Foto: Ahmet Kukić
PROJEKAT PREKOGRANIČNE SARADNjE SRBIJE I BOSNE I HERCEGOVINE
Ptice kao turistički potencijal
Prvi zadatak bio je na Društvu za proučavanje i zaštitu ptica, da izuči mape Donjeg Podrinja i Konjuha i ucrta mape za ptice, kao i da napišu priručnike za proučavanje ptica. Broj posmatrača ptica u Velikoj Britaniji je veći od broja članova svih političkih partija zajedno
Širom sveta postoje milioni ljudi koji su spremni da pređu ogroman broj kilometara i potroše ozbiljan novac kako bi posmatrali ptice. Prvenstveno iz ove ideje nastao je projekat “Eko turizam u prekograničnom području između Srbije i BiH: posmatranje ptica u prekograničnom području“ koji realizuju Karitas (Caritas) Šabac u partnerstvu sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Crvenim križom Tuzlanskog kantona. Cilj projekta je povećanje turističkih potencijala Donjeg Podrinja i Zaštićenog pejzaža Konjuh, kao i upošljavanje ugroženih grupa.
Prvi zadatak bio je na Društvu za proučavanje i zaštitu ptica, da izuči mape Donjeg Podrinja i Konjuha i ucrta mape za ptice, kao i da napišu priručnike za proučavanje ptica. Oni su uradili i edukacije po 20 polaznika sa obe strane Drine, kako bi se obučili budući turistički vodiči za rute ptica.
Brojne retke ptice u Konjuhu i Donjem Podrinju
-Zaštićeni pejzaž Konjuh ima više od 100 vrsta ptica među kojima su i neke ugrožene vrste, kao što su planinski detlić, belorepa muharica, stanarica kamenjarka, crna žuna, suri orao, sivi soko... Procenjuje se da u Donjem Podrinju ima više od 150 različitih vrsta ptica, od kojih su oko 70 gnezdarice. Jedino nacionalno gnezdilište male čigre je na tri ili četiri mesta u Donjem Podrinju. Takođe, tu je poslednjih decenija i gnezdilišta velikog ronca. Tu su i žalac slepić, polojka, brojna kolonija bregunica, kao i par crnih roda i dva para belorepana. Crna roda, za razliku od bele, je izuzetno skrovita, pravi gnezda na visokom starom drveću pored obale i prava je retkost uopšte videti je, navela je Jelena Guduraš.
-Za Karitas Šabac je ovo prilika da uključimo osobe sa invaliditetom i iz drugih ranjivih grupa, tako što ćemo ih obučiti da prave kućice i hranu za ptice, kako bi oni od toga mogli i da zarade. Kako bi ljudi koji dolaze da posmatraju ptice imali gde da jedu, da prenoće, mi smo spojili ponudu i restorana i prenoćišta sa rutom ptica. Opština Bogatić izrađuje strategiju za razvoj turizma i u njihovoj radnoj grupi sam. Rute ptica će biti u turističkoj ponudi Bogatića, rekla je Snežana Lozanović iz Karitasa Šabac.
Urađene su i table koje su postavljene u Konjuhu, u blizini hotela „Muška voda“ i u Sovljaku u Etno avliji, kao i u Karitasovoj Avliji u Bogatiću. Na tablama su ucrtane lokacije na koji se ptice mogu posmatrati.
-Celokupan ekološki sistem i priroda Zaštićenog pejzaža Konjuh oduzimaju dah. Obuka 15 žena iz socijalno ranjivih kategorija je nešto što ćemo mi, zajedno sa partnerima, realizovati u narednom periodu. Na taj način i sa jednom novom turističkom ponudom, te žene imaju mogućnost da steknu dodatni prihod za sebe i svoje porodice, navela je Tanja Bijedić iz Crvenog križa Tuzlanskog kantona.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica ima više od 1.200 članova, na šta su izuzetno ponosni. Broj pratilaca na društvenim mrežama višestruko je veći.
Jelena Guduraš iz ovog Društva objasnila je da se posmatranje ptica kao hobi javlja početkom 20. veka i razvija se sa novim mogućnostima tehnike, tehnologije i nauke. Sada se u pojedinim državama posmatrači ptica broje milionima. Broj posmatrača ptica u Velikoj Britaniji je veći od broja članova svih političkih partija zajedno.
-Za posmatranje ptica je potrebna oprema, pre svega dvogledi i teleskopi i danas je to lakše nego ikada. Kanada ima više posmatrača ptica nego baštovana, što je ranije bio hobi broj jedan kod njih, dok u Velikoj Britaniji više ljudi posmatra ptice nego što peca. Većina tih ljudi odlazi daleko od kuće da bi posmatralo ptice, rekla je Jelena Guduraš.
Takođe navodi da kod nas nema dovoljno obučenih posmatrača ptica, odnosno dosta ljudi koji posmatraju ptice ne zapisuje podatke, što je izuzetno važno zbog toga što su ptice odličan indikator životne sredine. Preko stanja u njihovoj populaciji mogu se pratiti brojne promene koje je čovek izazvao, kao i klimatske promene.
-Mađarska je odličan primer iz našeg komšiluka, kako može da se spoji lepo i korisno. Oni su napravili turističke ponude. Ljudi koji dođu da posmatraju ptice moraju da spavaju, jedu, odu da vide turističke atrakcije. Imamo i u Srbiji posmatranje sova utina u Kikindi. Zatim imamo ždralove na Slanom Kopovu, rode u Tarašu koje je „evropsko selo roda“. Sada imamo ova dva projektna područja kao ogroman potencijal. Nisu mnogo udaljena jedno od drugog što je još jedna prednost, kaže Jelena.
Dodaje da je ptice moguće posmatrati u svim godišnjim dobima, tako da to nije sezonski hobi kao i da sve manje ljudi obilazi velike gradove i u potrazi su za mirom, tišinom, prirodom, čistim vazduhom.
Prvi zadatak bio je na Društvu za proučavanje i zaštitu ptica, da izuči mape Donjeg Podrinja i Konjuha i ucrta mape za ptice, kao i da napišu priručnike za proučavanje ptica. Oni su uradili i edukacije po 20 polaznika sa obe strane Drine, kako bi se obučili budući turistički vodiči za rute ptica.
-Zaštićeni pejzaž Konjuh ima više od 100 vrsta ptica među kojima su i neke ugrožene vrste, kao što su planinski detlić, belorepa muharica, stanarica kamenjarka, crna žuna, suri orao, sivi soko... Procenjuje se da u Donjem Podrinju ima više od 150 različitih vrsta ptica, od kojih su oko 70 gnezdarice. Jedino nacionalno gnezdilište male čigre je na tri ili četiri mesta u Donjem Podrinju. Takođe, tu je poslednjih decenija i gnezdilišta velikog ronca. Tu su i žalac slepić, polojka, brojna kolonija bregunica, kao i par crnih roda i dva para belorepana. Crna roda, za razliku od bele, je izuzetno skrovita, pravi gnezda na visokom starom drveću pored obale i prava je retkost uopšte videti je, navela je Jelena Guduraš.
-Za Karitas Šabac je ovo prilika da uključimo osobe sa invaliditetom i iz drugih ranjivih grupa, tako što ćemo ih obučiti da prave kućice i hranu za ptice, kako bi oni od toga mogli i da zarade. Kako bi ljudi koji dolaze da posmatraju ptice imali gde da jedu, da prenoće, mi smo spojili ponudu i restorana i prenoćišta sa rutom ptica. Opština Bogatić izrađuje strategiju za razvoj turizma i u njihovoj radnoj grupi sam. Rute ptica će biti u turističkoj ponudi Bogatića, rekla je Snežana Lozanović iz Karitasa Šabac.
Urađene su i table koje su postavljene u Konjuhu, u blizini hotela „Muška voda“ i u Sovljaku u Etno avliji, kao i u Karitasovoj Avliji u Bogatiću. Na tablama su ucrtane lokacije na koji se ptice mogu posmatrati.
-Celokupan ekološki sistem i priroda Zaštićenog pejzaža Konjuh oduzimaju dah. Obuka 15 žena iz socijalno ranjivih kategorija je nešto što ćemo mi, zajedno sa partnerima, realizovati u narednom periodu. Na taj način i sa jednom novom turističkom ponudom, te žene imaju mogućnost da steknu dodatni prihod za sebe i svoje porodice, navela je Tanja Bijedić iz Crvenog križa Tuzlanskog kantona.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica ima više od 1.200 članova, na šta su izuzetno ponosni. Broj pratilaca na društvenim mrežama višestruko je veći.
Jelena Guduraš iz ovog Društva objasnila je da se posmatranje ptica kao hobi javlja početkom 20. veka i razvija se sa novim mogućnostima tehnike, tehnologije i nauke. Sada se u pojedinim državama posmatrači ptica broje milionima. Broj posmatrača ptica u Velikoj Britaniji je veći od broja članova svih političkih partija zajedno.
-Za posmatranje ptica je potrebna oprema, pre svega dvogledi i teleskopi i danas je to lakše nego ikada. Kanada ima više posmatrača ptica nego baštovana, što je ranije bio hobi broj jedan kod njih, dok u Velikoj Britaniji više ljudi posmatra ptice nego što peca. Većina tih ljudi odlazi daleko od kuće da bi posmatralo ptice, rekla je Jelena Guduraš.
Takođe navodi da kod nas nema dovoljno obučenih posmatrača ptica, odnosno dosta ljudi koji posmatraju ptice ne zapisuje podatke, što je izuzetno važno zbog toga što su ptice odličan indikator životne sredine. Preko stanja u njihovoj populaciji mogu se pratiti brojne promene koje je čovek izazvao, kao i klimatske promene.
-Mađarska je odličan primer iz našeg komšiluka, kako može da se spoji lepo i korisno. Oni su napravili turističke ponude. Ljudi koji dođu da posmatraju ptice moraju da spavaju, jedu, odu da vide turističke atrakcije. Imamo i u Srbiji posmatranje sova utina u Kikindi. Zatim imamo ždralove na Slanom Kopovu, rode u Tarašu koje je „evropsko selo roda“. Sada imamo ova dva projektna područja kao ogroman potencijal. Nisu mnogo udaljena jedno od drugog što je još jedna prednost, kaže Jelena.
Dodaje da je ptice moguće posmatrati u svim godišnjim dobima, tako da to nije sezonski hobi kao i da sve manje ljudi obilazi velike gradove i u potrazi su za mirom, tišinom, prirodom, čistim vazduhom.
M.M
Najnoviji broj
5. decembar 2024.