U poljoprivredi si svake godine u prvom razredu

Radno vreme ne postoji, radni sati, kada bi se merili, uvek bi bili dvocifreni. Tako je u porodici Brkić iz Glušaca generacijama unazad, a sem poljoprivrede, niko od njenih članova nema drugo zanimanje. Zvuči primamljivo kad si sam sebi gazda, ali oni koji to zaista jesu, znaju da su napori da bi se steklo i održavalo stečeno tada mnogo veći.

Setva poranila, godina na ispitu
-Niko u kući nije zaposlen. Svi smo uključeni u bavljenje poljoprivredom i tako s kolena na koleno. Meni je pedeseta godina, imam dva sina, stariji je završio srednju veterinarsku, probao da studira, pa se vratio u selo, mlađi je četvrta godina na informacionim tehnologijama. Deda, otac, majka, svi su živeli isključivo od poljoprivredne proizvodnje, jedna smo do retkih kuća gde niko još uvek nije zaposlen. Na neki način jesmo dokaz da može da se živi samo od poljoprivrede, ali je prava istina da iza toga stoji ogroman trud, zalaganje i stalno ulaganje, čime se povećava i obim posla. U proseku radimo 15- 16, nekad i 20 sati dnevno. Ne možemo da se udaljimo od imanja, ne postoje godišnji odmori, ni praznici, jer imamo mnogo obaveza kojima ne naziremo kraj. Takav je generalno život poljoprivrednika. Nikad ne možeš da kažeš da si nešto završio. Svaka godina je posebna i doslovno se učiš dok si živ- iskren je Slobodan Brkić.

Prevedeno u brojke, imaju 65 hektara zemlje, a bave se i stočarstvom i mlekarstvom. Goveda uvek imaju oko 80, 40 krava od kojih su oko 30 muzne. I ova godina ih je stavila na ispit, pa je tako setva počela malo ranije.

-Mogla je početi još ranije, jer je strašno suvo i pitanje je kako će se sve ovo završiti. Ako u najskorije vreme ne padne dobra kiša, biće katastrofa sa prinosom pšenice. Što se setve tiče, nicanje će biti jako teško, vlage nema, otoplilo je vreme, čak da se znalo, moglo se sejati 20. marta, ali treba rizikovati, jer nije jeftino ni seme, ni gorivo, ni đubrivo. Ko je imao da poseje 20. marta, niklo je, sad je pitanje kakvo će nicanje biti. Krenuo sam 30. u kukuruze, 1. aprila sam završio. Soju nisam još ni posejao, čekam. Sa kukuruzima sam malo dublje išao u vlagu, soju ne smem tako duboko, jer je veliki gornji setveni soj, tako da sad neku kišicu čekamo, pa ćemo videti. Što se ovog posla tiče, svake godine si u prvom razredu i uvek se iznova uči- podvlači on.

Ratarstvo na udaru vremena
Pre godinu i po dana mleko je bilo ispod 40 dinara, što je uslovilo gubitke. Hrana je bila skupa, a sada kad nije, ratarstvo je u problemu.

-U najavi sam čuo da će pšenica biti od 14 do 16 dinara u otkupu, što je mnogo loša cena. Žitarice ne prodajem, pošto imam mnogo stoke i još mi i nedostaje za prehranu. Ne mogu da kažem da mi to odgovara, jer proizvodim hranu, ali je činjenica da je sad jeftina. Dve- tri godine je ratarstvo bilo mnogo isplativije, pa su ljudi napustili stočarstvo, a i zbog manjih obaveza oko zemlje. Kad završiš, mesec dana imaš pauzu do vršaja, pa opet od vršaja do jeseni, dok u stočarstvu ima posla svaki dan od jutra do mraka- napominje.

Foto: Privatna arhiva

Problemi u svinjarstvu uslovljeni afričkom kugom trajali su do nedavno. U njegovom slučaju, to nije bitno uticalo na smanjenje broja grla.

-Kod nas od oktobra nije moglo da se kupi prase, nije bio dozvoljen ni utovar, ni istovar, pa postoji mogućnost da će se u naredna tri- četiri meseca pojaviti vakuum i neće biti tovljenika- upozorava Brkić.

Prostora za unapređenje položaja poljoprivrednika ima i za to se svojevremno i borio kroz udruživanje mlekara. Subvencije su podignute sa 25 na 40 hiljada po kravi, za zemlju su 18 hiljada po hektaru.

Neophodna ulaganja
-Kada je reč o subvencijama, dobro je da je prihvaćeno da novac bude isplaćen ranije, do 1. aprila, tako da može da se iskoristi za setvu. Uspeli smo da izborimo da se poljoprivrednici malo više cene kada je reč o mlekarstvu, mada i dalje ostaje problem monopola koji bi trebalo sistemski da se reši. Ta premija bi trebalo da bude za unapređenje proizvodnje, ne može da se računa u cenu mleka, u cenu tovljenika, ali se svodi na to. Prošle godine je cena dostigla neki maksimum, 70- 75 dinara i to je bilo zadovoljavajuće. Međutim, kako su povećane premija na mleko na 19 dinara i subvencije na 40 hiljada po grlu, mlekare su skinule cenu. Opet smo na nekoj tankoj granici. Nije da nema neke zarade, ali se čeka premija. Sad sam dobio za četvrti kvartal. To mlekare dobro koriste. Sve što država da kroz premije, one skinu cenu i mi doslovno čekamo premiju da bismo imali neki dinar zarade. Čak možda deo premije ode u troškove proizvodnje- naglašava.

Setva, kaže, nije jeftina, a potrebno je i modernizovati celokupnu mehanizaciju, ali za to su potrebna velika ulaganja. Na to dodaje da se teško dolazi do sezonskih radnika.

-Omladina iz mog sela je uglavnom na školovanju, tridesesetak momaka su u Evropi, slovenačkim firmama. Mlađi sin će verovatno tražiti posao, stariji se vratio, malo je mladih njihovih godina. Iskreno, voleo bih da ostane kod kuće, jer bih se u suprotnom zapitao šta sam radio sve ove godine i za koga. Bavim se poljoprivredom 30 godina, nešto sam i stekao i zato mi je želja da mi sinovi ne idu u inostranstvo. Ne kažem da nije teško, ali može da se živi, kao i od svega drugog, ako se čovek bori i radi na tome da mu bude bolje- zaključuje Brkić.