13. maj 2021.13. maj 2021.
"Glas Podrinja"

"Glas Podrinja"

Porodično domaćinstvo Jadranović iz Dobrića

Posvećenost kroz generacije

Tri generacije Jadranovića. Porodičnu tradiciju i vrednosti neguje domaćinstvo nadomak Šapca. Svaki član porodice daje svoj doprinos kako bi jedna od najsavremenijih mlečnih farma funkcionisala besprekorno
Na imanju Jadranovića iz pocerskog sela Dobrić tri generacije složno održavaju i uvećavaju porodičnu mlečnu farmu. Dnevno isporuče šabačkoj mlekari oko 2.600 litara mleka, a trenutno imaju oko 130 krava u muži. Kako ističu, zvanično su u svet mlekarstva zaplovili prvog januara 1995. godine, kada su prvi put zabeležili saradnju sa lokalnom mlekarom, ali počeci datiraju znatno ranije, kada je svaka seoska kuća imala krupnu stoku, kaže najstariji član domaćinstva, Antonije.
-Moj otac je imao krave i prirodno je bilo da to i nastavim, a s vremenom broj krava se uvećavao. Te 1995. godine je bio početak, ali samo na papiru, iskustva smo već imali. Sećam se kada smo prodavali u Šapcu sir i kajmak - dodaje domaćin Antonije.

"Glas Podrinja"


Tri generacije Jadranovića. Porodičnu tradiciju i vrednosti neguje domaćinstvo nadomak Šapca. Svaki član porodice daje svoj doprinos kako bi jedna od najsavremenijih mlečnih farma funkcionisala besprekorno


Na prostranom imanju žive Antonijevi sinovi Zoran i Slobodan, podjednako angažovani u poljoprivrednim i stočarskim poslovima. Priznaju, podela postoji, ali ona pozitivna. Svaki član ima svoja zaduženja i obim posla za koji je odgovoran. Složno, uz dogovor, sve je lakše, čak i „rudarski posao“ farmera.
-Stočarstvo traži posvećenost, angažovanje 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Nemate slobodan dan, jer to je nešto što ne može da čeka. Odemo na svadbu i baš u tom trenutku jave da se krava teli, i hajde, brzo kući - kroz osmeh kaže Zoran pokušavajući da nam dočara svakodnevne situacije na farmi.

"Glas Podrinja"


Inovacije na farmi garant uspeha
Ipak, da bi neko bio ozbiljan stočar potrebno je da „ide u korak sa svetom“, te je Zoran da bi na svojoj farmi podigao standard i bio konkurentan poljoprivrednik, boravio u inostranstvu na većim farmama. Holandija, Austrija, Francuska, Nemačka, Hrvatska samo su neke destinacije gde je upijao znanje i iskustvo. Priznaje da je kod nas nešto drugačija situacija, ali i da postoje ozbiljni proizvođači mleka spremni da se posvete, kao i oni koji već rade na vrhunskom nivou i mogu parirati onima iz inostranstva.
-Neko ko očekuje da će za dve, tri godine da postigne nešto nije realno. Sve traži svoje vreme, zalaganje i mnogo rada, truda i vremena. Ono što sam video van Srbije mi znači, razmenimo ideje iskustva i steknemo prijatelje, kolege, saradnike.

Decenije posvećenog rada
Broj krava postepeno su povećavali, šireći i pomoćne objekte, uvodeći različite inovacije, zahvaljujući posvećenosti i znanju. Za mužu koriste robote, a kako su nam nagovestili u planu je nov objekat. Visoko mlečne holštajn i simental pokazale su se kao najbolji izbor, te u štalama imaju oko 350 goveda. Iako je mlečnost jedan od važnijih faktora kod odabira rase važno je sačuvati zdravlje krave.

"Glas Podrinja"


-Traktori, priključne mašine kao što su plugovi, kombajn, sejači. Imamo sve što nam je potrebno. Posedujemo i četiri štale. Za muzna grla, junice, telad, tako da je sve pokriveno. Ono što nam nedostaje je radna snaga. Ne mislim samo nama, već svima u Srbiji. A ono što je takođe važno je da ne radi se samo o pukoj radnoj snazi, već i poznavanju oblasti. Zbog toga smo se odlučili da ono što možemo mehanizujemo. Otuda i roboti za mužu - kaže Zoran i napominje da su mahom stariji stočari, ali da ohrabruje to što se mladi odlučuju da budu deo porodične tradicije.

Svaki član porodice važan
Kako bi farma funkcionisala potrebno je proizvesti i hranu za stoku, te su ovi domaćini 110 hektara zemlje podredili mlečnom govedarstvu. Poseduju svu neophodnu mehanizaciju, a o usevima brine Slobodan.
-Posao nekad bude težak, ali posle toliko godina nema nazad. Ne žalimo se, već se trudimo da napredujemo i budemo još bolji - naglašava Slobodan koji je nedavno u ime porodice prisustvovao dodeli Aprilskih nagrada grada Šapca i ponosno doneo priznanje u domaćinstvo.

Na prostranom imanju žive Antonijevi sinovi Zoran i Slobodan, podjednako angažovani u poljoprivrednim i stočarskim poslovima


Jadranovići su za svoj dugogodišnji rad u domenu poljoprivrede dobili ključeve grada, a sa ponosom ističu da je najmlađa generacija podjednako važna na imanju. Zoranov sin Bora stidljivo se odazvao pozivu da bude deo porodične fotografije za vaš i naš list. Kako ovo ne bi bila priča o samo muškom delu Jadranovića zabeležili smo i imena dama. Rada, Tatjana, Jovana, Ivana i Ana. Uvereni smo da će unuke kao i najmlađi Vuk kroz svakodnevicu Jadranovića, učiti uz rad kako bi tradicija uspeha i poštovanja trajala i u narednim decenijama.
M. Ž.

Najnoviji broj

16. septembar 2021.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa