Udarac cigle

Nikola Čvorić ostao je upamćen u istoriji šabačkog boksa kao onaj koji nije strepeo ni od najjačih rivala, spreman da se hrabro upusti u borbu protiv apsolutnih favorita, svestan da može pretrpeti, kolokvijalno rečeno, „dobre batine“. Nosio je nadimak Rojman. Boje Podrinja je branio krajem pete i početkom šeste decenije prošlog veka.

Jednom prilikom na drugoj strani ringa očekivao ge je bokser novosadske Vojvodine Vinker. Važio je za izuzetnog boksera, izrazito snažnog udarca i svakako je bio favorit u duelu za šabačkim predstavnikom.
Rojman se hrabro upustio u borbu, ali je ubrzo završio na podu. Odbrojavanja nije ni bilo potrebno, već pomoć lekarske ekipe. Meč je ubrzo proglašen završenim, a na proglašenju je bio samo takmiačr

Vojvodine sa podignutom rukom, uz aplauze prisutnih.
Predstavnici rukovodstva ondašnjeg Podrinja odmah su otišli do lekarske ekipe da čuju više o stanju svog boksera. Vratili su mu lekari svest i lagano se oporavljao. Mogao je da govori, što su iskoristili da ga pitaju kako se oseća? Morali su pre toga da mu pojasne da je doživeo nokaut i da je poražen.

-Ne sećam se ja udarca, niti nokauta protivnika, sećam se samo da sam odjednom osetio izuzetnu bol u predelu glave, takvu da sam bio uveren kako me je neko iz publike pogodio polutkom od cigle i to punom snagom, a onda mrak i evo sada pričam sa vama – pojašnjavao je osećaj Nikola Čvorić Rojman.