Možemo li bolje

Mnogo puta sam se upitao šta li bi se desilo kada bi neko treći poželeo da istestira đake širom naše Srbije. Iz nekog predmeta, u školama istog tipa. Pa te rezultate uporedi sa onim što piše u njihovim dnevnicim a i svedočanstvima. Verovatno bi bio dočekan neprijateljski, a za eventualni nesklad bi svim akterima ove drame bio kriv neko drugi.

Postavlja se pitanje ko je tu prvi i šta mu je činiti da ovaj scenario ne bude noćna mora prosvetnih radnika.

Mislim da je prvi Zavod za unapređenje vaspitanja i obrazovanja, koji treba da, uz pomoć države i svih njenih prosvetnih radnika,učini konačno ovu početnu pomisao o testiranju običnom i dobronamernom.
Za početak da školama takve testove šalje tromesečno, sa ključem ocenjivanja, koji bi pomogao i u famoznom i nikad ostvarenom “usaglašavanju kriterijuma”. U sastavljanje testova i ključeva ocenjivanja da na najbolji način uključi stručna veća, kao i da iskoristi iskustva zemalja čije se obrazovanje smatra uglednim.

Tromesečnim testom proveravalo bi se znanje iz jednog predmeta, stečeno u jednom tromesečju u školama i usmerenjima istog tipa. Sve škole koje učestvuju bi ga realizovale u jednom ili više odeljenja i, po završetku, dobile sumarani rezultat na nivou republike.Testova bi bilo kad i koliko je moguće, bar u početku.

Siguran sam da bi se u stručnim razgovorima na ovu temu čulo mnogo dobrih ideja.
Rezultati testiranja da ne budu sudbonosni za učenike i njihove profesore, nego put kojimće se ocenama i svedočanstvima vrati validnost i sjaj, koji valjda svi želimo.

Verujem da bi se, stečenim iskustvima, predložena početna strategija ozdravljenja ocena i stvarnog uspeha naših učenika (tromesečni nacionalni testovi), vremenom promenila i učvrstila na najbolji način. Uviđanjem značaja ozdravljenja srpske prosvete učinili bismo značajan korak ka ukupno boljoj poziciji Srbije u svetu.