Neki vilenjaci iz Bare
Poslednji majski dan. Užurbano se vraćam sa posla sa dva telefona, laptopom u rukama i razmišljam kako mi je dosta svega. U mislima roj, noge same znaju put, glava je na off modu. Kao u magli koračam dobro poznatom prečicom. Iz misli me trgao zvuk: „Ja sam koren, ja sam grana. Samo mi se čini da sam sama. Iza mene stoji moja mama...“
Podižem pogled i iznenađeno vidim šest devojčica i dečaka kako razdragano pevaju pesmu „Mama“ Zemlje gruva. Stihove prati uvežbana koreografija i iskren osmeh. Iznenađena, oduševljena ne znam da li da zastanem, ili kao nezainteresovano produžim svojim putem kako im ne bih prekinula igru.
Primetili su me i zastali sa pevanjem. I tu je čuveni moblini telefon bio spas. Pravila sam se da ništa nisam videla, da mi je stigla poruka i da baš baš žurim. Nastavili su sa pesmom i istom radošću.
Moram da priznam mi je tih nekoliko minuta bio najlepši deo dana. Sreća, nada i vera u drugačije. Neko mi je rekao da su oni retki, da se retko viđaju, kao vilenjaci. E, pa dragi moji vilenjaci, iz Bare, hvala za osmeh.
Znam da će neki reći: „Pa šta. Deca pevaju“. Da, deca pevaju. Kada ste poslednji put videli decu koja se igraju, pevaju i iskreno raduju, bez mobilnih telefona? Ne, ne mislim da su današnja deca „vezana“ za ekrane više od nas. Znamo vrlo dobro koliko svako od nas dnevno provede minuta/sati na društvenim mrežama, poroveravajući mejlove, odgovarajući na različite poruke, pozive. Da, nekima od nas je to posao. A kada ne radimo? Ne zavraravajmo se. Nismo baš najbolji primeri deci i omladini. A to govori neko ko je pre nekoliko godina bio u kategoriji mladih. Koliko ste lajkovali, podelili, pročitali tekstova i objava o izuzetnim mladima? A koliko ste komentara ostavili na vest iz crne hornike o „divljoj, nevaspitanoj omladini“? Gde je tu naša, vaša uloga?
Svaki put kada pomislite, ili izgovorite kako današnja deca nisu dobra, vaspitana i kakva je omladina, setite se da negde postoje vilenjaci koji ruše sve te predrasude, samo se o njima retko govori i nisu vidljivi. Možda zato što su tako vredni, zbog toga se i kriju, kako ne bi drugi pokvarili njihovu magiju.
Bravo za sva magična bića koja opstaju u vremenu ludila.
A vi, dragi roditelji, bake, deke, tetke, ujaci, stirčevi, kumovi, prijatelji, komšije, koja je vaša super moć i kome ste danas bili podrška, oslonac, vetar u leđa i inspiracija?
Podižem pogled i iznenađeno vidim šest devojčica i dečaka kako razdragano pevaju pesmu „Mama“ Zemlje gruva. Stihove prati uvežbana koreografija i iskren osmeh. Iznenađena, oduševljena ne znam da li da zastanem, ili kao nezainteresovano produžim svojim putem kako im ne bih prekinula igru.
Primetili su me i zastali sa pevanjem. I tu je čuveni moblini telefon bio spas. Pravila sam se da ništa nisam videla, da mi je stigla poruka i da baš baš žurim. Nastavili su sa pesmom i istom radošću.
Moram da priznam mi je tih nekoliko minuta bio najlepši deo dana. Sreća, nada i vera u drugačije. Neko mi je rekao da su oni retki, da se retko viđaju, kao vilenjaci. E, pa dragi moji vilenjaci, iz Bare, hvala za osmeh.
Znam da će neki reći: „Pa šta. Deca pevaju“. Da, deca pevaju. Kada ste poslednji put videli decu koja se igraju, pevaju i iskreno raduju, bez mobilnih telefona? Ne, ne mislim da su današnja deca „vezana“ za ekrane više od nas. Znamo vrlo dobro koliko svako od nas dnevno provede minuta/sati na društvenim mrežama, poroveravajući mejlove, odgovarajući na različite poruke, pozive. Da, nekima od nas je to posao. A kada ne radimo? Ne zavraravajmo se. Nismo baš najbolji primeri deci i omladini. A to govori neko ko je pre nekoliko godina bio u kategoriji mladih. Koliko ste lajkovali, podelili, pročitali tekstova i objava o izuzetnim mladima? A koliko ste komentara ostavili na vest iz crne hornike o „divljoj, nevaspitanoj omladini“? Gde je tu naša, vaša uloga?
Svaki put kada pomislite, ili izgovorite kako današnja deca nisu dobra, vaspitana i kakva je omladina, setite se da negde postoje vilenjaci koji ruše sve te predrasude, samo se o njima retko govori i nisu vidljivi. Možda zato što su tako vredni, zbog toga se i kriju, kako ne bi drugi pokvarili njihovu magiju.
Bravo za sva magična bića koja opstaju u vremenu ludila.
A vi, dragi roditelji, bake, deke, tetke, ujaci, stirčevi, kumovi, prijatelji, komšije, koja je vaša super moć i kome ste danas bili podrška, oslonac, vetar u leđa i inspiracija?
M.Ž.
Najnoviji broj
18. april 2024.
