Info

7. jul 2022.7. jul 2022.
Foto: Pixabay

Foto: Pixabay

ŠTETNOST PESTICIDA NA BILjKE, LjUDE I ZEMLjIŠTE

Posebnu pažnju obratite na karencu

Svedoci smo sve veće upotrebe hemijskih preparata koji se koriste u poljoprivredi kao zaštitna sredstva u biljnoj proizvodnji, a niko ne razmišlja šta ta hemijska sredstva sadrže i koliko kao tako primenjena na ratarske, a posebno povrtarske biljke imaju uticaja na zdravlje ljudi i životinja koje ih konzumiraju
Pesticidi jesu hemijska jedinjenja ili smeše, koji se koriste za otklanjanje, suzbijanje i uništavanje biljnih i drugih štetočina. Za razliku od većine zagađujućih materija koje se u životnu sredinu unose bez određenog cilja, pesticidi se unose sa namerom da pomognu čoveku povećanjem prinosa u ishrani, zaštiti životne sredine u “borbi” protiv štetnih mikroorganizama i brojnih štetočina.
Koriste se u poljoprivredi i šumarstvu sa udelom od 90%, a znatno manje u drugim oblastima.

Pesticidi su nastali sa namerom da pomognu čoveku, povećanjem prinosa u poljoprivredi, voćarstvu, vinogradarstvu i šumarstvu suzbijanjem štetnih mikroorganizama, kao potreba za većom količinom zdrave hrane i potrebe da se iskorene mnoge bolesti u kojima štetočine imaju ulogu prenosioca.
Delovanje pesticida na biocenoze i životnu sredinu u celini je veoma složen i raznovrstan, takođe i na ljudsko zdravlje, pri čemu treba pronaći prilaz u pronalaženju adekvatnih mera prevencije, hemijske zaštite i otklanjanja posledica u sklopu remedijacije..

Značajnija narušavanja u biocenozama registruju se pri sistematskoj primeni visokotoskičnih pesticida, uglavnom organohlornih jedinjenja. Ovi preparati se slabo razlažu u vodi i zemljištu, poseduju sposobnost akumulacije u organizmima biljaka i životinja, pa njihova dugotrajna primena u neograničnim količinama ispoljava značajna dejstva kako na biocenoze, tako i na ljudsko zdravlje. Poljoprivredni proizvođači bi trebalo da znaju dosta toga o samoj zaštiti prvenstveno sebe pri korišćenju preparata pri upotrebi, ali i finalnih proizvoda koje koriste za jelo u širem smislu. Veoma je opasno koristiti preparate u povećanim koncentracijama pri apliciranju na usev, jer se odražava na proizvode i ostavlja dugotrajne ili trajne posledice na ljudsko zdravlje, zemljište i celokupni ekosistem.

Veliku opasnost predstavlja prisustvo pesticida u lancu ishrane. Postepeno akumulirani u jednim organizmima, ovim putem ishrane lako se predaju drugim. Većina pesticida (među njima i organohlorni) poseduju izrazitu sposobnost koncentrovanja i ispoljavaju aktivno biološko dejstvo na toplokrvna živa bića. Ova sredstva su, značajna isključivo sa stanovišta zaštite zdravlja stanovništva zbog zagađenosti prehrambenih artikala i eventualno kumulativnih efekata.
Različiti pesticidi poseduju brojne fiziološke aktivnosti u odnosu na biljke. Otpornost biljaka prema njihovom delovanju određena je hemijskim sastavom, dozama i oblicima preparata, načinom i vremenom obrade, fazama rasta, anatomskom i morfološkom građom biljke, njenih organa i tkiva. U osnovi otpornosti raznih vrsta biljaka prema pesticidima, leže njihove biohemijske razlike u razmeni materije u fiziološkoj reakciji na ova jedinjenja. Uticaj pesticida na biljke počinje od momenta kontakta i prodora kroz lišće, stablo i korenje. Većina herbicida i insekticida sistematskog delovanja, akaricidi i neki fungicidi dosta brzo prodiru i kreću se po biljci, ispoljavajući opšti uticaj na ceo biljni organizam. Najveću pažnju treba posvetiti karenci, odnosno vremenskom periodu kada prestaje dejstvo primenjenog preparata na poljoprivredne proizvode namenjene ljudskoj ishrani.

Neki preparati koji nisu sposobni da se kreću, lokalizuju se na mestima prvobitnog prodora ispoljavajući lokalno dejstvo. Pri obradi biljaka u razvoju, pesticidi u biljni organizam prodiru uglavnom kroz lišće (kutikule i pore) u obliku tečnosti i pare. Pri nedostatku vlage u biljci, pesticidi prodiru kroz masne koponente ćelijskog zida. Pesticidi uneti u zemljište, mogu u zavisnosti od primenjene doze i vrste preparata promeniti sastav zemljišne mikroflore.

Zemljišni fungicidi i dumiganti, po pravilu dejstvuju negativno na mikrofloru zemljišta. Opšti pokazatelj dejstva pesticida na mikrofloru jeste biološka aktivnost zemljišta, ili intenzitet zemljišnog disanja (sorpcija O2, oslobađanje CO2).

Herbicidi se relativno brzo razlažu u zemljištu i njihova primena u preporučenim dozama ne odražava se negativno na zemljišnu mikrofloru. Pri unošenju u zemljište u povećanim dozama, dolazi do privremenog pregrupisavanja sastava mikroflore. Karakter i stepen dejstva na faunu uslovljeni su osobinama preparata, njihovim sadržajem u zemljištu, sastavom faune i zemljišno-klimatskim uslovima.

Na ove činjenice treba obratiti veliku pažnju ne zanemarujući štetne uticaje koji mogu da se ispolje pre svega na zdravlje ljudi i životinja koje opet ulaze u lanac ishrane.
Dipl. inž. GORDANA REHAK

Najnoviji broj

24. novembar 2022.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa