Đura na šabačkoj kaldrmi

Đura je jedan manje-više običan gusan. Voli da se kupa, da gricka zrnevlje i kokice, krešti na nepoznate... Ono što ga razlikuje od drugih gusaka je to što Đura živi u stanu, u šetnju izlazi u park i nikada neće završiti u rerni. Za potrebe ovog teksta fotografisao ga je i profesionalni fotograf. Nadamo se samo da se neće i uobraziti kada izađe u novinama.
Slađana i Dragan Lukić nisu planirali da imaju ovako “egzotičnog ljubimca”. Čak i kada su živeli u selu nisu gajili guske. Đura je u njihov život ušao sasvim slučajno.
Sve je počelo 8. februara kasno uveče.

"Gla Podrinja" - Đura u porodičnoj atmosferi

-Već nekoliko dana je kod nas bila golubica koja je slučajno došla, zagubila se, a bila je iz okoline Beograda. Oko 10, pola 11 uveče sam čula da nešto pišti i mislila sam da je ona. Kada sam izašla na terasu videla sam golubica ćuti. Tada su dva mladića na ulici komentarisala da vide pače. Pitala sam ih da ga nose, ali su oni odgovorili da nemaju gde sa njim, priča Slađana.
Iako ni sama nije imala uslove za “pače” nije mogla da dozvoli da ga zgazi neki auto ili udave psi ili mačke. Donela ga je u stan, okupa u lavabou i dala mu da jede hleb, jedino što je u tom trenutku imala u kući, a da guske jedu.
-Nekoliko dana je stalno pištao, dok nije naučio na nas. Čuvali smo ga na smenu, kao dete. Dobili smo pahuljice od komšinice Ane, koje je mnogo voleo da jede. Hranili smo ga hlebom. Kada je malo porastao obožvao je bananu i salatu. Sada su mu omiljeni slani štapići i kokice, navodi Slađana.
Iako su u Glušcima gajili kokoške i svinje hranili su ih hranom predviđenom za njih i nisu razmišljali o nekoj posebnoj nezi. Ispostavilo se da Đuri fale vitamini i posle nekoliko iskliznuća na parketu prestao je da hoda. Onda je počela i potraga za veterinarom koji zna da leči guske.
-Primao je injekcije vitamina, neke kapi u vodu, imao longetu na nozi, a na kraju ga je sin vodio i u Novi Sad kod veterinara. Borba je trajala duže od mesec dana i sada je sve u redu.

"Glas Podrinja" - Svakodnevno kupanje u fontani

Slađana priznaje da su Đuru dosta razmazili, a razlog je što su se mnogo vezali za njega. Ona ga nikada ne ostavlja samog, dok Đura ima razumevanja za Draganove kratke odlaske do prodavnice po pivo.
Do sada nije bilo negativnih reakcija. Komšije ga vole, a i prolaznici se oduševe kada ga vide u šetnji ili na kupanju. Najviše mu se raduju deca, a Đura strpljivo čeka da ga pomaze. Neko mu se i ne svidi, što pokaže glasnim uzvicima, a koji su mu kriterijumi za antipatije zna samo on.
-Dragan ga skoro svaki dan vodi do fontane da se kupa. Reakcije su pozitivne. Slikaju ga ljudi, žele da ga pomaze. Na početku su neki mislili i da nije pravi, nego da je neka lutka. Prvi put je na društvene mreže stigao kada se vraćao od veterinara i šetao uzdignute glave između mog muža i sina.
Slađani je žao da Đura bude stalno u stanu, bez društva svoje vrste. Svesna je i da će još rasti, da ide zima. Razmatrano je nekoliko varijanti da ga presele u selo kod Draganovog brata. Tamo, sa druge strane, postoji i opasnost od pasa, lovaca... Tako, za sada, Đura ostaje, verovatno jedini, gradski gusan.