„Muška voda je bila poznata u svim krajevima bivše „Juge“ i svi su želeli da dođu ovde, naspu voda sa izvora i osete njenu čar. Razlozi zbog kojih je bila nadaleko poznata i atraktivna nisu ostali samo na priči. Sve je bilo toliko uništeno da nije izgledalo moguće stvoriti ovde nešto korisno. Rekonstruisan je jedan manji broj hotelskih soba, dok je sve ostalo napravljeno iznova“ priča za „Glas Podrinja“ Kasim Selimović, tuzlanski privrednik, vlasnik hotela „Muška voda“ na Konjuhu
„Muška voda“ sa planine Konjuh bila je atrakcija krajem ‘60-ih i početkom ‘70-ih godina prošlog veka. Malu opštinu Kladanj, u blizini Tuzle, opsedali su turisti iz čitave bivše Jugoslavije, ali i sveta, a voda se i flaširala i izvozila. Ipak, „čarobni napitak“ koji je zanemoćalim muškarcima vraćao muškost kao izvozni brend je propao, ali kao turistička atrakcija za stanovnike nekadašnje države trajao je još nekoliko decenija.
Rat je odneo sve. Države više nema, hotelski kompleks je tokom ratnih dana služio kao vojna bolnica, a izvor je zaboravljen.
Kako je najgore vreme uništilo ovu destinaciju, tako je naredno teško vreme počelo da je diže iz pepela. Tokom korone hotelski kompleks je prodat čoveku koji ga je ponovo postavio na noge, a graja turista nakon dugo vremena začula se u ovoj gotovo netaknutoj prirodi.
Kasim Selimović, Foto: "Glas Podrinja"
Kasim Selimović, uspešni tuzlanski privrednik i vlasnik hotela „Muška voda“ kaže da priča o vodi sa izvora nije samo mit. Ističe da još ima ljudi koji pamte jednu nemačku porodicu kojoj se zahvaljujući ovoj vodi ostvarila najveća želja.
-Muška voda je bila poznata u svim krajevima bivše „Juge“ i svi su želeli da dođu ovde, naspu voda sa izvora i osete njenu čar. Ovoj vodi ne treba mnogo reklame, međutim još uvek je mali broj ljudi koji zna da se izvor ponovo koristi i da je sada do njega lakše doći, jer su uređeniji putevi. Razlozi zbog kojih je bila nadaleko poznata i atraktivna nisu ostali samo na priči. Ovde se još sećaju jednog nemačkog bračnog para koji dugo nije mogao da ima dece i od nekog su čuli za ovaj izvor. Došli su ovde i boravili neko vreme, a ubrzo po povratku u Nemačku saznali su da će postati roditelji, priča Selimović.
Foto: "Glas Podrinja"
Hotelu, koji je kupio 2020. godine, nije želeo da menja ime u neko modernije. Kaže kada je nešto poznato kao dobro i takvo prihvaćeno od naroda, ne treba ga menjati.
Za kupovinu devastiranog hotela odlučio se u najgore posleratno vreme, u doba korona pandemije. Mnogi nisu mislili da je ovo dobar poslovni potez, ali Selimović je osetio da je pravi trenutak da ostvari svoju davnašnju želju.
-Mnogi su me zaista prijateljski i dobronamerno upozoravali na ono što dolazi, ali nisam se pokolebao. Imao sam ogromnu želju da sve ovo postane moje vlasništvo i da svoju životnu ideju pretvorim u delo.
Foto: "Glas Podrinja"
Izgledi za uspeh nisu bili veliki. Pored globalne pandemije hotel je bio i u jako lošem stanju usled dugogodišnje nebrige.
- Slika je bila i tužna i ružna. Hotel je bio u rukama loših domaćina, bilo ih je više... Svako je svoj interes tražio. Kada je došlo vreme da se proda početna cena mu je bila 7 miliona maraka. Posle nekoliko godina ja sam ga kupio za 1,5 miliona maraka, odnosno 750.000 evra, što je za ovako nešto smešna cifra. Sve je bilo toliko uništeno da nije izgledalo moguće stvoriti ovde nešto korisno. Bilo je potrebno više uložiti u raščišćavanje i rasklanjanje, nego što je bilo potrebno investirati u stvaranje nove vrednosti. Avgusta 2020. počeo sam da organizujem ljude, firme, sakupljam materijal, a evo i dan danas radim na stvaranju novih sadržaja. Rekonstruisan je jedan manji broj hotelskih soba, dok je sve ostalo napravljeno iznova, navodi Selimović.
Renovirani hotel u savršenoj je simbiozi sa prirodom koja ga okružuje. Udaljen je 10 kilometara od grada, sedam kilometara puta je asfaltirano, dok se preostala tri trenutno sređuju. Selimović se nada da će sve biti gotovo pre Nove godine. Prve goste primili su u septembru prošle godine. Dolaze im sportisti, učesnici kongresa i seminara, mladi u različite kampove, ali najbrojniji gosti su dijaspora.
Svi koji dođu vraćaju se više puta Konjuh preseca više rečica, staze za šetnju su odlično uređene, a samo područje sadrži brojne table sa informacijama o flori i fauni koja ga čini. JP „Zaštićeni pejzaž Konjuh“osnovano je 2009. godine, ali počela je da radi pet godina kasnije. Cilj im je zaštita prirode na planini Konjuh. -Imamo ovde endemske vrste iz kompletnog biodivirziteta. Pre svega tu je trava iva, ili lincura, zatim na Pučkom jezeru imamo gorski trolist koji je jako redak. Kompleks zelenila na Konjuhu je specifičan, šarenolika slika je upečatljiva i ovo su pluća ovog dela Kantona. Evropska unija traži da 20 do 25 odsto prirode bude zaštićeno, trenutno je u državi to oko 4 do 5 odsto, a mali deo toga čini ovo na planini Konjuh na oko 8.000 hektara. Turista nema u dovoljnom broju. Ovo područje nije dovoljno promovisano, a to bi trebalo najviše država da radi. Sada najviše priču o Konjuhu šire nevladine organizacije i društva ljubitelja prirode. Svi koji nam dođu ne vraćaju se jednom, nego više puta. Ovde sam rođen i odrastao, ali volim da putujem. Nisam subjektivan kada kažem da je Konjuh u samom vrhu po lepoti, svojom nadmorskom visinom, širinom, lepezom ponude i lepote, ali i pristupačnosti, kaže Dževad Softić, redžer u „Zaštićenom pejzažu Konjuh“. Navodi da je u životu više puta viđao medvede, a da je jednom imao i veoma vlizak susret sa vukom, koji je bio sam i uplašio se čoveka.
-Izgradili smo sportske terene, park za decu, uređujemo veliki fudbalski teren. Završavamo zatvoreni bazen koji će raditi 12 meseci godišnje i posebna atrakcija će biti kada okolo bude sneg. Raspolažemo i konferencijskom salom, tako da smo pogodni i za kongresni turizam i skoro svakog vikenda ovde se održavaju različiti seminari. Ovo mesto je poznato kao vazdušna banja i sportisti su ovde uvek dolazili na pripreme, a dolaze i sada. Restoran raspolaže sa oko 500 mesta i leti kada je tu dijaspora bude puno. Pored gostiju iz Bosne i Hercegovine i Srbije imali smo i goste iz Mađarske, Nemačke, Italije, Švedske, Švajcarske. Niko ne želi da mu gost ode nezadovoljan, a dešavalo nam se da restoran bude pun i da se duže čeka na hranu. Nema ko da posluži tako veliki broj ljudi, kaže Selimović.
Upravo to i jeste najveći problem. Gostiju ne manjka, ali radne snage nema dovoljno.
-Svakodnevno tragamo za rešenjem. Međutim, najvažnije nam je da i ovo čime raspolažemo bude na najvišem nivo, odnosno da pružimo najkvalitetniju uslugu, poslužimo najbolju hranu. Sarađujemo i sa Javnim preduzećem „Zaštićeni pejzaž Konjuh“ tako da su našim gostima na raspolaganju i vodiči. Oko hotela ima 10 kilometa uređenih staza, a pored izvora Muška voda u blizini je i Paučko jezero, Devojačka pećina, navodi Selimović.
Konjuh planina, u pesmi opevana, nalazi se na samo neka tri i po sata od Šapca. Nemoguće je tamo svratiti usput, ali vredno je svakog planiranog puta. Zadivljujuća priroda, čist vazduh, dobro uređene i obeležene staze za šetnju, voda u čiju moć neko može, ali i ne mora verovati... Svako ko odluči i da odmori u hotelu „Muška voda“ može uživati u preukusnoj hrani koja je spoj tradicionalne bosanske kuhinje i modernih internacionalnih, uz izuzetnu uslugu ljubaznih domaćina i neizostavne najlepše urmašice.
Kasim Selimović, Foto: "Glas Podrinja"
Foto: "Glas Podrinja"
Foto: "Glas Podrinja"
