11. april 2024.11. apr 2024.
Foto: G.P./ Privatna arhiva

Foto: G.P./ Privatna arhiva

Vaspitačica Ljiljana Reljić podstiče dečju rad oznalost

Magični svet pametnih igračaka

Ideja je nastala kao produžetak ličnog bavljenja pronalaženjem igračaka koje podstiču decu na razmišljanje, promišljanje i angažovanje
i mašta, čuda nastaju. U ovom slučaju, ta čuda su pametne igračke. Čovek može sam da ih napravi i upravo zato je igrati se sa njima naročito zadovoljstvo. Da to nije njihova jedina tajna, najbolje zna vaspitačica Ljiljana Reljić koja se za ovu temu zainteresovala i dala joj posebnu, „naučnu notu“. U oblasti izrade ručnih igračaka je od 2016. godine kroz razne oblike stručnog usavršavanja.
Ideja da tu veštinu prenese deci je nastala kao produžetak ličnog bavljenja pronalaženjem igračaka koje podstiču na razmišljanje, promišljanje i angažovanje.

Učenje kroz igru
-To je jedan dodati segment mom prethodnom radu u oblasti ručno izrađenih didaktičkih igračaka i te igračke uključuju elemente nauke. Obučavala sam se kroz lično istraživanje na polju igračaka koje promovišu nauku i već godinama unazad konkurišem preko Centra za stručno usavršavanje Šabac za projekte koje podržava Centar za promociju nauke, tako da tu ima mnogo istraživačkog rada koji utiče na promišljanje i odabir i sprovođenje tih radionica u praksi- kaže vaspitačica.

Radionice u Centru za stručno usavršavanje
Radionice u Naučnom klubu Centra za stručno usavršavanje u okviru projekta „Uradi sam- pametne igračke“ realizuju se drugu godinu zaredom i traju dva dana po dva školska časa. Realizuju ga vaspitačice Ljiljana Reljić i Danijela Nedić, a radi se sa decom osnovnoškolskog uzrasta. Zadovoljstvo da u njima uživaju deca su imala tokom prethodne sedmice.


Više od dve godine zajedno sa decom upravo kroz radionice otkriva koliko je važna igra za učenje, koliko su te dve oblasti bliske u radu sa decom i kako se tu uklapa nauka.

-Igra je najvažnija za sve oblasti, ne samo za ove kojima se ja bavim i svako učenje koje je protkano igrom je kvalitetno učenje. Kad to kažem, to znači da su deca aktivna, da nisu pasivni slušaoci i da oni koji prezentuju nisu predavači u smislu prenošenja informacija, već pružanja mogućnosti da dete iskustveno, manipulacijom, dolazi do saznanja koje je zanimljivo, zabavno i trajno i nešto što apsolutno njima ostaje kao mogućnost istraživanja, kasnije saznanja, kada dođu prilike za to- navodi ona.

Foto: G.P./ Privatna arhiva


Te igračke će naterati dete da promišlja zašto nešto tako funkcioniše i šta je ono što bi trebalo da urade da bi one uopšte imale svoju funkciju.

Robot za balansiranje, raketa, kaleidoskop, zip lajn
-Na primer, robot za balansiranje- igračka od kartona, gde je potrebno staviti dva novčića i dobiti ravnotežu između tih novčića na odgovarajućem mestu. Kad se postavi taj robot na neko mesto, recimo, na prst ili na neki deo nameštaja, on treba da stoji bez pridržavanja, bez oslonca sa strane. To promišljanje gde novčić zalepiti, zašto ga baš tu zalepiti, je nešto što će na indirektan, praktičan način, pomoći deci da imaju saznanja iz oblasti nauke. Imamo i raketu od papira zalepljenu na slamčicu koja radi po principu duvanja, a pravimo i kaleidoskop od kartona koji je deci takođe
zanimljiv zato što se takve igračke manje kupuju i prave- podvlači.

Posebno interesantan deci bio je zip lajn- brod- koji prevozi igračke napravljen od tetrapaka mleka.

-Konkretno su tu isto uključene igračke i mi smo se potrudili da one budu na neki način zabavnog sadržaja u prezentaciji kako bi deca bila motivisana da ih prave. Sva deca kada su napravila zip lajn želela su da ga puste u prostoru i vide kako to funkcioniše i kako sa jednog na drugi kraj sobe preneti neki sadržaj- priča Ljiljana.

Kada deca sama pokušavaju da naprave ove igračke, kod njih se ne proširuje samo svet znanja i veština.

Veštine koje dete stiče
-Na prvom mestu su te fine motoričke veštine, dosta spretnosti i preciznosti je uključeno pri samoj pripremi materijala. Onda ide razmišljanje, promišljanje, istraživanje, na koji način se sklapaju delovi kako bi ti delovi kada se sklope dali celinu koja opet ima smisao i funkciju. Povezano je, naravno i sa matematikom i sa fizikom, ali može doći do razvoja kreativnog potencijala, jer će najveći broj igračaka biti dizajniran u estetskom smislu od strane ličnosti deteta, to je suštinski važno- naglašava vaspitačica.

Foto: G.P./ Privatna arhiva


Da li će dete igračku koju je samo napravilo možda više vrednovati od one koju je kupilo gotovu? Odgovor je potvrdan.

-Mene na radionicama oduševi upravo to prvo pitanje da li će to što naprave odneti kući. To su deca prvo želela da znaju. Sigurno postoji mogućnost da to primene i sami pokušaju nešto slično u kućnim uslovima. Dete koje od ambalaže pravi igračke će promišljati na koji način će neke druge svoje ideje realizovati. Naravno, to ne može da se nauči odmah iz prvog puta ili kroz mali broj radionica, ali ako dete raste u takvom okruženju, u prilikama da vidi kako se stvaraju predmeti oko njega, šanse za razvoj potencijala i naučne pismenosti u tom smislu su veće- zaključuje Ljiljana Reljić.
D.D.

Najnoviji broj

23. maj 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa