Dileme o budućnosti (foto:olympics.com)
TEKVONDO: SITUACIJA U SRBIJI
Domaći i međunarodni nivo
Sudeći po rezultatima i medaljama tekvondo je olimpijski najuspešniji deo sportske porodice od osamostaljenja Srbije. Ipak na domaćem nivou sveprisutna su različita gledišta po pitanju sadašnjosti i budućnosti ovog sporta. Neophodna su sredstva, ali ne samo njihovo uvećanje, već je još važniji način raspodele među sredinama i sistem razvoja sporta.
-Nažalost po brojnosti kaskamo za drugim borilačkim sportovima. Pooštravanje pravila po kojima klub opstaje u članstvu Saveza dovelo je do nestanka oko 30 klubova. Bez bodovanja domaćih turnira za reprezentativni status umanjen je njihov značaj, dok je učešće na velikim turnirima vrlo zahtevno finansijski i nije svaki klub u mogućnosti da obezbedi sredstva i samim tim se sve svodi na entuzijazam, mogućnosti roditelja i onih koji mogu i žele da ulože znajući da im se neće vratiti u ekonomskom odnosu. Potrebna su veća ulaganja i podrška klubovima u manjim mestima, odnosno decentralizacija našeg sporta bez koje budućnost nije svetla – ističe trener TK „Šabac“ Jovan Dedić dodajući da su neki postupci učinjeni na štetu sporta kojem pripada.
- Glasanje u Savezu je takvo da jedan klub ima 14 glasova, jer su pravila prilagođena, a ostali jedan, dva, do tri, mi kao klub smo imali situaciju gde Savez, zbog nekog izmenjenog sistema bodovanja bira da ne odvede Žarka Krajišnika, svetskog kadetskog vicešampiona na Evropsko kadetsko prvenstvo lišavajući njega, nas, ali i sebe sigurne medalje. Svetska federacija je bila u čudu.
Optimističnije gledište sadašnjosti i perspektiva ima trener TK „Letnjikovac“ Goran Petrović. Nivo koji je srpski tekvondo dostigao zahteva veliki trud da bi bio održan. Šabac je, navodi on, grad koji po tekvondo potencijalu može da posluži za primer.
-U Šapcu sva tri kluba su vrlo aktivna, prisutna je podrška lokalne samouprave. Mislim da smo i organizaciono sazreli, međutim klubovi se suočavaju sa izazovima da sačuvaju predstavnike do seniorskog nivoa, da imaju kontnuitet rezultata od pionira do seniora. Imamo trenere sa iskustvom u državi, ponosan sam što Letnjikovac ima višedecenijski kontinuitet nastupa. Mora naš tekvondo da bude u sponi sa međunarodnim, da pratimo razvoj i naporno radimo kako bi napredovali. Trenutno je situacija obećavajuća na nacionalnom nivou, međutim bez rada i ulaganja nema kontinuiranog napretka, te toga moramo biti svesni. Od osamostaljenja Srbije smo možda i najuspešniji olimpijski sport, samo što stara slava brzo iščezne, ako je ne slede novi uspesi – ističe Petrović.
Prema brojnosti nacionalnih saveza do nedavno je tekvondo bio prvi u svetu, samo između deset i 20 država nema svoju organizaciju. Nedavno je primat vratio fudbal, no brojnost veća od 200 Saveza ukazuje na značaj međunarodnih nadmetanja.
-Najvažniji je susret sa rivalima iz drugih država. Nije isti utisak borbe sa domaćim rivalima i susret sa drugačijim stilovima borbi, pristupa, taktike. Stiče se iskustvo i razbija strah. Kod nas još postoji fama po pitanju boraca iz Rusije, jer oni ne izlaze na turnire, imaju nacionalna takmičenja kvalitetom na nivou Evropskog prvenstva. Većinu drugih smo dobro skautovali baš kroz međunarodne turnire – smatra trener Miloš Lazić (TK Šabac)
Odlazak van granica je i prilika za razvoj ličnosti i sazrevanje borca na svaki način, ističe njegov kolega iz ekipe „Letnjikovca“ Ivan Karajlović.
-Nastup na međunarodnom nivou daje izvanredno iskustvo mladima i predstavlja korak u ne samo sportskom sazrevanju. Razvijajući svest da su deo velikog takmičenja, lakše podnose poraz, sportski slave uspeh, analiziraju greške motivisani da se vrate i budu bolji. Istovremeno jača osećaj pripadnosti državi čiji su predstavnici.
Sudija će biti vreme, rezultati, ali i podatak koliko različitih klubova ima odlikaše i brojnost onih koji su tekvondo izabrali za svoj sport.
-Nažalost po brojnosti kaskamo za drugim borilačkim sportovima. Pooštravanje pravila po kojima klub opstaje u članstvu Saveza dovelo je do nestanka oko 30 klubova. Bez bodovanja domaćih turnira za reprezentativni status umanjen je njihov značaj, dok je učešće na velikim turnirima vrlo zahtevno finansijski i nije svaki klub u mogućnosti da obezbedi sredstva i samim tim se sve svodi na entuzijazam, mogućnosti roditelja i onih koji mogu i žele da ulože znajući da im se neće vratiti u ekonomskom odnosu. Potrebna su veća ulaganja i podrška klubovima u manjim mestima, odnosno decentralizacija našeg sporta bez koje budućnost nije svetla – ističe trener TK „Šabac“ Jovan Dedić dodajući da su neki postupci učinjeni na štetu sporta kojem pripada.
- Glasanje u Savezu je takvo da jedan klub ima 14 glasova, jer su pravila prilagođena, a ostali jedan, dva, do tri, mi kao klub smo imali situaciju gde Savez, zbog nekog izmenjenog sistema bodovanja bira da ne odvede Žarka Krajišnika, svetskog kadetskog vicešampiona na Evropsko kadetsko prvenstvo lišavajući njega, nas, ali i sebe sigurne medalje. Svetska federacija je bila u čudu.
Optimističnije gledište sadašnjosti i perspektiva ima trener TK „Letnjikovac“ Goran Petrović. Nivo koji je srpski tekvondo dostigao zahteva veliki trud da bi bio održan. Šabac je, navodi on, grad koji po tekvondo potencijalu može da posluži za primer.
-U Šapcu sva tri kluba su vrlo aktivna, prisutna je podrška lokalne samouprave. Mislim da smo i organizaciono sazreli, međutim klubovi se suočavaju sa izazovima da sačuvaju predstavnike do seniorskog nivoa, da imaju kontnuitet rezultata od pionira do seniora. Imamo trenere sa iskustvom u državi, ponosan sam što Letnjikovac ima višedecenijski kontinuitet nastupa. Mora naš tekvondo da bude u sponi sa međunarodnim, da pratimo razvoj i naporno radimo kako bi napredovali. Trenutno je situacija obećavajuća na nacionalnom nivou, međutim bez rada i ulaganja nema kontinuiranog napretka, te toga moramo biti svesni. Od osamostaljenja Srbije smo možda i najuspešniji olimpijski sport, samo što stara slava brzo iščezne, ako je ne slede novi uspesi – ističe Petrović.
Prema brojnosti nacionalnih saveza do nedavno je tekvondo bio prvi u svetu, samo između deset i 20 država nema svoju organizaciju. Nedavno je primat vratio fudbal, no brojnost veća od 200 Saveza ukazuje na značaj međunarodnih nadmetanja.
-Najvažniji je susret sa rivalima iz drugih država. Nije isti utisak borbe sa domaćim rivalima i susret sa drugačijim stilovima borbi, pristupa, taktike. Stiče se iskustvo i razbija strah. Kod nas još postoji fama po pitanju boraca iz Rusije, jer oni ne izlaze na turnire, imaju nacionalna takmičenja kvalitetom na nivou Evropskog prvenstva. Većinu drugih smo dobro skautovali baš kroz međunarodne turnire – smatra trener Miloš Lazić (TK Šabac)
Odlazak van granica je i prilika za razvoj ličnosti i sazrevanje borca na svaki način, ističe njegov kolega iz ekipe „Letnjikovca“ Ivan Karajlović.
-Nastup na međunarodnom nivou daje izvanredno iskustvo mladima i predstavlja korak u ne samo sportskom sazrevanju. Razvijajući svest da su deo velikog takmičenja, lakše podnose poraz, sportski slave uspeh, analiziraju greške motivisani da se vrate i budu bolji. Istovremeno jača osećaj pripadnosti državi čiji su predstavnici.
Sudija će biti vreme, rezultati, ali i podatak koliko različitih klubova ima odlikaše i brojnost onih koji su tekvondo izabrali za svoj sport.
Najnoviji broj
18. april 2024.
