ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLjE ŠABAC
10. maj – Međunarodni dan fizičke aktivnosti
Međunarodni dan fizičke aktivnosti obeležava se svake godine 10. maja pod sloganom „Kretanjem do zdravlja”. Ovaj datum ustanovljen je 2002. godine od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u cilju podizanja svesti o značaju i važnosti redovne fizičke aktivnosti u očuvanju i unapređenju zdravlja.
Svetska zdravstvena organizacija definiše fizičku aktivnost kao bilo koji telesni pokret usled rada skeletnih mišića koji dovodi do potrošnje energije. To podrazumeva i aktivnosti koje se preduzimaju u toku rada, igre, obavljanja kućnih poslova, putovanja i angažovanja za rekreativno bavljenje sportom. Samo 30 minuta umerene fizičke aktivnosti svakog dana je dovoljno da unapredite zdravlje i sprečite nastanak bolesti! Uskladite to vreme sa svojim obavezama, podjednako je efikasno odjednom ili podeljeno u 2-3 puta (2x15 ili 3x10 minuta).
Osnovne preporuke za fizičku aktivnost:
Budite fizički aktivni čitavog života u svim prilikama
Svakoga dana pešačite bar 30 minuta
Menjajte frekvenciju, intenzitet, trajanje i tip fizičke aktivnosti
Izbegavajte sedentarno ponašanje
Odraslim osobama se preporučuje minimalno 150 min umerene aerobne aktivnosti nedeljno i minimalno dve epizode aktivnosti za jačanje mišića u istom periodu
Izvodite vežbe fleksibilnosti dva i više puta nedeljno
Mala deca treba da provode najmanje 180 minuta dnevno u raznim vrstama fizičkih aktivnosti bilo kojeg intenziteta
Školska deca i adolescenti treba da budu fizički aktivni najmanje 60 minuta dnevno svakog dana u nedelji
Deci i mladima ograničiti sedenje ispred ekrana na najviše dva sata dnevno
Osobama starijim od 65 godina dodatno se preporučuju aktivnosti za poboljšanje ravnoteže
Fizička aktivnost treba da se sprovodi u bezbednom ambijentu
Što više slobodnog vremena provedite napolju (šetnja, rad u bašti ili dvorištu, vožnja bicikla, brzo hodanje,…
Dodatne fizičke aktivnosti imaju dodatne korisne efekte na zdravlje.
Fizička neaktivnost uz nepravilnu ishranu, nove tehnologije i urbanizaciju predstavlja važan faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, a kod školske dece može da utiče i na nepravilan razvoj tela i nastanak deformiteta.
S obzirom da je kretanje i obavljanje svakodnevnih aktivnosti van kuće ili radnog mesta bilo ograničeno zbog epidemije COVID-19, važno je sada svakodnevno postepeno povećavati nivo aktivnosti, posebno ako uopšte nismo bili aktivni.
Prema podacima SZO u svetu jedna od četiri odrasle osobe ne ispunjava preporuke za bavljenje fizičkom aktivnošću, a od posledica fizičke neaktivnosti godišnje u svetu umre oko pet miliona ljudi. Fizički neaktivne osobe imaju 30% veći rizik od prevremene smrti.
Prema podacima iz Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2019. godine, koje su sproveli Institut za javno zdravlje Srbije i Republički zavod za statistiku, stanovnici Srbije sede u proseku 4,7 sati tokom tipičnog dana, najviše stanovnici Beograda 5,8 sati, osobe uzrasta 75 godina ili više 6,1 sat, kao i oni sa višim i visokim obrazovanjem 5,5 sati.
Ekscesivnom sedentarnom stilu života (sedenje 420 i više minuta tokom uobičajenog dana) je bilo izloženo 23% stanovništva Srbije. U populaciji dece uzrasta od 7 do 14 godina zabeleženo je smanjenje procenta dece koja se makar jednom nedeljno bave sportom i rekreativnim aktivnostima van škole u odnosu na 2013. godinu (sa 82,3% na 71,5%), pokazalo je Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije.
Međunarodni dan fizičke aktivnosti je i ove godine prilika da podsetimo stanovništvo na značaj redovne fizičke aktivnosti i prevenciju faktora rizika za nastanak najčešćih poremećaja zdravlja.
Povodom obeležavanja Međunarodnog dan fizičke aktivnosti planirano je održavanje zdravstveno-promotivnih aktivnosti u lokalnim zajednicama kao što su: predavanja, javne manifestacije, sportski događaji, bazari zdravlja.
Svetska zdravstvena organizacija definiše fizičku aktivnost kao bilo koji telesni pokret usled rada skeletnih mišića koji dovodi do potrošnje energije. To podrazumeva i aktivnosti koje se preduzimaju u toku rada, igre, obavljanja kućnih poslova, putovanja i angažovanja za rekreativno bavljenje sportom. Samo 30 minuta umerene fizičke aktivnosti svakog dana je dovoljno da unapredite zdravlje i sprečite nastanak bolesti! Uskladite to vreme sa svojim obavezama, podjednako je efikasno odjednom ili podeljeno u 2-3 puta (2x15 ili 3x10 minuta).
Osnovne preporuke za fizičku aktivnost:
Budite fizički aktivni čitavog života u svim prilikama
Svakoga dana pešačite bar 30 minuta
Menjajte frekvenciju, intenzitet, trajanje i tip fizičke aktivnosti
Izbegavajte sedentarno ponašanje
Odraslim osobama se preporučuje minimalno 150 min umerene aerobne aktivnosti nedeljno i minimalno dve epizode aktivnosti za jačanje mišića u istom periodu
Izvodite vežbe fleksibilnosti dva i više puta nedeljno
Mala deca treba da provode najmanje 180 minuta dnevno u raznim vrstama fizičkih aktivnosti bilo kojeg intenziteta
Školska deca i adolescenti treba da budu fizički aktivni najmanje 60 minuta dnevno svakog dana u nedelji
Deci i mladima ograničiti sedenje ispred ekrana na najviše dva sata dnevno
Osobama starijim od 65 godina dodatno se preporučuju aktivnosti za poboljšanje ravnoteže
Fizička aktivnost treba da se sprovodi u bezbednom ambijentu
Što više slobodnog vremena provedite napolju (šetnja, rad u bašti ili dvorištu, vožnja bicikla, brzo hodanje,…
Dodatne fizičke aktivnosti imaju dodatne korisne efekte na zdravlje.
Fizička neaktivnost uz nepravilnu ishranu, nove tehnologije i urbanizaciju predstavlja važan faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, a kod školske dece može da utiče i na nepravilan razvoj tela i nastanak deformiteta.
S obzirom da je kretanje i obavljanje svakodnevnih aktivnosti van kuće ili radnog mesta bilo ograničeno zbog epidemije COVID-19, važno je sada svakodnevno postepeno povećavati nivo aktivnosti, posebno ako uopšte nismo bili aktivni.
Prema podacima SZO u svetu jedna od četiri odrasle osobe ne ispunjava preporuke za bavljenje fizičkom aktivnošću, a od posledica fizičke neaktivnosti godišnje u svetu umre oko pet miliona ljudi. Fizički neaktivne osobe imaju 30% veći rizik od prevremene smrti.
Prema podacima iz Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2019. godine, koje su sproveli Institut za javno zdravlje Srbije i Republički zavod za statistiku, stanovnici Srbije sede u proseku 4,7 sati tokom tipičnog dana, najviše stanovnici Beograda 5,8 sati, osobe uzrasta 75 godina ili više 6,1 sat, kao i oni sa višim i visokim obrazovanjem 5,5 sati.
Ekscesivnom sedentarnom stilu života (sedenje 420 i više minuta tokom uobičajenog dana) je bilo izloženo 23% stanovništva Srbije. U populaciji dece uzrasta od 7 do 14 godina zabeleženo je smanjenje procenta dece koja se makar jednom nedeljno bave sportom i rekreativnim aktivnostima van škole u odnosu na 2013. godinu (sa 82,3% na 71,5%), pokazalo je Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije.
Međunarodni dan fizičke aktivnosti je i ove godine prilika da podsetimo stanovništvo na značaj redovne fizičke aktivnosti i prevenciju faktora rizika za nastanak najčešćih poremećaja zdravlja.
Povodom obeležavanja Međunarodnog dan fizičke aktivnosti planirano je održavanje zdravstveno-promotivnih aktivnosti u lokalnim zajednicama kao što su: predavanja, javne manifestacije, sportski događaji, bazari zdravlja.
Najnoviji broj
25. april 2024.
