Najstariji veruju cepivu u borbi protiv Kovida 19
Vakcina saputnik i saveznik
Jedna od naših najstarijih sugrađanki, Milica Babić, ima apsolutno poverenje u vakcinu. Nije joj važna vrsta, već da se vakciniše što pre. Želi da se vrati životu od pre marta 2020. godine. Lekarska porodica Babić uverena da će vakcina pobediti u borbi protiv širenja virusa. Svi sanjaju povratak uobičajen, svakodnevnim aktivnostima koje nam je Kovid oduzeo prethodnog marta
Najstariji su jedna od dve najugroženije kategorije stanovništva kada je u pitanju teži oblik Kovida 19 i potencijalno fatalan ishod. U borbi za očuvanje zdravlja najveće poverenje imaju u vakcine, te su upravo pripadnici ove populacija je među najrevnosnijima u odlasku na pripadajuće vakcinalne punktove širom države. Izbor konkretnog cepiva nije primaran, kako kažu žele da se zaštite vakcinu koja god da je dostupna.
Zdravstveni radnik, pedijatar u penziji, jedna od naših najstarijih sugrađanki, dr Milica Babić „gazi“ već desetu deceniju. Medicina i borba za zdravlje je njen život. Bila je nekada prva u promociji vakcinacije protiv bolesti sveprisutnih u šestoj i sedmoj deceniji prošlog veka, a vera u vakcinu, kao najbolje sredstvo zaštite nikada je nije napustilo. U sali Ekonomske škole primila prvu dozu vakcine Fajzer u subotu. Kako kaže, želi da se završi epidemija, nedostaju joj aktivnosti koje su joj činile zadovoljstvo, želi što pre da sve ovo prođe i da ponovo izađe na kafu, u poslastičarnicu, na ručak i vrati se normalnom životu, onom od pre marta 2020. godine.
-Čitav radni vek sam provela kao pedijatar u šabačkoj bolnici, učestvovala sam u različitim kampanjama za vakcinaciju i još smatram da je ona naše najbolje oružje u borbi za očuvanje zdravlja i borbi protiv svih bolesti koje mogu ostaviti velike posledice. Imam blizu stotinu godina i medicinsko iskustvo zbog kojeg znam koliko je važno da se svi koji mogu vakcinišu za lično dobro, ali dobro svojih najbližih i zajednice. Nisam poznavalac moderne tehnologije i zato sam mom sinu rekla da me prijavi – rekla dr Milica Babić.
Milica je deo poznate šabačke lekarske porodice Babić. Njen suprug je bio lekar, kao i ćerka, odnosno sin. Na vakcinaciju je došla u pratnji upravo svog sina dr Rada Babića, profesora na Medicinskom fakultetu, koji navodi da je velika želja njegove majke bila da se vakciniše, jer je i tokom karijere bila pobornik ovakvog vida preventive. Svojim primerom želela je da uputi poziv mlađima, mnogi od njih su bili i njeni pacijenti, da se prijave i postanu deo spiska vakcinisanih. Stariji su više od godinu dana u nekom vidu karantina, što značajno utiče na njihovo raspoloženje, što ima implikacije i na zdravlje.
-Vakcine su tekovina koja je mnogo puta spašavala čovečanstvo, prekidajući velike epidemije. Moja majka je još pedesetih i šestedesetih godina učestvovala u kampanjama koje su pomogle da se iskorene onda prisutne zarazne bolesti poput difterije, tuberkuloze od kojih su mnogi mladi životi ugašeni. Jedan od najvećih motiva da upiše medicinu za nju je upravo bilo to što je u svom okruženju gledala širenje zaraznih bolesti koje su donosile veliku smrtnost ili posledice koje su se kasnije iskazivale. Ni ona, ni mi kao porodica nismo nijednog trenutka razmišljali treba li da se vakcinišemo ili ne – ističe prof. dr Babić i dodaje da je izbor vakcine manje važan, nema pogrešne odluke. Svaka pruža zaštitu.
-Kada smo se pre 20, 30 godina vakcinisali i protiv velikih boginja, tuberkuloze i drugih bolesti, nikada nismo pitali ko je proizvođač. Svaka vakcina odobrena u državi je korisna i delotvorna. Zbog godina moje majke smo sačekali, jer su postojale dileme o kontraindikacijama kod najstarijih, međutim klinička ispitivanja su pokazala da nema posledica, te nije bilo razloga za dalje odlaganje. Zadovoljstvo mi je što je lepo organizovana vakcinacija ovde u Šapcu i što se proces odvija brzo i efikasno. Sada čekamo revakcinaciju i svi se nadamo da će ubrzo sve ono u čemu smo uživali do 2020. godine ponovo biti dostupno i bezbedno i da će uskoro panedmija biti ružna prošlost.
Zdravstveni radnik, pedijatar u penziji, jedna od naših najstarijih sugrađanki, dr Milica Babić „gazi“ već desetu deceniju. Medicina i borba za zdravlje je njen život. Bila je nekada prva u promociji vakcinacije protiv bolesti sveprisutnih u šestoj i sedmoj deceniji prošlog veka, a vera u vakcinu, kao najbolje sredstvo zaštite nikada je nije napustilo. U sali Ekonomske škole primila prvu dozu vakcine Fajzer u subotu. Kako kaže, želi da se završi epidemija, nedostaju joj aktivnosti koje su joj činile zadovoljstvo, želi što pre da sve ovo prođe i da ponovo izađe na kafu, u poslastičarnicu, na ručak i vrati se normalnom životu, onom od pre marta 2020. godine.
-Čitav radni vek sam provela kao pedijatar u šabačkoj bolnici, učestvovala sam u različitim kampanjama za vakcinaciju i još smatram da je ona naše najbolje oružje u borbi za očuvanje zdravlja i borbi protiv svih bolesti koje mogu ostaviti velike posledice. Imam blizu stotinu godina i medicinsko iskustvo zbog kojeg znam koliko je važno da se svi koji mogu vakcinišu za lično dobro, ali dobro svojih najbližih i zajednice. Nisam poznavalac moderne tehnologije i zato sam mom sinu rekla da me prijavi – rekla dr Milica Babić.
Milica je deo poznate šabačke lekarske porodice Babić. Njen suprug je bio lekar, kao i ćerka, odnosno sin. Na vakcinaciju je došla u pratnji upravo svog sina dr Rada Babića, profesora na Medicinskom fakultetu, koji navodi da je velika želja njegove majke bila da se vakciniše, jer je i tokom karijere bila pobornik ovakvog vida preventive. Svojim primerom želela je da uputi poziv mlađima, mnogi od njih su bili i njeni pacijenti, da se prijave i postanu deo spiska vakcinisanih. Stariji su više od godinu dana u nekom vidu karantina, što značajno utiče na njihovo raspoloženje, što ima implikacije i na zdravlje.
-Vakcine su tekovina koja je mnogo puta spašavala čovečanstvo, prekidajući velike epidemije. Moja majka je još pedesetih i šestedesetih godina učestvovala u kampanjama koje su pomogle da se iskorene onda prisutne zarazne bolesti poput difterije, tuberkuloze od kojih su mnogi mladi životi ugašeni. Jedan od najvećih motiva da upiše medicinu za nju je upravo bilo to što je u svom okruženju gledala širenje zaraznih bolesti koje su donosile veliku smrtnost ili posledice koje su se kasnije iskazivale. Ni ona, ni mi kao porodica nismo nijednog trenutka razmišljali treba li da se vakcinišemo ili ne – ističe prof. dr Babić i dodaje da je izbor vakcine manje važan, nema pogrešne odluke. Svaka pruža zaštitu.
-Kada smo se pre 20, 30 godina vakcinisali i protiv velikih boginja, tuberkuloze i drugih bolesti, nikada nismo pitali ko je proizvođač. Svaka vakcina odobrena u državi je korisna i delotvorna. Zbog godina moje majke smo sačekali, jer su postojale dileme o kontraindikacijama kod najstarijih, međutim klinička ispitivanja su pokazala da nema posledica, te nije bilo razloga za dalje odlaganje. Zadovoljstvo mi je što je lepo organizovana vakcinacija ovde u Šapcu i što se proces odvija brzo i efikasno. Sada čekamo revakcinaciju i svi se nadamo da će ubrzo sve ono u čemu smo uživali do 2020. godine ponovo biti dostupno i bezbedno i da će uskoro panedmija biti ružna prošlost.
D. B.
Najnoviji broj
18. april 2024.
