnoviji broj

2. decembar 2021.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa