Počinju besplatne sterilizacije vlasničkih pasa

Program besplatne sterilizacije vlasničkih pasa počinje kroz nekoliko dana. Budžetom Grada Šapca za ovu namenu izdvojeno je tri miliona dinara, što treba da pokrije oko 400 sterilizacija. Konkretno, ovo će, samo u jednoj godini, značiti nekoliko hiljada neželjenih štenaca manje. Ipak, ovo je samo početak i za ovu namenu kasnije će biti opredeljeno još novca.

Grad Šabac će na ovaj način stati rame uz rame sa gradovima koji na civilizovan i human način žele trajno da reše problem napuštenih pasa. Novac koji je izdvojen za sterilizacije znatno je manji od onog koji grad svake godine isplaćuje po osnovu tužbi zbog ujeda napuštenih pasa.

Procena da je u Šapcu više od 2.500 napuštenih pasa
Ne postoje precizni podaci koliko je napuštenih pasa na ulicama. Udruženje „Pravo na život“ procenjuje da ih je na teritoriji Šapca, sa selima, najmanje 2.500.
Prošle godine iz budžeta grada na ime odštete zbog ujeda pasa sa ulice isplaćeno je oko 8,5 miliona dinara. Ove godine za tu namenu opredeljeno je milion dinara manje.
Trenutno se u gradskom Prihvatilištu nalazi više od 180 pasa.
Više od 80 odsto štenaca koje vlasnici ostave na ulici „da se snađu“ ne doživi da odraste. Umru usled bolesti, gladi ili pod točkovima automobila.

Od promene rukovodstva u JKP „Stari grad“ i u gradskom Prihvatilištu, broj pasa koji ovde godišnje okonča život ne broji se više stotinama, nego je jednocifren. Zbog toga je broj pasa na ulicama veći, a sterilizacije i priliv novih pasa je jedini način da se problem trajno reši. Inicijativu je pokrenulo Udruženje za zaštitu pasa „Pravo na život“, a kao čoveka koji je imao najviše sluha i pokazao najviše razumevanja za zakonsko i humano rešenje problema ističu direktora JKP „Stari grad“ Mirka Ignjatovića.

Mirko Ignjatović, direktor JKP “Stari grad”, Foto: "Glas Podrinja"

-Kapaciteti prihvatilišta su puni, a proširivanje bi bilo besmisleno. Nedavno jesu urađeni dodatni boksovi, ali su oni više namenjeni rasterećenju postojećih, nego za prijem novih pasa. Nemoguće bi bilo napraviti prihvatilište koje bi moglo da prihvati sve pse koje vlasnici ne žele. Isto tako je nemoguće da se oni svi ni udome. Sprečavanje reprodukcije je jedini način da se ograniči broj napuštenih pasa i u svim civilizovanim zemljama se podrazumeva da vlasnički psi budu sterilisani.

Sigurni smo da će odziv biti dobar, zbog toga što je mnogim ljudima glavna prepreka za sterilizaciju bio novac. Ne može svako da odvoji nekoliko hiljada dinara, pogotovu ako ima više od jednog psa

Zbog toga na ulicama evropskih gradova nema većeg broja pasa na ulicama, niti njihovog okupljanja u čopore. Nije greh sterilisati psa, nego ostaviti štence da umiru na ulici od bolesti i gladi. Pozivam naše sugrađane da se akciji odazovu u što većem broju, kaže Ignjatović.

Svi koji budu zainteresovani prijavljivaće se u veterinarskoj ambulanti gde će se praviti spisak i zakazivati termini.

-Sigurni smo da će odziv biti dobar, zbog toga što je mnogim ljudima glavna prepreka za sterilizaciju bio novac. Ne može svako da odvoji nekoliko hiljada dinara, pogotovu ako ima više od jednog psa. Pre svega želimo da pomognemo ovim ljudima. Kasnije ćemo se truditi da svako ko nema registrovanu odgajivačnicu mora da steriliše psa. Mnogima je izgovor da svoje štence udome, ali ne nađu adekvante udomitelje i oni kasnije ipak završe na ulici, objašnjava Ignjatović.

Iz Udruženja „Pravo na život“ zadovoljni su, nakon gotovo pet godina njihove borbe i ukazivanja na probleme, naišli na razumevanje. Ističu da se sterilizacija svuda u svetu pokazala kao efikasan način za rešavanje problema napuštenih pasa. Oni će se i dalje baviti edukacijom kako bi što više ljudi shvatilo gde je problem i kako se on rešava.

Vesna Teodorović, Udruženje “Pravo na život”, Foto: "Glas Podrinja"

-Ovo je jedan od najvećih doprinosa u borbi i najkonkretnije što je do sada urađeno. Ljudi problem često posmatraju na površan način i misle da je dovoljno psa sa ulice uhvatiti i skloniti. Nisu svesni obima problema i da je rešenje proces koji se mora odvijati u tri smera: sterilizacijama, edukacijama i kontrolom vlasnika. Psi su na ulici zato što ih vlasnici napuštaju i oni nakon toga postaju problem svih građana. Sterilizacija je najbitniji korak. Zbog toga smo predložili gradu da preuzme tu obavezu. Za čoveka sa prosečnim primanjima u Srbiji nisu mala sredstva koja treba da se odvoje za sterilizaciju i finansije su, uz needukovanost, glavni razlog zašto malo ljudi steriliše svoje pse, kaže Vesna Teodorović iz Udruženja „Pravo na život“.

Ukoliko akcija bude uspešno realizovana za dve godine može da se reši do 70 odsto problema napuštenih pasa. Važno je da se radi u što kraćem roku i da postoji kontinuitet.

Mišljenja podeljena, neznanje glavni problem
Anketa Udruženja „Pravo na život“ pokazala je da je više od 90 odsto građana za rešavanje problema napuštenih pasa, ali da većina njih ne zna koji je pravi način.

Kada smo u novembru najavili akciju na Fejsbuku „Glada Podrinja“ mnogi građani su podržali ovu akciju, ali bilo je i onih koji su kategorično protiv sterilizacije vlasničkih pasa i smatraju da problem leži samo u onima koji su već na ulici.

-Ranije se problem napuštenih pasa u Šapcu rešavao na nezakonit i nehuman način, tako što su se psi kupili po ulici i eutanazirali i ubijali u Prihvatilištu, o čemu svedoči obimna dokumantacija. Podsećamo da je ubijanje životinja krivično delo, bilo da to rade pojedinci ili institucije, ističe Vesna Teodorović.

Preciznije informacije o uslovima sterilizacija objavićemo tokom sledeće sedmice kada se potpiše ugovor sa veterinarskom ambulatnom koja će raditi zahvate.