Prijateljstvo veže za gimnazijske daske koje život znače

Iz sedmomesečnih proba i druženja razvila su se prijateljstva, steklo samopouzdanje, trema i strah od javnog nastupa iščezli na bini, prepoznali se potencijali, talenat, naučio jezik. Jedno drugom su bili podrška, učestvovali u kreiranju komada i tako je nastala kruna zajedničkog rada- predstava na engleskom jeziku „My life with Boss“ premijerno izvedena početkom aprila u Šabačkoj gimnaziji. Igraju: Nikola Pavković, Angelina Vuković, Lena Đurić, Nevena Pantelić, Milić Lukić, Mila Jelikić, David Vasiljević, Lazar Jovanić, Teodora Jovanović, Vuk Mihailović, Ognjen Borota i Lenka Ković. Plakat i fotografije radili su Tamara Jovanović i Mina Jovanović. Autor teksta i režije je profesorka engleskog jezika Ana Jelikić, koja je na istoj misiji proteklih 18 godina.

Festivalska priznanja
Sve je počelo kada je šabačkim gimnazijalcima na VHS kaseti pustila snimak svog učešća u školskoj predstavi kada je bila đak, a oni poželeli da i sami budu deo jedne takve priče. Za svakog ko je želeo morala se naći uloga, a nijedan komad nije bio odgovarajuć, pa je uzela olovku u ruke i sama napisala novi.

-Koliko imam zainteresovane dece, toliko uloga moram da osmislim, u skladu sa tim šta ko može da izvede. Škola podrazumeva stalnu spremnost na promene, pa se dešava da nekad prvo napišem tekst, pa kasnije izaberem decu. Tematika je vezana za ograničenja u smislu scenografije, komad se igra na jednom mestu i moram da osmislim šta je zgodno da se izvede. Kostimi moraju da budu na neki način praktični, da mogu lako da se nađu, da se ne šiju ili kupuju. Cilj mi je da predstava bude zanimljiva, a da u isto vreme njeno izvođenje ne košta mnogo. Oni nisu glumci, ja nisam režiser, tako da je to što nastane proizvod našeg uživanja na probama- priča Jelikićeva, koja se sa decom sastajala u početku jednom nedeljno, a ta druženja su im tako zanimljiva da im se ne odlazi kući ni kada objavi da je proba završena.

Tokom godina, gostovali su po srednjim školama širom Srbije, na festivalima dobijali nagrade za tekst, scenografiju, režiju, kostime, glumce. Poslednja premijera, komedija, govori o mladiću Elvudu koji je bio zaljubljen, a nije bio svestan svojih osećanja, pa je izmislio imaginarnog prijatelja da bi se tako zaštitio.

-Tumačila sam ulogu Elvire, njegove rođene sestre koja je zabrinuta za njegovo stanje kao tridesetogodišnjaka, imajući u vidu da je takvo ponašanje karakteristično za malu decu. Pozivam psihijatra da porazgovara sa njima, nastaje nesporazum kada on pogrešno procenjuje ljude i ostale uloge u predstavi i tako nastaje zaplet. Imamo i slučaj kriminala, gde lopov sakriva prsten ukraden od gradonačelnika u stan gde se radnja dešava. To je kompleksna predstava sa mnogo detalja i začkoljica. Uloga mi je baš legla, delim osobine sa likom koji tumačim, zato što sam i sama nekad paničar. Osećala sam se prirodno i uživala sam na probama- podvlači učenica četvrte godine Angelina Vuković, koja to opisuje kao iskustvo koje će pamtiti do kraja života.

„Izmišljeni prijatelj“ u pravo vreme
Ove godine desilo se da je momak koji je imao glavnu ulogu spletom okolnosti morao da napusti probe i onda se priključio Vuk Mihailović i za dva meseca sve postigao.

-Spontano sam ušao u predstavu i dobio ulogu zato što drug nije mogao da dolazi redovno na probe. Profesorka me pozvala da se priključim i pristao sam. Od februara sam spremao celu ulogu. Bilo je teško, ali nisam mogao da razočaram profesorku, koja nam je velika podrška i bez nje ništa ne bismo uspeli- poručio je Vuk, „izmišljeni prijatelj“ Nikole Pavkovića, kome je ovo druga godina u sticanju iskustva na sceni.

-Zadovoljan sam ulogom, nastupom i celom pričom oko predstave. Jedino što je možda bilo teško u početku je što brzo govorim, pa sam naučio da pričam polako, da nekad čak i brojim između dve rečenice do tri i to smo popravili vremenom- ističe Nikola.

Zadatak da u ulozi stručnjaka posmatra neobično ponašanje ljudi pripao je Leni Đurić.
-Sviram gitaru i bas i povremeno pevam, tako da mi scena nije strana. Kao asistent psihijatra dolazim u jednom trenutku s namerom da pomognem glavnom liku. Poprilično sam nezainteresovana za dešavanja, u nekom sam svom svetu, tu sam da dodam ako nešto treba, ali obično stojim sa strane, posmatram ljude. Izazov je bio scenski pokret. Jedno je pričati, a sasvim drugo to uskladiti sa ponašanjem na sceni- objašnjava Lena.

Dodatan pritisak osećala je Mila Jelikić, kojoj je rediteljka i mama, pa je njena uloga bila pod budnim okom cele porodice.

Sa gimnazijske na pozorišnu scenu
-Od kada sam bila mala i gledala kako mama radi na predstavama, bila mi je želja da učestvujem i to je nešto što me uvek pratilo. Pored glavnog zapleta, zamišljenog lika, postoji i ta krađa prstena, tako da sam ja bila lopov, komšinica glavnog lika, koja je prsten sakrila u njihovom apartmanu i često tu boravim- priča Mila.

Učenik druge godine Lazar Jovanić išao je u dve škole glume, glumio u školskim predstavama, ali ovo je prva na engleskom jeziku. On je Dejmon, FBI agent, po prirodi posla sumnjičav, želi da zaštiti svoju porodicu, prvenstveno ženu.

-Glumačke veštine mi nisu predstavljale veliki problem, samo malo jezičke. To su sitni problemi i greške koje se daju ispraviti, a i kad se dese, budu smešne publici. Iako sam u početku bio skeptičan, uspeo sam da uspešno obavim zadatak- naglašava Lazar i dodaje da će se boriti da upiše glumu, jer, ukoliko verujete u sebe i istrajni ste, uspećete u svemu što radite.

Slede gostovanja glumačke družine u Bijeljini, Požarevcu i festival u Novom Sadu krajem maja. Za neke će to biti rastanak sa glumom, a za neke početak puta na kome će težiti ka profesionalnom nastupu na sceni. Treba napomenuti da pojedini taj san danas žive, a počeli su upravo na gimnazijskim daskama koje život znače.