RAZGOVOR S POVODOM: VLADIMIR JAKOVLjEVIĆ, PAROH TREĆI PRNjAVORSKI
NA IZVORIMA VERE
Sveti otac Justin Popović za žitija svetih, izvor hrišćanske vere, kaže da „predstavljaju život Hristov, koji se ponavlja u životima svetih“. Svetitelji su u sebe duboko urezali lik Hristov pa ih zato verni u Crkvi doživljavaju kao istinske svedoke prave vere.
Prošle sedmice manastir Petkovica proslavio je svoju zaštitnicu sv. Petku Paraskevu.
- Na dan proslave sv. Petke Paraskeve u manastiru Petkovica svi prisutni su se osećali domaćinima slave jer samo gostoprimstvo i toplina ljubavi koju pruža sestrinstvo manastira navodi svakoga da se tako oseća. Lica vernika koji su defilovali kroz hram i portu odavala su utisak srećnih, zadovoljnih ljudi, duhovno ispunjenih i izobilno zahvalnih što su se udostojili takvih trenutaka.
Službena bogosluženja malo su posećena. Ljudi kao da su izgubili deo veze sa svojom duhovnošću iako je velika svetinja u njihovoj blizini.
- Velika je čast, a ujedno i obaveza stanovnika Petkovice što se u njihovoj blizini nalazi ovakva svetinja i što za zaštitnicu imaju ovu Božiju ugodnicu. Obaveza, u smislu da žive hrišćanskim moralnim i crkvenim životom koji treba da bude za primer ostalim vernicima. Poštovanje tradicionalnih običaja i načela moralnog življenja vidno su izraženi među parohijanima, kao i poštovanje i uvažavanje sestrinstva manastira i sveštenika. Ono što se samo može zameriti i što bi se moralo popraviti jeste njihova crkvenost, što je trenutni problem našeg kraja, u smislu da se slabo posećuju sveta bogosluženja nedeljom i praznicima. U dane velikih Gospodnjih praznika i u dane pričešća prisutan je veliki broj parohijana i hram je ispunjen. Ali u veliki broj nedelja i ostalih praznika bude samo dvadesetak i uglavnom starijih ljudi.
Kada su mladi u pitanju i njihov odnos prema veri i Crkvi postoji razlika između onih u starosnom dobu od petnaeste do dvadesete godine života i onih u dvadesetim i tridesetim.
- Razlika je nastala pre svega zbog postojanja verske nastave u školama evo već jedanaest godina. Oni koji su bili prva generacija koja je počela pohađati versku nastavu sada su već zreli momci i devojke. U odnosu na starije od sebe, koji nisu bili u mogućnosti da čuju reč o svojoj veri i svetim bogosluženjima, mnogo su crkveniji, u smislu da češće pohađaju sveta bogosluženja i pričešćuju se.
Vreme je ekonomske krize, ali i gubitka moralnih vrednosti koje vode i ka gubitku sopstvenog indetiteta.
- Vreme ekonomske krize pre bih nazvao krizom morala, i ne materijalnog siromaštva nego duhovnog. Duša čovekova pretežnija je od tela. Zato čoveka više ispunjavaju duhovna nego materijalna dobra. Sve naše napore usmeravamo u što bolje uređenje i olakšanje našeg života, a pri tome zaboravljamo na svoju dušu, koja bi nam trebala biti prva i osnovna briga. Naš sveti Vladika Nikolaj nam govori da u molitvi Gospodnjoj „Oče naš“ i crkvenim prozbama ne ištemo kulturu i civilizaciju, odnosno ovozemaljska bogatstva, nego ono što treba dušama našim. Kada bi se više okrenuli Gospodu i našoj Crkvi i sama „kriza“ bi iščezla.
- Na dan proslave sv. Petke Paraskeve u manastiru Petkovica svi prisutni su se osećali domaćinima slave jer samo gostoprimstvo i toplina ljubavi koju pruža sestrinstvo manastira navodi svakoga da se tako oseća. Lica vernika koji su defilovali kroz hram i portu odavala su utisak srećnih, zadovoljnih ljudi, duhovno ispunjenih i izobilno zahvalnih što su se udostojili takvih trenutaka.
Službena bogosluženja malo su posećena. Ljudi kao da su izgubili deo veze sa svojom duhovnošću iako je velika svetinja u njihovoj blizini.
- Velika je čast, a ujedno i obaveza stanovnika Petkovice što se u njihovoj blizini nalazi ovakva svetinja i što za zaštitnicu imaju ovu Božiju ugodnicu. Obaveza, u smislu da žive hrišćanskim moralnim i crkvenim životom koji treba da bude za primer ostalim vernicima. Poštovanje tradicionalnih običaja i načela moralnog življenja vidno su izraženi među parohijanima, kao i poštovanje i uvažavanje sestrinstva manastira i sveštenika. Ono što se samo može zameriti i što bi se moralo popraviti jeste njihova crkvenost, što je trenutni problem našeg kraja, u smislu da se slabo posećuju sveta bogosluženja nedeljom i praznicima. U dane velikih Gospodnjih praznika i u dane pričešća prisutan je veliki broj parohijana i hram je ispunjen. Ali u veliki broj nedelja i ostalih praznika bude samo dvadesetak i uglavnom starijih ljudi.
Kada su mladi u pitanju i njihov odnos prema veri i Crkvi postoji razlika između onih u starosnom dobu od petnaeste do dvadesete godine života i onih u dvadesetim i tridesetim.
- Razlika je nastala pre svega zbog postojanja verske nastave u školama evo već jedanaest godina. Oni koji su bili prva generacija koja je počela pohađati versku nastavu sada su već zreli momci i devojke. U odnosu na starije od sebe, koji nisu bili u mogućnosti da čuju reč o svojoj veri i svetim bogosluženjima, mnogo su crkveniji, u smislu da češće pohađaju sveta bogosluženja i pričešćuju se.
Vreme je ekonomske krize, ali i gubitka moralnih vrednosti koje vode i ka gubitku sopstvenog indetiteta.
- Vreme ekonomske krize pre bih nazvao krizom morala, i ne materijalnog siromaštva nego duhovnog. Duša čovekova pretežnija je od tela. Zato čoveka više ispunjavaju duhovna nego materijalna dobra. Sve naše napore usmeravamo u što bolje uređenje i olakšanje našeg života, a pri tome zaboravljamo na svoju dušu, koja bi nam trebala biti prva i osnovna briga. Naš sveti Vladika Nikolaj nam govori da u molitvi Gospodnjoj „Oče naš“ i crkvenim prozbama ne ištemo kulturu i civilizaciju, odnosno ovozemaljska bogatstva, nego ono što treba dušama našim. Kada bi se više okrenuli Gospodu i našoj Crkvi i sama „kriza“ bi iščezla.
Najnoviji broj
25. april 2024.
