Primarna infekcija kreće preko zaraženih cvetnih delova

Siva trulež se na našem području smatra za ekonomski najznačajniju bolest u proizvodnji jagoda. Uslovi u proizvodnji su u proteklom periodu bili veoma povoljni za razvoj prouzrokovača sive truleži (Botrytis cinerea) jer su u periodu cvetanja i razvoja plodova registrovane učestale padavine.

Najopasnija je u vreme početka dozrevanja plodova na kojima se javlja karakteristična paučinasta prevlaka, sivo smeđe boje, koja predstavlja miceliju gljive, ali pored plodova napada i druge biljne organe. Ova gljiva prezimljava u mrtvom biljnom tkivu i biljnim ostacima u vidu micelije ili sklerocije. U proleće sklerocije plodonose i nastaju spore koje se šire vetrom i kišnim kapima.

Kasnije gljiva prodire i u nedozrele plodove i u njima ostaje u latentnom stanju dok plod ne počne da sazreva, dok je sekundarna zaraza moguća ukoliko na plodovima ima oštećenja od insekata ili nekih drugih mehaničkih oštećenja.

Razvoju bolesti pogoduje vlažno vreme praćeno padavinama i visokim vrednostima realtivne vlažnosti vazduha.

Foto: Pixabay

Prilikom uzgoja jagode treba voditi računa o sadnji otpornih sorti koje nisu na bujnim podlogama, gustini sklopa, optimalnoj primeni azotnih đubriva, uklanjanju starog lišća iz zasada a pogotovo oko samih biljka, podizanju zasada na bankove da plodovi ne budu u kontaktu sa zemljom.

Usled kišnih dana u berbi kvalitet plodova se smanjuje, pa po pojavi sive truleži najbolje je takve plodove izneti iz zasada i uništiti.

Od hemijskih mera nege značajna je upotreba fungicida od faze cvetanja pa sve do plodonošenja (ukoliko su povoljni vremenski uslovi za razvoj gljive) i to registrovanih aktivnih materija na bazi pirimetanila, boskalida u kombinaciji sa piraklostrobinom, ciprodinila u kombinaciji sa fludioksonilom i fenheksamida. Aktivne materije je važno menjati kako se ne bi stvorila rezistentnost kod gljive koja izazviva ovo oboljenje.