11. maj 2023.11. maj 2023.
Problemi se moraju sistemski rešavati
DVA MASOVNA UBISTVA U SRBIJI

Problemi se moraju sistemski rešavati

„Autoritet koji se gradi na strahu, kažnjavanju i nasilju prozvodi strah i nasilje koje dete prenosi i na odnose prema sebi i prema drugima. Bitno je da roditelji osveste da dete ima problem i da traže način da mu pomognu. Dešava se da roditelji problem minimiziraju, okrivljuju druge, najčešće vršnjake, školu sistem“, navodi Vesna Dimitrijević porodični savetnik Centra za socijalni rad Šabac. „Na teritoriji koju pokriva Policijska uprava u Šapcu, maloletnici veoma retko čine najteža krivična dela“ kaže kriminalistički inspektor Milena Jelić
Za samo dva dana u Srbiji je ubijeno 17 i ranjena 21 osoba. Među ubijenima 10oro dece, osam u školi u Beogradu i dvoje maloletnika u masakru u okolini Mladenovca. Zločine su počinili mlađi maloletnik, trinaestogodišnjak, neodgovoran pred Zakonom i mlađi punoletnik, dvadesetogodišnjak.

Nikada se ovako nešto nije dogodilo u Srbiji, pa i u svetu se retko dešavalo da osnovac zapuca na svoje školske drugove. Narednih dana mnogi su tražili krivce i nalazili ih u pojedincima, porodicama, sistemima, medijskom sadržaju, državi... Drugi su ostali nemi.

Ove tragedije nikada neće biti zaboravljene, ali važno je da se ne ponove. Pitanje je da li smo svi zajedno dovoljno jaki i mudri da stvorimo lepše i bezbednije mesto za život.

ZAŠTO
Centar za socijalni rad jedna je od prvih institucija koje reaguju kada mladi imaju probleme. Vesna Dimitrijević, diplomirani pedagog, porodični savetnik, rukovodilac Službe za zaštitu dece i mladih Centra za socijalni rad Šabac ističe da su u ovim trenucima svi suočeni sa osećajem tuge, besa i nemoći.

Vesna Dimitrijević, diplomirani pedagog, porodični savetnik, rukovodilac Službe za zaštitu dece i mladih Centra za socijalni rad Šabac


-U okviru aktuelnih, tragičnih dešavanja, svi smo ostali nemi. Postavljamo pitanja na koje nemamo odgovore. Svi, nebitno ko smo i čim se bavimo. Ljudi smo, pre svega. Najteže situacije u životu svakog čoveka su one u kojima nemamo odgovore, ili bar jedan odgovor, jedno logično objašnjenje. Veoma je teško svakome kada nema odgovora, kada postoji jedno veliko ZAŠTO i jedno veliko NE ZNAM.

Svakodnevno smo upućeni na decu koja samo vole svoje roditelje, koji se više ne vole i koji su ljubav zamenili međusobnom mržnjom. Na decu ponekad tužnu, ponekad nemoćnu, napuštenu i nevoljenu a često, kao posledicu svega ovoga, sa formiranim agresivnim obrascima ponašanja, nekada usmerenim ka sebi a nekada ka drugima. Na žrtve porodičnog i vršnjačkog nasilja i na one koje vrše nasilje, porodično i vršnjačko. Suočeni smo sa njihovim brigama, sumnjama i strahovima i često sa njihovim ličnim stavovima i uverenjima, u koja čvrsto veruju ali ne žele da ih menjaju, a što bi ponekad mogao biti jedan korak ka rešenju, navodi Vesna Dimitrijević.

Ljubav isceljuje
CSR pomaže u okviru svojih zakonskih, profesionalnih i ljudskih mogućnosti. Kada porodice prihavataju da im je potreban savet i podrška, to je često put ka rešenju.

-Ukazujemo roditeljima da je osluškivanje i razumevanje potreba deteta i usvajanje nenasilnih vaspitnih metoda najbolji i najzdraviji način da roditelji svojim pozitivnim primerom uspostave zdrave vaspitne granice i da svoj odnos sa decom zasnivaju na razumevanju, strpljenju, doslednosti i poštovanju. Ukazujemo da autoritet koji se gradi na strahu, kažnjavanju i nasilju prozvodi strah i nasilje koje dete prenosi i na odnose prema sebi i prema drugima, često i tokom celog svog života. Možda je potrebno da osvestimo jednu jednostavnu činjenicu. Da je LjUBAV nemerljiv ulog, koji možemo darivati svojoj deci i koja ima svevremensku i univerzalnu snagu. Da LjUBAV leči i isceljuje, kaže Dimitrijevićeva.

Foto: Pixabay


Prihvatanje problema put ka rešenju
Roditelji treba da primete i prihvate kada dete ima problem i da reaguju na vreme.
-Bitno je da roditelji osveste da dete ima problem i da traže način da mu pomognu. Dešava se da roditelji problem minimiziraju, okrivljuju druge, najčešće vršnjake, školu sistem. Često nepohađanje nastave, sitne krađe, druženje sa asocijalnim vršnjacima, nepoštovanje autoriteta roditelja, mučenje životinja, pravljenje lažnih profila na društvenim mrežama, sve su to signali na koje roditelji treba da reaguju na vreme. Bilo bi dobro da postoji više preventivnih programa. Mi se ovim slučajevima bavimo kada već postoji problem, a problem se ne tiče samo jedne institucije nego je sistemski. Porodica je ta koja je primarna, zatim sledi škola. Ipak, vrednosti koje se gaje u porodici je nešto što dete usvaja, a u toku odrastanja pred njim su izazovi koje treba da savlada. Ako želimo bolju decu, treba da budemo bolji roditelji, poručuje Vesna Dimitrijević.

Ukazujemo roditeljima da je osluškivanje i razumevanje potreba deteta i usvajanje nenasilnih vaspitnih metoda najbolji i najzdraviji način da roditelji svojim pozitivnim primerom uspostave zdrave vaspitne granice i da svoj odnos sa decom zasnivaju na razumevanju, strpljenju, doslednosti i
poštovanju. Ukazujemo da autoritet koji se gradi na strahu, kažnjavanju i nasilju prozvodi strah i nasilje koje dete prenosi i na odnose prema sebi i prema drugima, često i tokom celog svog života. Možda je potrebno da osvestimo jednu jednostavnu činjenicu. Da je LjUBAV nemerljiv ulog


Problem krivične neodgovornosti
Prema našem Zakonu deca su krivično odgovorna sa navršenih 14 godina. Često problemi počinju dosta ranije. Najnoviji predlog je da se donja granica krivične odgovornosti spusti na 12 godina.

-Imamo decu koja su krivično neodgovorna, a čine veliki broj krivičnih dela. Nema ih mnogo, ali ih uvek ima. Takva deca kada napune 14 godina nastavljaju da vrše krivična dela i često prva mera bude vaspitno – popravni dom, navodi Dimitrijević.

Centru uglavnom stižu prijave od škola da deca ne pohađaju redovno nastavu, ili da se ne ponašaju disciplinovano. Centar u takvim slučajevima može da pokuša da zajedno sa porodicom napravi neko poboljšanje u ponašanju deteta. Nažalost, takva deca najčešće dolaze iz disfunkcinalnih porodica, odnosno porodica gde i roditelji imaju slične obrasce ponašanja.

Prema našem Zakonu deca su krivično odgovorna sa navršenih 14 godina. Često problemi počinju dosta ranije. Najnoviji predlog je da se donja granica krivične odgovornosti spusti na 12 godina


Tokom 2021. godine CSR je stigao 51 zahtev prema maloletnih učiniocima krivičnih dela, starijim od 14 godina. Prošle godine bilo je 88 ovih zahteva.

-Svaki slučaj je drugačiji i individualan. Kada procenimo da će imati efekta, uputimo porodicu u naše savetovalište za porodicu i mlade. Međutim, često se radi o deci gde postoji istorija roditelja sa problematičnim ponašanjem, koji su na evidenciji Centra, Policije, sudova. Naravno, desi se da se radi o nekoj trenutnoj krizi koju porodica ima snage da prevaziđe. Najbolje je kada se sve završi samo na jednom incidentu koji dete napravi. Međutim, praksa i iskustvo su nam pokazali da to uglavnom bude početak asocijalnog ponašanja, kaže Dimitrijević.

Foto: Pixabay


Nema mnogo mehanizama kako bi se uticalo na decu mlađu od 14 godina sa problematičnim ponašanjem. Na teritoriji Šapca ne postoji hraniteljska porodica koja bi preuzela takvo dete.

-Imamo dve opcije. Kada je slučaj urgentan, odnosno kada dete svojim ponašanjem ugrožava sebe i druge, obraćamo se specijalizovanim prihvatilištima, ali njih je takođe malo u Srbiji i mali su im kapaciteti. Druga opcija je da tražimo saglasnost resornog Ministarstva da dete smestimo u vaspitnu ustanovu, objašnjava Vesna Dimitrijević.

Statistika: maloletnici retko čine najteža krivična dela
Prema podacima Policijske uprave Šabac za prvatri meseca ove godine evidentirano je 27 maloletnika koji se sumnjiče da su izvršili krivična dela, što je 12 maloletnika manje nego u istom periodu prethodne godine. Od tog broja njih 17 su stariji maloletnici od 16 do 18 godina, dok su ostalih 10 mlađi maloletnici od 14 do 16 godina.

Savetovalište dostupno svim građanima
Savetovalište za porodicu i mlade, u okviru Centra za socijalni rad „Šabac“, pruža savetodavne i terapijske usluge, posebno uzimajući u obzir aktuelna dešavanja i potrebu porodice ili pojedinca za podrškom. Savetovalište radi ponedeljkom i sredom, od 15 do 19 časova. Usluge Savetovališta su besplatne i mogu se zakazati telefonom, lično ili upućivanjem od strane drugih institucija. Telefon Savetovališta je 064 82 77 338.
Podrška nam je potrebna, poručuje Vesna Dimitrijević.


-Maloletnici najčešće čine imovinska krivična dela, a od početka godine, između ostalog, evidentirano je da su učinili devet teških krađa, odnosno 10 manje nego u istom periodu prethodne godine, sedam krađa ili dve manje nego u istom periodu 2022, dok su u ovom periodu i ove i prethodne godine učinili po jedno krivično delo neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila. Na teritoriji koju pokriva Policijska uprava u Šapcu, maloletnici veoma retko čine najteža krivična dela, teška ubistva, ubistva i pokušaje ovih krivičnih dela, krivična dela teške i lake telesne povrede, kao i dela u vezi sa drogom. Prema statističkim podacima, maloletnici najčešće počinju da vrše krivična dela u uzrastu od 14 do 16 godina, kaže kriminalistički inspektor kapetan policije Milena Jelić.

Policija po školama radi na prevenciji
Ministarstvo unutrašnjih poslova kontinuirano radi na prevenciji svih oblika kriminaliteta od najranijeg uzrasta. Drže predavanja po školama i razgovaraju sa decom o problemima sa kojima se najčešće suoačavaju, a to su vršnjačko nasilje i narkotici.

Nema mnogo mehanizama kako bi se uticalo na decu mlađu od 14 godina sa problematičnim
ponašanjem. Na teritoriji Šapca ne postoji hraniteljska porodica koja bi preuzela takvo dete


-Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Šapcu, u cilju smanjenja maloletničke delinkvencije, krajem prošle godine, održali su predavanja u Srednjoj ekonomskoj školi, kojima je prisustvovalo 230 učenika devet odeljenja ove škole, na teme nasilja među vršnjacima i zloupotreba opojnih droga. Takođe, od početka ove godine, u četiri osnovne škole, održano je sedam predavanja na temu nasilja kojima je prisustvovalo 283 učenika i sa tim predavanjima će se i u narednom periodu nastaviti. Cilj ovih predavanja je da učenike podstaknemo da razgovaraju o problemu nasilja i načinima njegovog rešavanja, kao i da im ukažemo na opasnosti korišćenja narkotika, kaže Milena Jelić.

Od ponedeljka u svim školama u Srbiji dežuraju pripadnici Policije.
M.M.

Najnoviji broj

13. jun 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa