Ljupko Babić čuvar tradicije

Čamac iz Prova, pravo umetničko delo, imali su ugledni u staroj državi kao znak prestiža pa su se glumci, značajni ljudi utrkivali ko će imati kuće na vodi od najkvalitnijeg drveta i nadahnućem umetnika u pravljenju čamaca ali i svih umetnina od drveta.

Junak naše priče Ljupko Babić ima 62 godine i poslednji je na braniku umeća proizvodnje čamaca i svega neophodnog da se brodi vodama Srbije.

Još uvek se uradi poneki čamac ali i stolovi, garniture, stolice a tražeći uglavnom drvo neobičnog izgleda koji su ukras nebrojeno domova. Ljupko stvara od 1982. godine i diči se nasleđenim talentom:

„ Moj otac Vladislav je ovaj zanat radio od 1950. godine a sada sam ostao jedini koji uradi, poredeći ono i sadašnje vreme, nekada deset a sada jedva jedan čamac. Kada su vesla u pitanju bilo je nekada u sezoni stotinak a sada jedva do desetak. I to je razlog što oni koji bi nastavili tradiciju izrade čamaca sada nema i teško da će se pojaviti, veli Ljupko Babić.

Za tajnu kvaliteta dodaje da se čamci grade od kvalitetnog hrasta a vesla od crvene vrbe. I za kraj pominjanja onih koji su imali čast da dobiju čamac iz Prova pominju se glumci Tanja Bošković, Marko Nikolić i Goran Sultanović između ostalih, prave mini jahte gostile su profesore, umetnike svih oblasti i druge brojne građane kojima su baš ti čamci bili stvar prestiža. A sada eto, pala knjiga na jedno slovo...