Foto: Glas Podrinja
24. Šabački inetrnacionalni blues&jazz festival
Melodije decenija i draž juga
Ne mogu da istu pesmu uzastopno pevam na isti način. Ako neko to može, to nije muzika, to je onda naredba, vežba, nešto drugo, ali muzika nije
(Bili Holidej)
(Bili Holidej)
Subota je sve bliže granici novog dana. Najveći deo namenjenog joj vremena je ostavila iza sebe kao pripremu za ono što donosi veče. U posebnom danu za šabačke muzičke sladokusce je posebno veče.
U međuprostoru između sabiranja utisaka od petka i slasti iščekivanja subote svoje mesto zauzimaju Fiš i najdraži mu gost iz dalekih predela, tamo iz planina i velike bare Bedži.
-Kako si danas Bedži?
-Još uvek sam pomalo dizzy od sinoć, ali ne smeta to prijatelju – odgovara ipak nasmejani gost iz daleka – prija ovaj dah svežine, volim jesen.
-Naše vreme prijatelju – govori Fiš.
Bedži je zaokupljen komponovanjem u tišini, dok Fiš ponovo uzima program Festivala. U petak je stao kod stranica posvećenih suboti, 26. oktobru. Melanholija počinje svoje atake kada domaćin pročita poslednji festivalski dan, ali radost još nije rekla svoje. Počinje sa Jovanom Maljokovićem od 20:30.
Jovan Jova Maljoković je od ustanovljenja Festivala u Šapcu iskreni i odan prijatelj naših susreta.
Živi devetu deceniju, ali scenom još uvereno i neumorno vlada kao i pre nekoliko desetleća.
Saksofonom osvaja i pokorava publiku koja je mnogo puta bila u prilici da Maljokovića sluša u svom gradu i nijednom se nije dogodilo da ne uživa. Njegovi nastupi su primer kako džez može da ujedini svet. Američki je samo klica iz koje nastaju melodije što mogu dosegnuti najudaljenije kutke Zemlje kombinovanjem sa svakom nacionalnom muzikom.
Odlazak u Beograd na početku šestdesetih godina bio je samo prvi stepenik u osvajanju brojnih prestonica, prestonica država i džeza. Putovao je u sve krajeve planete, povezao je Ameriku i Sovjetski savez, preko Beča, Luksemburga, Nemačke, Francuske, Švajcarske. Mnogi naši saksofonisti i džez muzičri postali su to slušajući upravo Jovu Maljokovića.
U vitrini porodičnog doma Maljoković nalaze se najvrednija džez priznanja, a baš nedavno svoje mesto našla je i nagrada „Despot Stefan Lazarević“ nakon koncerta „Na raskrsnici svetova“.
-Jovan je tu blizu, iz Valjeva, slušao si ga sigurno? – interesuje se Fiš.
-Toliko puta na toliko mesta prijatelju, od Valjeva do Luizjane, znaš da ništa ne propuštam i nije bilo dosta i dovoljno, nikada nisam osećao da sam čuo sve što on može. Maestro pred kojim se šešir skida.
-Teško mi ga je zamisliti bez saksa, bilo da svira ili da je samo uz njega, kao amajlija.
-Strast je to Fiši prijatelju moj, strast koja stvara magiju. Nazdravimo za nas, našu muziku i naše dane.
Podigli su i kucnuli za hvale oktobru, uz blagi lament nad prolaznošću. Vreme brzo prolazi kada bi trebalo da malo bar uspori. Za Prismojene i Jovu su dobro znali Fiš i Bedži, ali tu su i nova imena. Sada stoji na hartiji, subota, 22:00 New blue trio.
Završni nastup 24. šabačkog Internacionalnog blues&jazz festivala je energija juga, bluz-rok u punom sjaju. S bine će prisutne pozdraviti trio naših prijatelja iz Severne Makedonije. Oni su stara dobra kombinacija gitara, bas i bubnjevi.
Gitara i vokal pripadaju Davidu Neškovskom, bas Đolu Maksimovskom, a bubnjevi Dinu Milosavljeviću. Konkurencija na džez i bluz sceni juga nije mala, ali su se ovi momci nametnuli znanjem i energijom kojom njihove izvedbe zrače. Imaju autorske kompozicije i naravno najbolje svetske kojima upotpunjavaju atmosferu. Dok slušate njih teško je sedeti na jednom mestu, ali prostora ima u sali Šabačkog pozorišta i ne libite se da zaigrate, kada takva želja prevlada.
-Volim jug, postoji neka toplina u tim melodijama čak i kada su samo obrade drugih numera.
-Na jugu je i naša muzika nastala – odgovara Bedži – nego prijatelju, nećemo valjda biti samo slušaoci, srce i duša će nam se ljutiti.
-Nikako prijatelju – izgovori Fiš uzimajući saks. Kod Bedžija gitara je već bila spremna.
Oktobarska modrina zasijala je sjajem uličnog svetla. Posetioci slušaju duet iz njih. Prepuštaju se bez osvrtanja. Melodija koja bi iznenadila svaki drugi dan, poslednjoj oktobarskoj suboti pripada jednako koliko sunce i zvezde, to je njen zvuk...
U međuprostoru između sabiranja utisaka od petka i slasti iščekivanja subote svoje mesto zauzimaju Fiš i najdraži mu gost iz dalekih predela, tamo iz planina i velike bare Bedži.
-Kako si danas Bedži?
-Još uvek sam pomalo dizzy od sinoć, ali ne smeta to prijatelju – odgovara ipak nasmejani gost iz daleka – prija ovaj dah svežine, volim jesen.
-Naše vreme prijatelju – govori Fiš.
Bedži je zaokupljen komponovanjem u tišini, dok Fiš ponovo uzima program Festivala. U petak je stao kod stranica posvećenih suboti, 26. oktobru. Melanholija počinje svoje atake kada domaćin pročita poslednji festivalski dan, ali radost još nije rekla svoje. Počinje sa Jovanom Maljokovićem od 20:30.
Jovan Jova Maljoković je od ustanovljenja Festivala u Šapcu iskreni i odan prijatelj naših susreta.
Živi devetu deceniju, ali scenom još uvereno i neumorno vlada kao i pre nekoliko desetleća.
Saksofonom osvaja i pokorava publiku koja je mnogo puta bila u prilici da Maljokovića sluša u svom gradu i nijednom se nije dogodilo da ne uživa. Njegovi nastupi su primer kako džez može da ujedini svet. Američki je samo klica iz koje nastaju melodije što mogu dosegnuti najudaljenije kutke Zemlje kombinovanjem sa svakom nacionalnom muzikom.
Odlazak u Beograd na početku šestdesetih godina bio je samo prvi stepenik u osvajanju brojnih prestonica, prestonica država i džeza. Putovao je u sve krajeve planete, povezao je Ameriku i Sovjetski savez, preko Beča, Luksemburga, Nemačke, Francuske, Švajcarske. Mnogi naši saksofonisti i džez muzičri postali su to slušajući upravo Jovu Maljokovića.
U vitrini porodičnog doma Maljoković nalaze se najvrednija džez priznanja, a baš nedavno svoje mesto našla je i nagrada „Despot Stefan Lazarević“ nakon koncerta „Na raskrsnici svetova“.
-Jovan je tu blizu, iz Valjeva, slušao si ga sigurno? – interesuje se Fiš.
-Toliko puta na toliko mesta prijatelju, od Valjeva do Luizjane, znaš da ništa ne propuštam i nije bilo dosta i dovoljno, nikada nisam osećao da sam čuo sve što on može. Maestro pred kojim se šešir skida.
-Teško mi ga je zamisliti bez saksa, bilo da svira ili da je samo uz njega, kao amajlija.
-Strast je to Fiši prijatelju moj, strast koja stvara magiju. Nazdravimo za nas, našu muziku i naše dane.
Podigli su i kucnuli za hvale oktobru, uz blagi lament nad prolaznošću. Vreme brzo prolazi kada bi trebalo da malo bar uspori. Za Prismojene i Jovu su dobro znali Fiš i Bedži, ali tu su i nova imena. Sada stoji na hartiji, subota, 22:00 New blue trio.
Završni nastup 24. šabačkog Internacionalnog blues&jazz festivala je energija juga, bluz-rok u punom sjaju. S bine će prisutne pozdraviti trio naših prijatelja iz Severne Makedonije. Oni su stara dobra kombinacija gitara, bas i bubnjevi.
Gitara i vokal pripadaju Davidu Neškovskom, bas Đolu Maksimovskom, a bubnjevi Dinu Milosavljeviću. Konkurencija na džez i bluz sceni juga nije mala, ali su se ovi momci nametnuli znanjem i energijom kojom njihove izvedbe zrače. Imaju autorske kompozicije i naravno najbolje svetske kojima upotpunjavaju atmosferu. Dok slušate njih teško je sedeti na jednom mestu, ali prostora ima u sali Šabačkog pozorišta i ne libite se da zaigrate, kada takva želja prevlada.
-Volim jug, postoji neka toplina u tim melodijama čak i kada su samo obrade drugih numera.
-Na jugu je i naša muzika nastala – odgovara Bedži – nego prijatelju, nećemo valjda biti samo slušaoci, srce i duša će nam se ljutiti.
-Nikako prijatelju – izgovori Fiš uzimajući saks. Kod Bedžija gitara je već bila spremna.
Oktobarska modrina zasijala je sjajem uličnog svetla. Posetioci slušaju duet iz njih. Prepuštaju se bez osvrtanja. Melodija koja bi iznenadila svaki drugi dan, poslednjoj oktobarskoj suboti pripada jednako koliko sunce i zvezde, to je njen zvuk...
D. B.
Najnoviji broj
5. decembar 2024.