Stamena dela livnice „Jeremić“ na mapi sveta

Tradicija ovenčana priznanjem zajednice i trajanjem. Najstarija umetnička livnica na Balkanu „Jeremić“ svoj zapis do sada je ostavila na tri kontinenta- u Evropi, Americi i Africi. Za tri godine obeležiće vek postojanja, a samo u našoj prestonici više od 80 spomenika ima njihov potpis. Posebnu pažnju javnosti u mačvanskom kraju privukli su kada je prošle godine u Banovom Polju u opštini Bogatić ukradena bista Srđanu Stančetiću, heroju sa Košara.

Počast heroju sa Košara
-Tada sam odlučio da u livnici besplatno uradimo bistu. Kontaktirao sam sa redakcijom novina koje su objavile tekst o tom činu kako bismo mogli sve da organizujemo. Kada smo otišli tamo, ispostavilo se da je moja porodica uradila i prvu bistu pre dvadesetak godina. Došli smo u Bogatić, sačekao nas je predsednik opštine Milan Damnjanović sa kojim smo ostvarili sjajnu komunikaciju i završili sve što je potrebno- priča vlasnik livnice Slobodan Jeremić, četvrta generacija u tom poslu.

Ujak njegovog pradede, osnivač i začetnik posla, radio je u čuvenoj livnici „Miler“ u Beču, nakon čega se vratio u Srbiju i Slobodanovog pradedu naučio zanatu. Prvi veliki posao bile su im skulpture „Igrali se konji vrani“ ispred Skupštine Srbije.

-Radili smo u saradnji sa Tomom Rosandićem, jednim od naših najvećih vajara, kasnije i sa Ivanom Meštrovićem, zatim Tomislavom Akimovskim, čuvenim makedonskim vajarom, s kojim smo najviše sarađivali, a tu su i Svetomir Radović, Drinka Radovanović, ta saradnja se kasnije nastavlja. Sada više težimo da afirmišemo mlađe umetnike. Mnogo dobrih mladih vajara ima u Srbiji, treba im dati šansu da pokažu šta umeju i znaju- navodi on.

Osamdesetak spomenika u prestonici izliveno je u livnici „Jeremić“, čija je adresa u Vrčinu. Nikola Pašić, Petar Nikolajević Moler, despot Stefan Lazarević, Borislav Pekić, Milutin Milanković, vojvoda Stepa, mnogo bista, reljefa, ploča...

Humanost i dobar glas
-Radili smo mnogo u Evropi, čak i za Ameriku. Na Menhetnu u Njujorku stoji bista Nikole Tesle koju smo mi izlili, u Africi, u Zambiji, spomenik, dva orla sa rasponom krila osam metara. Većinom naša dijaspora stupa u kontakt sa nama kako bismo ostvarili saradnju kada je reč o spomenicima rađenim za inostranstvo. Čuli su za nas kao najstariju livnicu, znaju za naš kvalitet i sve što smo radili- ističe.

Najduže su radili konjaničke statue kralja Petra u Novom Sadu. Spomenik izlivan oko tri meseca imao je više od 50 delova koje je trebalo obraditi, zavariti, te varove skloniti, ispatinirati. Najzahtevnije su, objašnjava, upravo te figure.

-Petoro ljudi stalno radi u livnici, ali kad ima više posla angažujemo ispomoć. Porodična smo firma, tako da sam još kao mali bio tu, sve je došlo prirodno. Više se bavim nabavkom, ali kada mogu, uvek vrlo rado uđem u proizvodnju, pomognem u svemu što mogu. Ovaj posao je prilično zahtevan, mladi se sve manje njime bave, te postoji opasnost da kao i ostali zanati izumre, ali trudimo se da ga održimo i nađemo adekvatne ljude koji prepoznaju važnost onog što radimo. Mi kroz ove spomenike faktički pišemo istoriju Srbije- naglašava Slobodan i dodaje da je izazov i dolaziti do dobrog materijala.

Foto: Privatna arhiva

Uvek nastoje da nabave najkvalitetnije i saradnici sa kojima posluju po dve- tri decenije daju im najbolje što imaju u tom trenutku. Za njih je važno i biti društveno odgovoran, te svake godine učestvuju u raznim humanitarnim akcijama.

Foto: Privatna arhiva

Ponos i trajanje
Između ostalog, nedavno su poklonili bistu deda Đorđu Mihailoviću, čuvaru Zejtinlika. Otvaranje je upriličeno krajem septembra sada uz najviše državne počasti Srbije i Grčke.

-Mnogo znači kada neko prepoznaje i to da radimo za opštu dobrobit. Predsednik Opštine Bogatić Milan Damnjanović stvarno nas je ugostio i udostojio priznanjem za Dan Opštine- plaketom za izuzetnu humanost u profesionalnom radu. Počastvovani smo njegovim činom, jer je pokazao da poštuje prave vrednosti u čijem duhu se i mi trudimo da delujemo i radimo- podvlači on.

Ovaj posao je prilično zahtevan, mladi se sve manje njime bave, te postoji opasnost da kao i ostali zanati izumre, ali trudimo se da ga održimo i nađemo adekvatne ljude koji prepoznaju važnost onog što radimo. Mi kroz ove spomenike faktički pišemo istoriju Srbije- naglašava vlasnik livnice Slobodan Jeremić

Svuda po Srbiji ostavljaju svojevrstan umetnički zapis.

-Poseban je osećaj kada u svakom gradu u Srbiji i većini stare Jugoslavije imamo po neki spomenik ili bistu, pogotovo kada vidimo da posle toliko godina sve to izgleda i stoji kako treba, na svom mestu. Najlepše je što to traje. Postoje spomenici koji su rađeni pre 70- 80 godina, i dalje su tu. To je najlepši mogući osećaj, zato smo i opstali ovolike godine, jer zaista stavljamo akcenat na kvalitet- poručuje Slobodan.

Foto: Privatna arhiva

Trenutno rade spomenik Dragoslavu Šekularcu, drugoj Zvezdinoj zvezdi, koji će stajati ispred stadiona Crvene zvezde „Rajko Mitić“, zatim veliki bronzani grb Srbije od dva metra koji ocenjuje kao jedan od najvećih livenih grbova u Srbiji, na Kliničkom centru u Nišu. Za dalje, videće, a mnogo je još mesta u kojima bi trebalo da ispišu stranice istorije za nezaborav.