DžELAT STANA I SEKIRA

Svedoci smo na svakom koraku svakodnevnih rasprava o pravcu kojim dalje treba ići. Staro je brate staro, veli seoski postari šeret, ali i ovo novo ne vredi ni lule duvana. Pa kuda ići postavlja se pitanje a odgovor nudi priča koja sledi. Po njoj, poštovaoci starih vremena nemaju dileme. Domaćin kuće a tek najstariji od njih poštovali su se do neshvatljivog u ovo vreme. Istina je, ljubila se čak i ruka pa čik da neko mlađe generacije prođe pored starine i pritom ne nazove Boga. Mladi opet uz smeh vele da bi to bilo preporučljivo u doba korone koju je opet tvrde isti stvorila neka mudra starija glava.

Starije žene su bile uglavnom tihe i vredne a pritom rađale i po tuce dece. I gle čuda, svi bi se u životu snašli, dobro okućili i dobro decu usmerili u dalji život. U selu pored Save i sada teče priča o dželat Stani. Starica mudre glave, oštroumna seljanka koja je znala da prekim putevima iz Posavine stigne u svoj rodni kraj tamo na granici sa Bosnom. Nosila je i u prtenoj torbi i na obramici od par sličnih od crvenih jabuka do slanine i brojnih gurmanluka, jaja i rakije koju je sama pekla ali i pletene čarape da obraduje brata i starije. Imala pet ćeri i tri sina a u šali umela reći da onaj koji se odredi za naslednika zna i te kako raskućiti ognjište, kao da je biran.

Ode tako ona, jedne prilike, a sin u mehani proda prastaru magazu i misleći da će majka ostati par dana dogovori se da dan kasnije kupci dođu po nju. Kako nekada beše poraniše kupci u svitanje sa par taljiga po magazu. U zlo doba eto i vremešne dželat Stane. Nisu se ni ćeramide takli a ona zgrabi sekiru i odvažno izusti: Ko samo takne ode mu glava. I bi kako je moralo biti. Magaza osta da i dan danas čeka mlađe naraštaje. Mnogi će reći dobro da je prošlo to vreme. Prisećali se nane Stane da je pred samu smrt plela i heklala i pritom krstila što mladice ne znaju i ne žele saznati ništa od toga. A sad se opet na društvenim mrežama sve može naći ali od toga vajde nema. O dželat Stani ni reči.

Nove i generacije okupirane od šume društvenih mreža nemaju vremena da ga na činjenice troše, poput tamo neke dželat Stane

Nedavno o slavama setiše se u vašaru taštine i podeljenosti da nekad beše obilje čeljadi i da je i brazda zemlje vredela nečije glave a sada je naslednike teško pronaći. Znanje se ismeva a rad kudi pa deluje smešno da se komentariše kako nema radnika i nedovoljan je broj visokoučenih i ko je to ko se ovom zamešeteljstvu čudi. U prisećanjima ima i svevremenih mudrih zaveta poput onog o pomodarstvu traženja novih prijatelja i to među starim dušmanima...

Dželat Stana i istina po njoj, pokazana sekirom, koliko god grubo zvučala i te kako je uputna u sad opustelim selima i od narodovanim gradovima. U priči o uranku uz kafu, prosedi vršnjaci, podsećali da reč zna biti oštrija od sekire i da bi nam dobrodošle neke nove Stane, da sela ispune porodom i sve postave na svoje mesto poput žutih dunja u prozoru s jeseni.

Nove i generacije okupirane od šume društvenih mreža nemaju vremena da ga na činjenice troše, poput tamo neke dželat Stane.