„Gotovo je nemoguće zamisliti vašar bez ringišpila i drugih sprava za razonodu novijeg i starijeg tipa, namenjenih svim generacijama vašardžija. U socijalnom smislu vašari su oduvek bili mesta susretanja, specifičnog gostoprimstva i uspostavljanja novih veza“, istakla je Ivana Jovanović Gudurić
Postavka “Tradicija vašara u Srbiji” u Narodnom muzeju u Šapcu zajednički je projekat ustanova kulture iz Srbije. Ideja je da se kroz interesantnu postavku prikaže istorijat vašara kao posebnog vida okupljanja, razmene roba, informacija i druženja na velike crkvene praznike.
Foto: "Glas Podrinja"
Bogatstvo različitosti Na izložbi su prikazane reprodukovane fotografije, pisana i audio-vizuelna građa iz fondova različitih intittucija kulture u zemlji.
-Tokom prethodnih decenija etnolozi zaposleni u muzejima su prikupili vrednu građu o najznačajnijim vašarima na našim prostorima, a mnogi to čine i danas. Radi se o arhivalijama, fotografijama i video zapisima nastalim od sredine 20. veka do današnjih dana. Izložba „Tradicija vašara u Srbiji“ nastala je sa idejom da se deo ove građe objedini i prikaže najširoj javnosti. Takođe, želja nam je bila i da promovišemo praksu zajedničkog rada u oblasti prezentacije kulturnog nasleđa -istakla je koordinatorka projekta Ivana Jovanović Gudurić i dodala da su vašari i sabori vekovima održavali suštinske osobine srpskog narodnog bića i predstavljali javnu scenu života u pravom smislu reči.
Foto: "Glas Podrinja"
-Njihova pojava, uslovi razvoja i transfomacije, kao i značaj za užu i širu zajednicu, mogu se pratiti, na osnovu različitih izvora, od sredine 18. veka do danas na prostoru čitave Srbije. Još je Vuk Stefanović Karadžić u Srpskom rječniku, dobro uočio i sažeto opisao osnovne funkcije vašara: versku (saborsku), trgovačku (ekonomsku), zabavnu (kulturnu) i društvenu (u užem smislu). U novije vreme potrebno je dodati i njihovu funkciju u razvoju turizma. Održavanje vašara se i danas vezuje za velike crkvene praznike, a nekada su se i fizički odvijali u portama ili u blizini pravoslavnih hramova. Ekonomski aspekt vašara ogleda se, pre svega, u trgovačkoj funkciji, koja je tokom vekova, a i danas, predstavljala njihovu primarnu odrednicu. Na vašarima se trgovalo stokom, žitaricama i drugim poljoprivrednim proizvodima. Oni su bili glavna mesta na kojima su svoje proizvode plasirale zanatlije, a prodavani su i proizvodi domaće radinosti.
Šabački vašar -Prvi zapisi o održanju vašara u okolini Šapca datiraju iz. 14. veka, gde se u Ravaničkoj povelji navode prihodi od panađura u Mačvi i Podgorici. Od vremena Prvog srpskog ustanka u Šapcu su se održavali vašari na Đurđevdan i Mitrovdan. Knez Miloš Obrenović je 1839. godine doneo doneo uredbu o održavanju panađura (vašara) u čitavoj Kneževini Srbiji. Tada je vašar u Šapcu tada bio na prostoru Topovika (od današnjeg marketa Lidl do Pocerskog Pričinovića) u vreme Đurđevdana i Mitrovdana. Po završetku Prvog svetskog rata uveden je i vašar na Malu gospojinu koji je postao najvažniji – pojasnila je muzejska savetnica Narodnog muzeja u Šapcu Aleksandra Jovanović.
Vašari kao mesto susreta Naglašava da su vašari intenzivirali robnu razmenu između sela i grada, predeonih celina ili susednih oblasti.
-S vremenom je zabavna funkcija vašara postajala sve izraženija. Zabavni život odvija se po vašarskim šatrama uz prepoznatljivu gastronomsku ponudu i muziku i u okviru „zabavnih parkova“. Gotovo je nemoguće zamisliti vašar bez ringišpila i drugih sprava za razonodu novijeg i starijeg tipa, namenjenih svim generacijama vašardžija. U socijalnom smislu vašari su oduvek bili mesta susretanja, specifičnog gostoprimstva i uspostavljanja novih veza.
Foto: "Glas Podrinja"
U projektu su učestvovali Etnografski muzej u Beogradu, Muzej Vojvodine, Narodni muzej Šumadije, Narodni muzej Zrenjanin, Narodni muzej Valjevo, Narodni muzej Zaječar, Narodni muzej Krajine, Narodni muzej Kruševac, Narodni muzej Čačak, Narodni muzej Šabac, Zavičajni muzej Ruma, Narodni muzej Pančevo, Zavičajni muzej Paraćin, Muzej Staro selo Sirogojno, Zavičajni muzej Knjaževac, Istorijski arhiv „Timočka krajina“, Narodni muzej Kraljevo, Muzej Ponišavlja Pirot, Muzej „Ras“ Novi Pazar, Istorijski arhiv u Pančevu.
Foto: "Glas Podrinja"
Foto: "Glas Podrinja"
Foto: "Glas Podrinja"
