Foto: Privatna arhiva
REŠIMO PROBLEM NAPUŠTENIH ULIČNIH PASA (5 deo)
CNR program
Primenom CNR humane metode dolazi do postepenog pada populacije napuštenih pasa, a psi su vakcinisani i bezbedni po okolinu
CNR program je najbolji i najsveobuhvatniji način kontrole uličnih pasa. To je human program koji podrazumeva hvatanje uličnog psa, njegovu sterilizaciju - kastraciju, vakcinisanje i puštanje u njegovo prorodno stanište gde psi imaju svoje staratelje koji ih hrane i brinu o njima. Uglavnom pored čipa poseduju i ogrlice jarkih boja koje već vizuelno ukazuju ljudima da je pas kontrolisanog zdravlja, socijalizovan, pitom i da ga mogu nahraniti, pomaziti, dati mu vode.
Zašto CNR program ima podršku stručnjaka i brojnih udruženja za zaštitu životinja?
Primenom ove humane metode dolazi do postepenog pada populacije napuštenih pasa, a psi su vakcinisani i bezbedni po okolinu.
Metoda je preporučena od strane Svetske zdravstvene organizacije i pokazala se kao uspešna u mnogim zemljama, a primenjuju je i velika većina gradova i Opština u Srbiji /Beograd, Novi Sad, Zrenjanin, Kraljevo, Apatin, Odžaci, Vrbas, Ub……/
Na primer, samo u Kraljevu više od 95% napuštenih pasa prošlo kroz CNR program. To automatski znači da su skoro svi ulični psi pod kontrolom grada, registrovani, vakcinisani, da se ne mogu dalje razmnožavati jer su sterilisani, tako da je smrtnost pasa u najvećem procentu od starosti. Nakon sterilizacije psi su pitomiji i samim tim lakše ih je udomiti. Velika je i ekonomska opravdanost ove strategije jer u slučaju da grad ima CNR u Prihvatilište odvodi samo one pse koji su agresivniji i sa kojima se mora posebno raditi. Na taj način će se smanjiti broj prijavljenih ujeda na ulici i odštete koja se potražuje od grada, a Prihvatilište neće imati ogroman broj pasa koji iziskuju ogromne troškove i budžet, kojima treba velika količina hrane, nege, jer zbog loših uslova drastično se povećavaju veterinarski troškovi.
U Šapcu je postojao CNR program do 2013. godine, a onda je iz nekih razloga zaustavljen. Psi su se razmnožavali nekontrolisano. To je izazvalo ogromne probleme koji su se do nedavno rešavali eutanazijom / ubijanjem / i ostalim nehumanim metodama. Kao volonteri izborili smo se da Prihvatilište u Šapcu već skoro dve godine prekine sa tom stravičnom statistikom, gde se od približno 600 uhvačenih ubijalo skoro 500 živih duša. Rešenje je vraćanje CNR programa, odnosno potpuna humana kontrola broja pasa.
U okviru Saveta za ekologiju grada Šapca pokušavamo da kroz našeg predstavnika volontera i Udruženja Pravo na život vratimo CNR program u Šabac. U okviru radne grupe ovog Saveta dr vet.med. Aleksandar Drljačić predstavio je Program rešavanja problema uličnih pasa, tako da možemo očekivati da na jednoj od sednica Skupštine grada Program bude i usvojen. Iskreno se nadamo da će biti sluha za sistemsko rešavanje ovog problema, a CNR program jeste najkonkretniji i najefikasniji deo tog rešenja.
Dr vet,med. Aleksandar Drljačić u Programu navodi I sledeće primere:
„Primena CNR strategije na grčkom ostrvu Rodos kojom su obuhvaćene populacije nevlasničkih pasa i mačaka, dala je pozitivne rezultate. Sve uhvaćene životinje se sterilišu, obeleževaju, vakcinišu, fotografišu i uvode u bazu podataka. Sterilizacija se vrši u nadležnosti lokalne uprave. Ova strategija u sinergiji sa edukacijom o odgovornom vlasništvu i sankcionisanjem neodgovornih vlasnika, rezultirala je smanjenjem broja napuštenih pasa.”
Takođe navodi Holandiju kao primer, gde je održivost ovog Programa zavisila i od edukacije dece koja se podstiču da se prema životinjama ponašaju odgovorno i sa poštovanjem. Napominje da je tokom decenija promenjen stav ljudi, da je sada opšteprihvaćeno da su životinje bića koja osećaju i pate.
Zašto CNR program ima podršku stručnjaka i brojnih udruženja za zaštitu životinja?
Primenom ove humane metode dolazi do postepenog pada populacije napuštenih pasa, a psi su vakcinisani i bezbedni po okolinu.
Metoda je preporučena od strane Svetske zdravstvene organizacije i pokazala se kao uspešna u mnogim zemljama, a primenjuju je i velika većina gradova i Opština u Srbiji /Beograd, Novi Sad, Zrenjanin, Kraljevo, Apatin, Odžaci, Vrbas, Ub……/
Na primer, samo u Kraljevu više od 95% napuštenih pasa prošlo kroz CNR program. To automatski znači da su skoro svi ulični psi pod kontrolom grada, registrovani, vakcinisani, da se ne mogu dalje razmnožavati jer su sterilisani, tako da je smrtnost pasa u najvećem procentu od starosti. Nakon sterilizacije psi su pitomiji i samim tim lakše ih je udomiti. Velika je i ekonomska opravdanost ove strategije jer u slučaju da grad ima CNR u Prihvatilište odvodi samo one pse koji su agresivniji i sa kojima se mora posebno raditi. Na taj način će se smanjiti broj prijavljenih ujeda na ulici i odštete koja se potražuje od grada, a Prihvatilište neće imati ogroman broj pasa koji iziskuju ogromne troškove i budžet, kojima treba velika količina hrane, nege, jer zbog loših uslova drastično se povećavaju veterinarski troškovi.
U Šapcu je postojao CNR program do 2013. godine, a onda je iz nekih razloga zaustavljen. Psi su se razmnožavali nekontrolisano. To je izazvalo ogromne probleme koji su se do nedavno rešavali eutanazijom / ubijanjem / i ostalim nehumanim metodama. Kao volonteri izborili smo se da Prihvatilište u Šapcu već skoro dve godine prekine sa tom stravičnom statistikom, gde se od približno 600 uhvačenih ubijalo skoro 500 živih duša. Rešenje je vraćanje CNR programa, odnosno potpuna humana kontrola broja pasa.
U okviru Saveta za ekologiju grada Šapca pokušavamo da kroz našeg predstavnika volontera i Udruženja Pravo na život vratimo CNR program u Šabac. U okviru radne grupe ovog Saveta dr vet.med. Aleksandar Drljačić predstavio je Program rešavanja problema uličnih pasa, tako da možemo očekivati da na jednoj od sednica Skupštine grada Program bude i usvojen. Iskreno se nadamo da će biti sluha za sistemsko rešavanje ovog problema, a CNR program jeste najkonkretniji i najefikasniji deo tog rešenja.
Dr vet,med. Aleksandar Drljačić u Programu navodi I sledeće primere:
„Primena CNR strategije na grčkom ostrvu Rodos kojom su obuhvaćene populacije nevlasničkih pasa i mačaka, dala je pozitivne rezultate. Sve uhvaćene životinje se sterilišu, obeleževaju, vakcinišu, fotografišu i uvode u bazu podataka. Sterilizacija se vrši u nadležnosti lokalne uprave. Ova strategija u sinergiji sa edukacijom o odgovornom vlasništvu i sankcionisanjem neodgovornih vlasnika, rezultirala je smanjenjem broja napuštenih pasa.”
Takođe navodi Holandiju kao primer, gde je održivost ovog Programa zavisila i od edukacije dece koja se podstiču da se prema životinjama ponašaju odgovorno i sa poštovanjem. Napominje da je tokom decenija promenjen stav ljudi, da je sada opšteprihvaćeno da su životinje bića koja osećaju i pate.
VOLONTERI PRIHVATILIŠTA ŠABAC
Najnoviji broj
18. april 2024.
