TRAGOM NESTALE SLIKE
Zla sudbina umetnika u sali za venčanje
U prošlom broju „Glasa Podrinja“ pisali smo o slici Vladislava Lalickog, koja je čudnom igrom slučaja „nestala“ sa zida sale za venčanje u zgradi Skupštine opštine. Zahvaljujući našim čitaocima, u međuvremenu smo saznali da je nakon nje u istu salu postavljena druga slika, koja je dočekala istu sudbinu.
Kada je, krajem osamdesetih, renovirana sala za venčanje, čelnici grada naručili su rad od, tada mladog, akademskog slikara Vladimira Vojvodića.
- Toliko se toga od tada dogodilo da se jedva sećam. Znam da je slika je bila velika, dimenzija 3,80x1,80. U suštini, predstavljala je sam čin venčanja. Bilo je neprimereno praviti konkretne likove, pa sam ih zamaglio. Bile su dve centralne figure u belom, a kao kontrapunkt tri ili četiri deveruše i publika.
Slika je, prema očevicima, poslednji put viđena u junu 1994. godine. Na pitanje zna li šta se dogodilo sa njom, Vojvodić odgovara odrično i dodaje da ga to i ne zanima previše.
- Prvo, niko nije došao da vidi sliku pre nego što sam je završio. Drugo, bio je hladan prijem kada je doneta... Mislim da je slika zamišljena kao dekoracija u sali. U svakom slučaju, ja sam morao da idem dalje. Nisam više razmišljao o njoj.
S obzirom na dimenzije i kompoziciju, umetnik nam je rekao da „niko nije mogao iseći i uzeti sliku“.
- Mislim da je negde sklonjena, možda u zgradi opštine, a možda je i bačena, ko zna...
Šta reći? Da slikari ne bi trebalo da izlažu radove u sali za venčanje zbog zle sudbine prethodne dve? Ili, kako se odnosimo prema neevidentiranim kulturnim dobrima u ustanovama Šapca?
Kada je, krajem osamdesetih, renovirana sala za venčanje, čelnici grada naručili su rad od, tada mladog, akademskog slikara Vladimira Vojvodića.
- Toliko se toga od tada dogodilo da se jedva sećam. Znam da je slika je bila velika, dimenzija 3,80x1,80. U suštini, predstavljala je sam čin venčanja. Bilo je neprimereno praviti konkretne likove, pa sam ih zamaglio. Bile su dve centralne figure u belom, a kao kontrapunkt tri ili četiri deveruše i publika.
APELUJEMO NA NAŠE SUGRAĐANE DA, UKOLIKO IMAJU BILO KAKVU INFORMACIJU ILI FOTOGRAFIJU NESTALIH SLIKA, DA SE JAVE REDAKCIJI
Slika je, prema očevicima, poslednji put viđena u junu 1994. godine. Na pitanje zna li šta se dogodilo sa njom, Vojvodić odgovara odrično i dodaje da ga to i ne zanima previše.
- Prvo, niko nije došao da vidi sliku pre nego što sam je završio. Drugo, bio je hladan prijem kada je doneta... Mislim da je slika zamišljena kao dekoracija u sali. U svakom slučaju, ja sam morao da idem dalje. Nisam više razmišljao o njoj.
S obzirom na dimenzije i kompoziciju, umetnik nam je rekao da „niko nije mogao iseći i uzeti sliku“.
- Mislim da je negde sklonjena, možda u zgradi opštine, a možda je i bačena, ko zna...
Šta reći? Da slikari ne bi trebalo da izlažu radove u sali za venčanje zbog zle sudbine prethodne dve? Ili, kako se odnosimo prema neevidentiranim kulturnim dobrima u ustanovama Šapca?
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
