Šta sve utiče na dobro bokorenje pšenice

Optimalni uslovi setve ozimih strnina kada dnevne temperature počnu padati ispod 15 stepeni. Habitus biljke ne bi trebao biti veći od 3 lista kako bi se sintetisali ugljeni hidrati i masti koji štite biljku od štetnog delovanja niskih temperatura. Dubine setve ne veća od 5 cm kako bi čvor bokorenja bio na 2-2,5 cm idealna zaštita od štetnih temperetura. Na ovim dubinama čvor bokorenja zaštićen od izmrzavanja.

Na dubinu čvora bokorenja utiče i svetlost odnosno gustina setve. Kad je manji životni prostor plići je čvor bokorenja i osetljiviji je u odnosu na useve optimalne gustine, zato se setva preporučene gustine i setve sejalicama preporučuju kad god je to moguće.

Povoljna temperatura za bokorenje15 -17 C pri povoljnoj vlažnosti nastaje 14-15 dana pre odlaska pšenice u zimsko mirovanje. Ako mirovanje nastupi pre bokorenja onda je period bokorenja pomeren za rano proleće pri stvaranju uslova i ovaj period može biti i do 120 dana.

Intenzitet bokorenja zavisi od klimatskih uslova, genetike sorte, krupnoće semena,vremena setve, gustine setve, aeracije zemljišta, mineralne ishrane. Na bokorenje se može uticati agrotehničkim merama, a bolje je pri povećanoj vlažnosti zemljišta, pri boljoj mineralnoj ishrani ( naročito azotom), pri optimalnom roku setve. Jedna biljka, u povoljnim uslovima, može začeti i preko 100 izdanaka, međutim svi izdanci ne formiraju stablo i klas. Jedna biljka formira 5-6 stabala, a klas i zrno daju 2-3 staba.

Proces bokorenja se odvija od do početka vlatanja kad potpuno prestaje ili se usporava.
Ostvareni prinos je u direktnoj vezi sa bokorenjem i na količinu sekundarnih stabaoca ili klasova može se uticati agrotehnikom u skladu sa genetskim potencijalom proizvođača. Preterani broj klasova daće sitnije zrno lošijeg hektolitra odnosno kvaliteta i obrnuto optimalan broj po jednom semenu daće dobar kvalitet i prinos predviđen od semenskih kuća.